Данас се навршава 77. године од проглашења Независне Државе Хрватске у којој су масовно и крвнички убијани Срби, Јевреји и Роми, (између 700 000 и милион људи), а све под командом Анте Павелића, Милета Будака и Макса Лубурића.
На данашњи дан пре 77 године основана је усташка Независна Држава Хрватска, чланица Хитлеровог пакта, у којој су владали расни закони и где су масовно и крвнички убијани Србиј, Јевреји и Роми, док је симбол те државе био злогласни логор Јасеновац.
Геноцид који су проводиле усташе у својој држави, махом над Србима, те начини мучења и убијања људи, шокирали су чак и немачке окупаторе, што се види из историјске грађе – сведочења и писама надлежних официра командама.
НДХ је била пуна логора. Јасеновац, Вила Лубурић, Даница, Ливно, Доња Градина, Ђаково, Госпић, Јадовно, Јастребарско, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Стара Градишка, Ступачиново, Тења, Цапраг, само су неки од њих.
На челу НДХ налазио се поглавник Анте Павелић, фашистички политичар и ратни злочинац који је основао и водио усташки покрет. После пораза у рату Павелић је побегао у иностранство. Умро је у Мадриду 1959. од рана задобијених у атентату две године раније. Војни суд СФР Југославије осудио га је у одсуству за ратне злочине.
Један од најжешћих заговорника прогона Срба био је Миле Будак, министар образовања и вере у НДХ. Након јавно изречених ставова о српском народу – покатоличавање, протеривање и убијање Срба постаје национална политика. Касније је постао министар иностраних послова и хрватски амбасадор у нацистичкој Немачкој.
Након што је НДХ престала да постоји у мају 1945, партизани су заробили Будака. После суђења стрељан је у Максимирској шуми.
Почетком деведесетих година прошлог века, након осамостаљивања Хрватске, многе улице у разним градовима носиле су Будаково име, а нека позоришта у Хрватској играла су његове комаде.
Јасеновац спада међу најужасније логоре у овом делу Европе, а у њега су довођени припадници прогањаних народа, чак и деца. Посебну голготу прошли су српски малишани с козарског и поткозарског подручја. Целе породице из крајишке области у данашњој БиХ, али и из већинских српских делова у тадашњој НДХ, збрисане су с лица земље или су растурене.
Деценијама након завршетка рата преживели су тражили једни друге и успостављали контакте.
Врховни надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је поверио Вјекославу Максу Лубурићу. За сав свој рад Лубурић је био само њему одговоран. Павелић је високо ценио његове “усташке способности”, па га је коначно именовао за усташког генерала. Лубурић је, према сведочењима, долазио у Јасеновац два до три пута месечно, али је за то време починио многе злочине.
Октобра 1942. Лубурић је у Јасеновцу приредио свечаност и усташама поделио златне и сребрне медаље које им је Павелић наменио као награду “за заслуге”. На том “банкету” Лубурић је одржао говор и према исказу једног сведока, рекао дословно:
-И тако смо у овој години у Јасеновцу поклали више људи него Османлијско царство за све време боравка Турака у Европи – хвалио се он.
Немци су га окарактерисали као “екстремног садисту” и “менталног болесника”. Он је створио систем концентрационих логора Јасеновац. Нада Танић Лубурић, његова полусестра, била је задужена за женски логор “Нова Градишка”. Касније се удала за Лубурићевог штићеника Динка Шакића, такође ратног злочинца.
Једно од наужаснијих мучилишта била је тзв. “Лубурића кућа” у Сарајеву. Ту су убијани махом Срби, али и сви они који би се замерили Лубурићу. Макс Лубурић побегао је из НДХ преко Аустрије у Шпанију. Убијен је у атентату који је, наводно, извршила тајна служба СФРЈ.
Целокупни врх усташке НДХ побегао је након слома нацизма. Многи историчари износили су доказе о тзв. “пацовским каналима”, којима су неки ватикански великодостојници помагали усташким политичким и војним функционерима да се склоне у свет.
Први председник Хрватске након њене сецесије и осамостаљења Фрањо Туђман изјавио је да је “НДХ била израз повесних тежљи хрватског народа”, те да је “сретан што му жена није Српкиња, ни Јеврејка”.
НДХ спада у најужасније творевине нацистичких власти у Европи током Другог светског рата.
Извор: Србин.инфо
Везане вијести:
Хјуберт Батлер о Католичкој цркви и НДХ | Јадовно 1941.
На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска
Франковачка идеологија од Анте Старчевића до данас | Јадовно …