Да степен образовања није гарант правом сагледавању одређених догађаја, а посебно да не подразумева храброст, боље од других сведочи понашање Срба интелектуалаца у Загребу, оних месеци када су њихови сународници у провинцији видели боље
Пише: Мишa Ђурковић Србија годишње губи по основу емиграције и природног прираштаја од 40.000 до 50.000 становника, па на попису можемо очекивати доста поразне резултате Било би веома занимљиво направити преглед медијског простора у писаним
Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи су ми се звали Јово и Стоја. Били су земљорадници. Од имовине смо имали: кућу, шталу, штагаљ, курузану, сушану, свињце, кокошињце, пчелињак, осам
Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села које је смјештено на обали ријеке Саве, а то је село Међеђа, општина Босанска Дубица. Рођена сам 30. јула 1932. године, кћи Раде и мајке Савке,
Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У контексту промијењених историјских околности, а у складу са смјером нових вјетрова, многе истине, па тако и истина о страдању у логорима Независне Државе Хрватске (НДХ) избија све
Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за
Иницијатива да пописивачи Републичког завода за статистику током пописа становништва грађане анкетирају и о ратним губицима „Ниједна институција Републике Србије не располаже прецизним подацима о погинулима, несталима и рањенима у периоду 1990–2000. године”. Овом реченицом
Музеј жртава геноцида нема просторију за сталну поставку. – Једина државна институција која прикупља податке о страдалима у ратовима деведесетих Меморијални центар „Јад Вашем” у Јерусалиму најпознатији је музеј који чува успомену на жртве геноцида,
Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чињеницу да су Србима „браћа“ Хрвати нанели највећа зла у читавој историји српског народа. У томе Хрвати далеко, далеко надмашују све друге српске
Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасеновац. Колона дуга, предуга. Не видим јој крај. Прати нас седам усташа. Униформе им тамне, погледи још тамнији, а мржња немјерљива. Галаме и пријете
Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен сам у бројном домаћинству, а били смо и прилично имућни за наше сеоске прилике. Имали смо кућу, помоћне објекте, доста обрадиве земље
Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933. године рођена сам 14. марта у селу Агинци, Козарска Дубица. Ту је породично имање Будимира, гдје се мој отац Милош бавио земљорадњом.
Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања сежу у далеку 1942. годину када су Нијемци бомбардовали Козару и поткозарска села, када су моје село надлијетале „штуке“ – авиони који
Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године. Мајка Цвијета, девојачки Зубовић, рођена 1907. године. (Отац умро 1961, мајка 1994. године). Отац Тодор, радник Фабрике дувана Бања Лука, мајка домаћица.
Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи су се звали: Лучић (Томе) Перо (1910) радник, Алексић Босиљка, домаћица, рођена у Брезовим Данама. Мој отац је живио у заједничком домаћинству
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
