Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Београду 21. маја, филм „Крст над јамом“ и изложба „Тамо где праведници почивају“. Понедељак, 21. мај у 18 часова, Палилула, Центар за културу Влада Дивљан, сцена и фоаје Стаменковић, Митрополита Петра 8 . Улаз бесплатан. Радујемо се Вашем доласку!

 

Митрополит Хризостом: Стари Брод је наше свето мјесто

Датум објаве: четвртак, март 22, 2018
Величина слова: A- A+

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је данас у Старом Броду код Вишеграда, гдје је обиљежено 76 година од када су усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да мјесто гдје су Срби страдали треба назвати светим јер су ту мученици пролили крв и окончали земаљски живот.

 Парастосом у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда, који служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, почело је обиљежавање 76 година од када су усташе "Црне легије" Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.
Митрополит Хризостом Фото: СРНА

Митрополит Хризостом је истакао да су се данас окупили у Старом Броду да се сјете страдалника који су у најтежем тренутку историје српског народа пали због истине и правде, не покоравајући се непријатељима.

„Треба да се подсјетимо да је њихово страдање само једно у низу страдања српског народа“, нагласио је митрополит Хризостом.

Он је подсјетио и на страдање Срба 1915. године кад је Аустроугарска од Сарајева до Дрине направила први концентрациони логор у Добоју гдје је хиљаде Срба помрло и пострадало у мукама и невољама.

Митрополит Хризостом је истакао да је злочин у Старом Броду учињен 1942. године под командом Јуре Францетића и његових црнокошуљаша, али да 20. вијек није само завршен страдањем од 1941. до 1945. године, него се исто десило од 1992. до 1995. године.

„Очигледно да Срби Сарајевско-романијске регије сметају некима да су толико атаковали да очисте овај крај од српског народа“, нагласио је митрополит.

Али, додао је он, Бог је стао у одбрану, па се данас послије много година заборављања српски народ сјећа оних који су скакали у хладну Дрину и за њих се Богу моли.

Преживјели очевидац Ристо Боровчанин рекао је да је из његове породице страдало 11 чланова.

Он је испричао да је коњица налетјела када су пошли на Стари Брод.

„Клали су и убијали недужне Србе, вадили им очи, дојке у жена сјекли и одсјецали. Било је доста крви. Кад је народ видио да ће их поклати и побити, масовно су почели скакати у Дрину. Ја сам дошао међу покланим, пао сам међу мртве, потрбушке легао и остао“, рекао је Боровчанин.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да не смије бити заборављен овај злочин.

„Ми увијек морамо имати на уму да се такве ствари морају преносити са генерације на генерацију“, истакао је Ђуревић.

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић положио је данас вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарајевско-романијске регије, као и представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађани са подручја ових општина.

Претходно је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством служио парастос у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Срби са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда у збјеговима су кренули ка Дрини, тражећи спас у Србији.

У Вишеграду италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје, па су збјегови кренули низ Дрину према селима Милошевићи и Стари Брод, гдје се налазила скела.

Усташе су стизале збјегове и на најокрутније начине вршиле покоље над српском нејачи.

Од половине марта до 2. маја 1942. године страдало је више од 6.000 жена, дјеце и стараца, а најмасовнији покољ догодио се на православни празник Младенце 22. марта 1942. године.

У Старом Броду је 2008. године подигнуто обиљежје, а у плочама од камена уклесана су имена убијених.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Бећковић: Стари Брод је „Титаник“ за који нико не зна

Положен вијенац и бачене руже у знак сјећања на убијене

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 …

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом | Јадовно …

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на …

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

Страдање породице Пушоња на Црквинама 1942.

ПРЕДАВАЊЕ О СТРАДАЛНИЦИМА У СТАРОМ БРОДУ, ЈАДОВНУ И ПРЕБИЛОВЦИМА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top