U susret prazniku – Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački

Datum objave: utorak, jul 16, 2019
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

Episkop Sava Trlajić (svetovno ime Svetozar), rođen je 1884. godine u Molu od oca Stefana i majke Jelisavete rođene Karakašević. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju sa velikom maturom u Novom Sadu, a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima.

Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački
Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački

Pravni fakultet završio je u Beogradu, a ispit Pravosuđa položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Rukopoložio ga je episkop temišvarski za đakona 19, a za prezvitera 27. istog meseca 1909. godine. Kao parohijski sveštenik službovao je u Pečki i Bašaidu. Početkom 1927. izabran je za referenta, a ubrzo i za glavnog sekretara Svetog arhijerejskog sinoda. Kao udov sveštenik, zamonašio se 27. oktobra 1929. u manastiru Krušedolu. Ubrzo je proizveden za protosinđela i arhimandrita, i postavljen za starešinu manastira Krušedola. Za vikarnog episkopa sremskog postavljen je 30. septembra 1934. godine. Hirotonisao ga je patrijarh Varnava u Sremskim Karlovcima uz sasluženje episkopa: timočkog Emilijana, niškog Jovana, zahumsko-hercegovačkog Tihona i zletovsko-strumičkog Simeona. Za episkopa gornjokarlovačkog izabran je 22. juna 1938. godine.

Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački
Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački

Posle smrti episkopa pakračkog Mirona (1941), bio je i administrator Pakračke eparhije. Početkom Drugog svetskog rata 1941, odbio je ponudu italijanskih okupacionih snaga da napusti eparhiju i pređe u Beograd. Uhapšen je 17. jula 1941. i zatočen zajedno sa još trojicom srpskih sveštenika i trinaest uglednih Srba u štalu ustaše Josipa Tomljenovića u Plaškom. Posle mučenja ustaše su vladiku Platona, zajedno sa sveštenicima: Bogoljubom Gakovićem, Đurom Stojanovićem i Stanislavom Nasadilom, vezali u lance i 19. jula odveli u Gospić.

Tu su mučeni sve do polovine avgusta, kada je vladika odveden sa 2000 Srba prema planini Velebit. Negde na ovoj planini ispio je čašu mučeničke smrti sa hiljadama pravoslavnih Srba. Ni danas se ne zna gde je postradao episkop gornjokarlovački Platon. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1998. godine, vladika Sava proglašen je svetog i učislen u Imenoslkov Srpske crkve kao sveštenomučenik.

Izvor: http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr www.spc.rs ; www.tvhram.rs

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top