Kome smeta herojska odbrana Srbije 1999.

Više nije tajna da se srpska vojna doktrina, sposobnost i podvizi u odbrani zemlje tokom bombardovanja 1999. izučavaju u celom svetu, pa čak i u jedinicama NATO-a. Pitam se zašto onda naša vojska, akademci i sadašnje starešine ne bi dobili saznanja o tome i čuli ta iskustva

„Ja nisam političar, niti sam na bilo koji način uključen u politička dešavanja. Bio sam vojnik, i ostao sam samo vojnik koji je branio svoju domovinu i uvek ću joj služiti. Posle izlaska na slobodu i povratka u Srbiju, pre skoro dve godine, potpuno sam posvećen svojoj porodici i sebi i ne znam zbog čega bi bilo kome smetalo moje pojavljivanje u javnosti.” Ovim rečima počeo je razgovor za „Politiku” general u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji visoki vojni starešina u Vojsci Jugoslavije i komandant Prištinskog korpusa i Treće (Niške) armijske oblasti u periodu agresije NATO-a.

Šta se to dogodilo 7. oktobra u Nišu na susretu bivših pripadnika i starešina Prištinskog korpusa i Treće armije, što je izazvalo brojna reagovanja u zemlji i inostranstvu?

Posle 7. oktobra uvideo sam koliki je veliki odjek imao taj naš skup. Pogrešno je kvalifikovati naš ovogodišnji susret kao prvi takve vrste. To je apsolutno netačno. Još 2000. godine mi smo se organizovali i svih narednih godina redovno se sastajali. Sada neko pokušava da iskoristi i zloupotrebi te naše susrete, koji nisu ništa drugo nego obični i srdačni susreti starih i dobrih prijatelja, drugova i saboraca, nas koji smo branili Srbiju, a mnogi se na razne načine i žrtvovali u odbrani domovine. Zar će neko da nam to zabrani, da nam oduzme trenutke sećanja? Jeste, ovog puta su iznete neke reči i argumentovane činjenice o neviđenim zločinima. Izrečena je istina o monstruoznim zločinima prema srpskom narodu i Srbiji, prema nama koji smo se borili. Kome smeta istina da su tada, pre 18 godina, mnogi izgubili mnogo? Mi ćemo njima uvek odavati svu počast. Za slobodu i budućnost Srbije život je dalo 568 naših saboraca, 568 Obilića iz sastava Prištinskog korpusa, koji su se zauvek preselilo na nebo, u večnost i besmrtnost. Oni su, zajedno sa svima nama, odbranili Srbiju u agresiji i ostvarili jedinstven i dotle nezabeležen heroizam koji danas predstavlja primer celom svetu. Mi smo, to je fakat, u proleće 1999. godine prednost nad agresorom ostvarili nesalomivim borbenim moralom, visokom patriotizmom, vrhunskom osposobljenošću, efikasnim sistemom komandovanja i za agresora neshvatljivom taktikom angažovanja snaga. Priznali su glavnokomandujući generali NATO-a, a ja to s najvećim ponosom ističem, da protiv herojstva pripadnika naše vojske na Kosmetu nisu mogli ništa i da su zbog toga bombardovali civilne ciljeve… Mene samo pogađa što u Srbiji još postoje, ja sam im to ime odavno dao, „NATO dobošari”, koji sve pokušavaju da demantuju, kojima nikako ne godi da se čuje istina. A znam veoma dobro da time što pokušavaju da nas demantuju, oni u stvari peru svoju savest.

Burnih reagovanja bilo je posle poziva koji ste dobili da se obratite studentima Vojne akademije, kao i posle predavanja koje ste im održali prošle nedelje.

Ovde je reč o čistoj struci, o mojim i iskustvima mojih saboraca, za koja postoji veliko interesovanje i u Srbiji i van naše zemlje. Mi dobro znamo, a to više izgleda i nije tajna, da se naša vojna doktrina, sposobnost, podvizi i heroizam srpske vojske, kao i taktika Prištinskog korpusa za vreme bombardovanja 1999. godine, izučavaju u vojnim školama i na vojnim univerzitetima u celom svetu, pa čak i u jedinicama NATO-a, iako to niko ne želi javno da prizna. Znamo i da nikad neće reći da je to istina. Za ta naša iskustva zainteresovane su mnoge armije. Pitam se zašto onda naša vojska, naši akademci i sadašnje starešine ne bi dobili saznanja o tome, zašto oni ne bi čuli ta iskustva. Stvara se neka neistinita slika oko toga, i u zemlji i inostranstvu, da sam ja imenovan za predavača. Ne, nisam imenovan. Ja nisam ničiji činovnik, niti sam dobio angažman od aktuelne politike. Pozvan sam od rukovodstva Vojne akademije da prenesem svoja iskustva u odbrani zemlje i s velikim zadovoljstvom sam ga prihvatio. Nisam ni plaćen za to, niti dobijam bilo kakav honorar, niti bih želeo da mi neko za to nudi nadoknadu. Ponavljam, nisam imenovan. A to se stalno ponavlja, i to je apsolutno netačno. Odazvao sam se pozivu i održao predavanje na temu „Heroizam i čovečnost srpskih vojnika u odbrani zemlje od NATO agresije i tokom protivterorističke operacije na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine”. To predavanje završio sam citirajući blagopočivšeg našeg sveca patrijarha Pavla, koji me je ispratio s molitvama na haški krst i s verom u Boga da ću se otuda vratiti. On je rekao meni, a ja sam preneo polaznicima i starešinama Vojne akademije šta je on tada meni rekao: „Sve će proći, ostaju samo duša, obraz i dobra dela”. A naša vojska je sve to imala na Kosovu i Metohiji braneći domovinu od agresora 1999. godine – i dušu i obraz, i učinila je dobra dela za dobrobit naroda u slavu predaka, u čast savremenika i potomaka.

