Skrivanje istine ne ubija heroine – Milica Mika Pavlica

Datum objave: sreda, april 24, 2019
Objavljeno u Lika, Stratišta NDH
Veličina slova: A- A+

Komići

Piše, Srpska književnica Gordana Pavlović

Selo Komić smešteno je u divnom predelu Like, udaljeno desetak kilometara od Udbine, a od Gospića 43 km. Nekada su ovo selo krasile dve pravoslavne svetinje: crkva Presvete Bogorodice, koja je  uništena  tokom Drugog svetskog rata i Hram Svetog oca Nikolaja, koji datira još iz 1778.godine, takođe spaljen  u Drugom svetskom ratu, a posle potpuno porušen. Komić obeležava Pokrov Presvete Bogorodice (14. oktobar) kao svoju slavu. Selo je bilo naseljeno pretežno srpskim življem i po popisu iz 1991. godine, imalo je 153 stanovnika. Danas, tamo nema ni dvadesetoro ljudi…

Milica Mika Pavlica (rođena 31.03.1906. godine u selu Ploča) dođe kao mlada devojka u Komić, nošena ljubavlju prema Vasi Pavlici.  Stamena, čvrsta i visokih moralnih načela, sa svojim Vasom  stvarala je, kućila se. Bog im podari  dve kćeri i sina…

Godine su polako prolazile u radu i napretku, ali približavala se tama stradanja da obavije selo i kuću Pavlica.

Komić škola
Komić škola

Drugi svetski rat donese jad i čemer. Mikin sin Braco, koji još beše beba, razbole se od tifusa. Slabašno detence nemaše snage da se izbori sa bolešću. Sahraniše ga, očajni i neutešni. Ne prođe dugo vremena, a zlo opet pokuca na vrata časnih Pavlica. Ustaše  su te 1943. godine činile zlodela po ličkim selima. Dođoše i u Komić. Srbi krenuše da se sklone, da spasu svoje živote, do obližnje šume. Vasa, pošto je bio starešina,  se predomisli i vrati  da spasi papire koji su bili jako važni za selo. Ubiše ga ustaše, samo zato što je Srbin!

Osta Mika udovica,  bez svojih muških glava, sa kćerima Zorkom i Bosiljkom. Pusti rat se završi…

Milica Mika Pavlica
Milica Mika Pavlica

Mika  kao glava kuće, na svoja ženska pleća, preuze sav teret, koji i dvoje jedva nose. Obrađivala je zemlju, vukla drveće i kamenje, držala konje, krave, ovce, svinje…Njena kuća je bila jedina u centru sela. Sve je bilo sređeno do u tančine, da su joj mogli pozavideti i oni koji su imali svu mušku snagu u kući. Uvek je bila spremna da pomogne, ne samo familiji, već i komšijama, prijateljima, svakoj dobroj duši…Jedno vreme je i kod nje živela i seoska učiteljica. Svaki putnik namernik je rado dočekan i ugošćen u kući Mike Pavlice. Po svojoj vrednoći, poštenju, ljubaznosti bila je nadaleko poznata. Svoju tugu, za sinom i suprugom,  je krila od svih i nije dozvoljavala da je savlada. Snagu je nalazila u molitvi Gospodu, koju je tiho šaputala radeći teške poslove i boreći se sa svim problemima i nedaćama…

Lepo je vaspitavala svoje kćeri, u pravoslavnom duhu i prema običajima. Uskoro se udade kćerka Bosiljka. Unuk Mirko se rodi 1951. godine. U želji za boljim životom Bosiljka i njen suprug odoše “trbuhom za kruhom” za Nemačku. Mirka podiže baka Mika i vaspita ga da je najvažnije biti pošten, radan i vredan  čovek. Mirko je rastao, školovao se i zamomčio. Oženi se i ode sa suprugom u Zagreb. Tamo se rodiše Mikini praunuci Petar i Milan Pavlica.

