Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

SUSRET SA ISTORIJOM: Tito falsifikovao zasedanje Avnoja

Datum objave: ponedeljak, decembar 3, 2018
Veličina slova: A- A+

Od stvaranja druge Jugoslavije u Jajcu prošlo 75 godina. Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije 153 odsutna delegata proglasilo prisutnim.

Foto Arhiva „Borbe“

STRAST za istinom prošlosti je najbolji izraz životne snage u čoveku i naročit oblik njegovog poštovanja samog sebe – zapisaće u „Znakovima pored puta“ Ivo Andrić i dodaće da su „sve Drine ovog sveta krive; nikad se one neće moći sve ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo“.

Ovakvo razumevanje povesti i predosećanja budućnosti našeg nobelovca trebalo bi češće da imamo na umu kada tumačimo i vrednujemo mnoga događanja iz dalje, ili bliže istorije. Da je kojim slučajem druga, Titova Jugoslavija, pretekla, pre tri dana, 29. novembra, slavili bismo Dan Republike i 75 leta njenog rođenja. Gotovo 40 godina, na jednoj poluistini, školovane su generacije i generacije Jugoslovena, sa ubeđenjem i impregniranom podsvešću da je tog dana u bosanskom gradiću Jajce formirana prava narodna vlada – koju je narod sam izabrao.

Vratimo se za trenutak u jesen 1943. godine. Na frontovima širom sveta dolazi do promene ratnih uspeha. Italija kapitulira, saveznici osvajaju afrički kontinent, na Istočnom frontu Crvena armija kreće u kontraofanzivu. Vrh Komunističke partije Jugoslavije, koji rukovodi i partizanskim jedinicama, iako su kontrolisali jedva četvrtinu jugoslovenske teritorije, donosi odluku da udari čvrst temelj buduće jugoslovenske države, sada već uvereni u konačnu pobedu antifašističke koalicije. Institucionalizovanje revolucije, preko vojnih i vojnopozadinskih organa, bilo je privedeno kraju.

POČETKOM novembra 1943. Josip Broz Tito iz Jajca šalje pismo predsedniku Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, Ivanu Ribaru, koji se tada nalazio u Hrvatskoj. Obaveštava ga da treba „najhitnije sazvati plenum Avnoja“, na kome će se izabrati privremena vlada.

Pismo je završio rečima: „Molimo šaljite mišljenje, odnosno pristanak.“

Tih dana šalju se depeše u gotovo sve krajeve Jugoslavije. Poruka Slovencima, koju je pored Tita potpisao i Kardelj, glasi: „Na put za plenum idite odmah u što većem broju“.

Sličnu depešu Tito i Kardelj upućuju i u Hrvatsku:

„Delegati neka budu u što potpunijem broju“.

Depeše u ostale krajeve Jugoslavije bitno su drugačije. Tako je Crnogorcima stigla poruka:

– Bilo bi vanredno dobro kada bi od vas došlo nekoliko delegata na Plenum Avnoja.

Srbima u centralnoj Srbiji:

– Bilo bi vanredno važno kad bi od vas došlo nekoliko delegata na Plenum Avnoja.

NEĆE IZDAJNIČKOG KRALjAPREDLOG odluke o zabrani povratka u zemlju kralju Petru Drugom Karađorđeviću i oduzimanju svih prava jugoslovenskoj izbegličkoj vladi, koju su priznavale sve članice antihitlerovske koalicije, bio je centralna tačka zasedanja. U zapisniku piše: – Svi većnici, građani i borci ustaju sa svojih mesta i dugo i oduševljeno aplaudiraju. Dvoranom se prolamaju uzvici: „Nećemo izbegličku vladu!“, „Nećemo izdajničkog kralja!“, „Živeo Avnoj!“, „Živeo Tito!“, „Živeo Nacionalni komitet, naša prva narodna vlada!“.

Vojvođanima:

– Pošaljite najhitnije nekoliko drugova za Plenum Avnoja.

Tito od Makedonaca traži jedino ime jednog njihovog funkcionera, koga zna samo po pseudonimu…

Depeša Bosancima je potpuno konspirativna i napisana u prvom licu:

„Kreni odmah sa delegatima koje možeš iskupiti, a ponesi imena onih koje ovdje možeš zastupati“.

U PAUZAMA priprema za drugo zasedanje Avnoja Tito pozira vajaru Antunu Augustinčiću, za prvu njegovu bistu, koja će biti postavljena odmah iza govornice Doma kulture u Jajcu, gde je održan plenum. Sa nastajanjem nove države, rađao se i kult „najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti“.

Na skupu, na kome su donete istorijske odluke o ukidanju monarhije, uvođenju republike, formiranju šest federalnih jedinica – Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine – i udaren kamen temeljac za uvođenje komunističke vlasti u zemlji, samo dve od šest republičkih i jedne administrativno nedefinisane, vojvođanske delegacije, imale su kakav-takav kvorum. Iz Crne Gore je u Jajce došlo svih 16, iz Bosne i Hercegovine 46 od 53 izabrana delegata. Iz Hrvatske 37 od 78; iz Srbije 24 od 53; iz Slovenije 17 od 42; iz Vojvodine dva od osam. Iz Makedonije i Sandžaka nije došao niko. Prostim sabiranjem, lako je utvrditi da je u Jajcu bilo znatno manje od polovine izabranih delegata.

Valja reći i da je predsednik Avnoja, hrvatski političar dr Ivan Ribar, na Prvom zasedanju novembra 1942. u Bihaću bio predstavnik Hrvatske, dok je u Jajcu preko naći postao predstavnik Srbije.