Hoćete li opet za katedru?

Postavlja se pitanje da li ću opet držati predavanja, ali iskren da budem, ja to ne znam. Možda budem opet pozvan, možda i ne. Ali, zaista na želim da se neistine provlače i da se kod javnog mnjenja i u Srbiji i van nje stvara pogrešna i neistinita slika. Često citiram šesnaestog predsednika SAD Abrahama Linkolna, koji je davno rekao: „Možete lagati sve ljude neko vreme, možete lagati neke ljude sve vreme, ali ne možete lagati sve ljude sve vreme”. Ovo posebno ističem, jer je neko u prošlosti uspevao da pobeđuje lažima. Mislim i ubeđen sam da je to vreme ipak prošlo.

Kada već pominjete vreme, recite nam kako su vam prošle ove dve poslednje godine od povratka iz Sheveningena?

Radno i u zadovoljstvu, u sreći što više nema haških okova i u velikoj trci za izgubljenim vremenom. Jurim 3.405 dana koje su od mene i moje porodice ukrali svetski moćnici, svestan pritom da nijedan dan ne može da se vrati. Zaista, nedostaje mi vreme, jer događaji pretiču jedni druge. Ipak, ta trka za izgubljenim traje. Ove dve godine obeležene su mi susretima sa prijateljima i drugovima, bez ikakvih drugih angažmana osim porodičnih. Mnogo toga u porodici smo uradili i nadoknadili, mada ne sve, a nikako ne treba zaboraviti da je mojoj porodici i meni oteta sloboda. To je nenadoknadivo.

General nije prekršio pravila i običaje ratovanja

Vladimir Lazarević rođen je 23. marta 1949. godine u Grnčaru, kod Babušnice. Posle osnovne i srednje škole upisao je Vojnu akademiju, koju je završio u Beogradu 1972, kada je imao samo 23 godine. Prvo zaposlenje u činu potporučnika bilo mu je u Kasarni „Crveni krst” u Nišu, u 211. Oklopnoj brigadi. Posle toga, tokom bogate karijere imao je deset premeštaja – službovao je na visokim komandnim dužnostima na Kosovu i Metohiji dva puta – u Prizrenu i Prištini, a radio je i u garnizonima Leskovac, Užice, Beograd i nekoliko puta u Nišu. Polovinu radne karijere proveo je van kuće. U braku sa suprugom Olgom ima trojicu sinova Marjana, Milana i Vladana, koji s porodicama žive u Nišu.

Lazarević je u penziji od 2004. godine, a poslednje dužnosti bile su mu komandovanje najpre Prištinskim korpusom, a potom i Trećom (Niškom) armijskom oblašću. Nakon toga, do odlaska u penziju bio je načelnik Sektora za kopnenu vojsku Generalštaba.

Vladimir Lazarević dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 3. februara 2005, jer je u januaru te godine protiv njega podignuta optužnica. Sudski proces protiv njega završen je 29. februara 2009, kada ga je Međunarodni sud u Hagu osudio na 15 godina zatvora. Posle žalbe njegovih branilaca kazna mu je smanjena na 14 godina zatvora.

Iz pritvora u Sheveningenu general Lazarević izašao je 3. decembra 2015. godine, a u Nišu ga je dočekalo više hiljada prijatelja i poštovalaca. Toga dana je rekao:

– Proces protiv mene bio je velika borba istine protiv laži… Mora da se zna da ja nisam osuđen za to što sam prekršio pravila i običaje ratovanja, nisam proglašen krivim ni za jedno nedelo – ni svoje, ni mojih saboraca. Presuda mi je izrečena jer sam navodno pomogao trojici optuženih lica iz mog sudskog predmeta, u proterivanju albanskog stanovništva iz južne srpske pokrajine. I to bez ikakvih materijalnih i drugih dokaza.

Autor: Toma Todorović

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

General Lazarević drži predavanje na Vojnoj akademiji …

General Lazarević: NATO izučava doktrinu Vojske Jugoslavije …

Lazarević o mamcu koji je gutao NATO (VIDEO) | Jadovno 1941.