Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Dan sećanja na Jadovno 1941-2019. biće obeležen u subotu 15. juna ove godine na Velebitu, Smiljanu i u Medku. Uskoro sledi više informacija.

Kad žrtva postane zločinac

Datum objave: sreda, april 11, 2018
Veličina slova: A- A+

Presudom Županijskog suda u Zadru, broj: K-25/94 od 11. novembra 1995. Srbin, Jovan Badžoka proglašen je krivim zbog kaznenog dela ratnog zločina u Škabrnji i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Ta presuda je dve godine kasnije potvrđena rešenjem Vrhovnog suda Hrvatske

Badžoka je uredno odslužio šta je imao, i ništa u toj priči ne bi bilo čudno da ovaj nesrećni Srbin već decenijama unazad uzaludno pokušava da dokaže da je nevin robijao, te da ne samo da nije ratni zločinac, već upravo suprotno – žrtva ratnog zločina.

Do sada je bezuspešno pisao svima za koje je mogao da pomisli da će mu pomoći, a ništa bolje nije prošao ni pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Suđenje bez svedoka

Šušak ukazuje na još jedan apsurd. Zbog zločina koji su hrvatske snage počinile tokom “Oluje” u Biljanima Gornjim sprovedena je istraga, a jedan od osumnjičenih vojnika Arijan Avdagić je pred policijom izjavio da je upravo on ubio civile u Biljanima Gornjim uključujući Milić Jeku i Milić Aleksu.
– Međutim, na suđenju je odlučio da se brani ćutanjem, pa je protiv njega obustavljen kazneni postupak, mada je kao ključni svedok mogao da se pojavi upravo Jovan Badžoka. Umesto toga, njega su odveli u logor da bi mu se posle toga sudilo kao počinitelju ratnog zločina – kaže Šušak.

Predmeta se nedavno dočepao zagrebački advokat Luka Šušak i Državnom tužilaštvu Hrvatske 20. marta uputio kompletnu dokumentaciju kako bi ova pravna institucija uputila Vrhovnom sudu Hrvatske zahtev za ocenu zakonitosti i time ispravila više decenijska nepravda kojom je žrtva ratnog zločina pretvorena u zločinca.

– Kada sam se upoznao sa ovim predmetom zaista sam bio zbunjen i zatečen činjenicom da je neko od žrtve proglašen i osuđen kao ratni zločinac. Nažalost, u tim posleratnim procesima ima dosta ovakvim slučajeva da su nevini ljudi osuđivani – kaže za “Vesti” Šušak.

Nezakonit iskaz

Luka Šušak ističe da je iz spisa ovog predmeta vidljivo da je Badžoka osumnjičen na osnovu prepoznavanja koje nije obavljeno po pravilima Zakona o krivičnom postupku.
– U tom logoru 1995. godine nije izvršeno prepoznavanje po pravilima ZKP Hrvatske, jer je trebalo izvršiti prepoznavanje na način da se poređa pet sličnih osoba, među kojima i osumnjičeni, i da tek tada svedok pokaže ko je Badžoka Jovan. Međutim, to nije učinjeno, pa je iskaz Negznane Pavičić koji je dala na sudu nezakonit i na njemu se ne može temeljiti sudska odluka – decidan je ovaj pravnik.

To potvrđuje i direktor “Veritasa” Savo Štrbac koji je takođe odlično upućen u ovaj slučaj.
Badžoka je pripadao onoj grupi krajiških Srba koji su tokom 1995. godine ostali u svojim domovima i nisu izbegli.

– Tog 5. avgustra 1995. godine nalazio se u Biljanima Gornjim, u društvu Jeke i Alekse Milić i Petra Gagića. Pripadnici hrvatske vojske su tu, na licu mesta najpre ubili Jeku i Aleksu Milić, a zatim ih zapalili u njihovoj kući kako bi uništili tragove zločina. Tek posle dugog niza godina pronađen je i treći iz te grupe Petar Gagić, i to u zajedničkoj grobnici u Gačacu. Nesrećnog Jovana su pripadnici hrvatske vojske zarobili i odveli u logor Mocire u Zadru. To je zapravo stadion, gde su zatvorenici bili smešteni na terenu, a na tribine su mogli da dolaze civili i da ih na svaki način maltretiraju i vređaju – kaže Štrbac i dodaje:

– U takvoj atmosferi, dva policajca su na tribine dovele Negznanu Pavičić iz Škrabrnje i ona je “uspela” da u toj masi zarobljenih, sa razdaljine od nekoliko stotina metara i to posle četiri godine uspela da “precizno” prepozna nesrećnog Jovana po njegovoj plavoj kosi. Ova žena je kasnije na sudu svedočila da ga je videla u Škabrnji te 1991. godine kada se zaista odigrao zločin protiv hrvatskih civila. Međutim, Badžoka tada uopšte nije bio na tom delu ratišta, već na sasvim suprotnoj strani i to su mogli da potvrde i ljudi koji su se sa njim borili, ali se njemu, iz raznoraznih razloga, nije pojavio nijedan svedok koji bi to potvrdio – priča Štrbac.

Izvor: Srpski narodni forum

Vezane vijesti:

Prva žrtva rata u Hrvatskoj je Goran Alavanja, Srbin iz Karina

Potvrđena presuda za brutalni zločin kod Sinja

Naših prvih 25 godina (35): Slepi su molili da ih ubiju




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top