A u Predsedništvu su bili bosanski lekar i političar Vojislav Kecmanović, crnogorski komunista Ivan Milutinović, hrvatski lekar Pavle Gregorić, slovenački književnik Josip Vidmar i bosanski pukovnik Sulejman Filipović, koji je u leto, te 1943. godine, ustašku uniformu zamenio partizanskom. Vojislav Kecmanović je vodio ceo tok zasedanja i predlagao sve ključne odluke Avnoja.

Tito sa većnicima Avnoja, koji za razliku od njega sede na običnim stolicama

Iz zapisnika sa ovog zasedanja, koji je publikovan 1953. godine, može da se rekonstruiše ceo tok sastanka. Predsedavajući ni za jednu odluku nije tražio glasanje, već je primenjivao sledeći princip:

– Prema vašem aplauzu mogu samo konstatovati da smo jednodušno prihvatili.

POSLE uvodnih pozdravnih ceremonijalnih govora, za govornicom se pojavio Todor Vujasinović, izvestilac Verifikacione komisije i delegat iz Bosne i Hercegovine:

– Moj bi prijedlog bio da mi pored 142 podnesena punomoćja prisutnih delegata verificiramo ne samo svih 108 odsutnih, već da smatramo vijećnicima kako 11 odsutnih drugova iz Sandžaka, tako i 42 odsutna iz Makedonije!

Predsedavajući: – Prima li se izvještaj Verifikacionog odbora?

Uzvici „Prima!“

Predsedavajući: – Prima li se prijedlog da se verificiraju punomoćja odsutnih?

Uzvici „Prima!“ (aplauz)

Tako je legalizovano da manjina od 142 delegata odlučuje u ime većine od 153 odsutna delegata i da se usvoji deklaracija kojom je Avnoj proglašen „vrhovnim zakonodavnim i izvršnim predstavničkim telom Jugoslavije“ i „vrhovnim predstavnikom suvereniteta naroda i države Jugoslavije kao celine“.

Zapisnik dalje svedoči:

Predsedavajući: – Pitam Vijeće da li se slaže sa prijedlogom deklaracije?

Uzvici „Slaže se!“ (buran aplauz)

Predsedavajući: – Na osnovu jednodušnog aplauza konstatujem da je deklaracija Drugog zasjedanja Avnoja primljena jednoglasno.

NA DNEVNI red posle deklaracije stigao je predlog da se formira „Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije kao vrhovni privremeni organ vrhovne narodne vlasti Jugoslavije“, odnosno privremena Vlada. Predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja i poverenik za narodnu odbranu (čitaj: ministar) postao je Tito, potpredsednici su bili Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar i Božidar Magovac, poverenik za spoljne poslove dr Josip Smodlaka, za unutrašnje poslove Vlada Zečević, za prosvetu Edvard Kocbek, za narodnu privredu Ivan Milutinović, za finansije Dušan Sernec, za saobraćaj Sreten Žujović…

Buran aplauz i uzvici „Prima se!“ i „Živeo Avnoj!“ – odjekivali su dvoranom Doma kulture u Jajcu.

Predsedavajući: – Prima li plenum ovu odluku?

Usledili su uzvici „Prima!“ i aplauz…

Predsedavajući: – Ova odluka, na osnovu jednodušnog aplauza, primljena je jednoglasno.

KNjIŽEVNIK Josip Vidmar u ime slovenačke delegacije je predložio da se Tito proglasi za maršala. Donosi se odluka:

„U cilju da se oda zasluženo priznanje drugu JOSIPU BROZU TITU, vrhovnom komandantu, za genijalno rukovodstvo operacijama Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, i za sposobnost i istrajnost koju je pokazao u njenom stvaranju i njenom vojničkom i političkom podizanju na sadašnji stepen, a na osnovu odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 29-XI-1943. dodeli naziv MARŠALA JUGOSLAVIJE.“

Svi prisutni ustaju. Buran i dugotrajan aplauz. Usklici „Živeo Tito!“ Cela se dvorana, dupke puna, prolama od ovacija Josipu Brozu Titu, koje traju više minuta. Buran i dugotrajan aplauz se ponavlja nekoliko puta.

Predsedavajući: – Hoće li ko da govori povodom ovog prijedloga?

Buran aplauz. Uzvici „Prima se!“

Međutim, jedan događaj baciće istorijsku senku na oduševljenje kojim je ovaj predlog prihvaćen. Prethodila mu je Brozova odluka, doneta četrdesetak dana ranije, kada je samog sebe proglasio za maršala, o čemu svedoči veliki broj diploma polaznicima oficirske škole, na kojima se on potpisao kao „maršal Jugoslavije“.

Virtuelnu odluku da većinu odsutnih delegata Avnoja u Jajcu proglasi prisutnima, Tito uskoro pretvara u lažnu istorijsku činjenicu. Početkom 1944. godine napisao je tekst u kome tvrdi je da je „na Plenumu sudelovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje“.

Kominternovska mašinerija u Moskvi tekst prevodi na engleski i preko obaveštajnih kanala uspeva da ga plasira u nekoliko uticajnih listova u Americi i Velikoj Britaniji. Titovo viđenje Drugog zasedanja Avnoja štampano je na ruskom, bugarskom i albanskom jeziku. Tako je jedna poluistina, o broju delegata na zasedanju Avnoja u Jajcu, kako je vreme prolazilo, sve više postajala nepobitna činjenica.

Autor:  Ivan Miladinović

Izvor: Večernje novosti

Vezane vijesti:

Tito poklanjao Kosmet Albancima još 1946. godine

Britanski list objavio listu masovnih ubica 20. vijeka: Tito na 13 mjestu




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top