Često su dolazili i obilazili svoju baku-prabaku, koja je uvek imala neki savet. Njena mudrust je bila nepresušna. Pred početak rata devedesetih  ostade sama, jer se kćerka Zorka, sa kojom je živela,  razbole i  ode na lečenje. Njena samoća joj nije toliko teško padala, koliko briga za decom, unucima i praunucima.

U leto 1995. godine, iako su su jako želeli da odu  u Komić da obiđu svoju Miku, ona im je jasno poručila:”Ne dolazite! Krajina će pasti u ruke ustaša!”. Osetila je ona šta se sprema, iskusivši bičeve života.

Avgusta meseca, kada je započela akcija “Oluja” , krenule su kolone izbeglica. Iako su je mnogi nagovarali da ide, da se spasi, jer tu više nema

Komić crkva
Komić crkva

života, ona nije htela sa svog kućnog praga. Ustaše su ušle u selo, porušili i sve spalili: kuće, imanja, zadrugu…

Baka Miku ubiše na njenom ognjištu, baš kao i njenog Vasu. Prošle su tolike godine, a istorija se opet ponovila. Od ruke ustaša ubijen je Vasa, a od iste  pola veka kasnije i Milica. E, gorka sudbino…

Presudiše i drugim starijim Srbima, koje zatekoše. Sve su to bile starije osobe, od kojih nikome nije pretila opasnost. Ali zaslepljeni mržnjom i osvetom, ustaše nisu prezale pred njihovim godinama…

Uzalud je unuk Mirko, sa sinovima Milanom i Petrom, tragao i tražio bakine posmrtne ostatke. Milanovi sinovi, Aleksandar i Dušan Pavlica, pokušavali su  preko interneta da dođu do podataka šta se tačno dogodilo…Muk. S druge strane se skrivala istina i niko nije hteo da kaže bilo šta. Nisu odustajali! Baka Mika ih je vaspitala da nikada ne treba odustati, ako tragaš za istinom i boriš se za pravdu. Međutim, gde god da su tražili, u bilo kojoj organizaciji odgovora nije bilo.

Pre 6 godina na RTS-u gostovao je hrvatski novinar, koji je govorio o obilasku terena odmah po završetku nesrećne “Oluje” i rekao kako je u selu Komić našao leš raskomadane starice  od 90 godina, koju je svojim rukama zakopao…

KomićiČlanovi porodice Pavlica  prepoznaše da se radi o njihovoj baki Miki. Suze su navirale, ali i nada da će konačno da je sahrane kako je zaslužila i kako dolikuje. Sav trud i snagu su uložili da dođu do tog novinara i uspeli. Ali on nije hteo da razgovara sa njima, niti da im pruži bilo kakve informacije. Zašto?! Ako već zna i u sebi ima bar malo  čovečnosti i profesionalnosti, ljudski je da kaže i pomogne porodici Pavlica da baku Miku, koja je za života mnoge zadužila, dostojno sahrane, da joj se bar grobno mesto zna.

Uzalud! Ni u drugim organizacijama, bilo hrvatskim, bilo međunarodnim, niko ne želi da pruži validan podatak o ubistvu baka Mike, u želji da zatru svaki trag postojanja Srba na prostoru Like. Možda će proći mnogo vremena, ali istina će naći svoj put i doneti spokoj žrtvama.

Danas je Komić opustošen. Ruševine kuća stoje kao svedoci strašnog zlodela,  počinjenog nad Srbima. Kriju istinu o stradanju baka Mike, možda kriju i njene zemne ostatke, ali šapatom vetra otkrivaju istinu koju  Mika Pavlica, heroina,   poručuje  kroz svoje potomke: “Blago onom ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi”

(Po svedočenju ćerke Bosiljke Lukić, unuka Mirka Pavlice i praunuka Petra i Milana Pavlice)

Piše, Srpska književnica Gordana Pavlović

Izvor: Srpska istorija

 

Vezane vijesti:

Zločin u ličkom selu Komić 1941. godine | Jadovno 1941.

Zločin nad Srbima iz sela Krš bacanjem u jamu „Nezdravka“ u Donjem Kosinju (Lika)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top