Harec: Otkuda broj žrtava holokausta od šest miliona

Datum objave: ponedeljak, april 22, 2019
Veličina slova: A- A+

„Šest miliona“ nije, i nikada nije ni nameravano da bude, precizan proračun. Baza imena, tekući projekat Jad Vašema u kome pokušava da prikupi ime svake nacističke jevrejske žrtve, do 2012. obuhvata imena nešto preko četiri miliona različitih osoba

Foto: AP
Foto: AP

Ako se u obzir uzme obim originalnih istraživanja koja su obavljena poslednjih decenija postavlja se pitanje da li ovaj broj istraživači i dalje smatraju tačnim?

Jedna od najbolje poznatih činjenica, ako ne i opšte mesto, o holokaustu je broj jevrejskih žrtava koje je pobila nacistička Nemačka do kraja Drugog svetskog rata. Možda ne iznenađuje da je ovaj broj – šest miliona – ono na šta ciljaju poricatelji holokausta kada pokušavaju da diskredituju suštinu holokausta.

Otkud brojka od šest miliona? I ako se razmotri količina izvornih istraživanja koja su obavljena poslednjih decenija, da li je istraživači i dalje smatraju tačnom?

Broj izgleda da je prvi put naveo doktor Vilhelm Hetl (Wilhelm Hoettl), zvaničnik Trećeg Rajha rođen u Austriji i istoričar po obrazovanju koji je službovao na mnogim istaknutim pozicijama u SS-u.

U novembru 1945, Hetl je svedočio za tužilaštvo u Nirnberškom procesu optuženim nacističkim ratnim zločincima. Kasnije, na suđenju Adolfu Ajhmanu u Izraelu 1961. godine, on je takođe odgovarao na dugu seriju pitanja tužilaštva, govoreći pod zakletvom iz sudnice u Austriji.

U obema prilikama, on je opisao razgovore koje je imao sa Ajhmanom, zvaničnikom SS-a koji je bio prevashodno odgovoran za logistiku genocida nad Jevrejima, u Budimpešti avgusta 1944. godine. U svedočenju iz 1961. godine Hetl se sećao kako „mi je Ajhman rekao da, prema njegovim informacijama, nekih 6.000.000 Jevreja je do sada iščezlo – 4.000.000 u logorima smrti a ostala 2 miliona streljale su jedinice specijalne namene i stradali su od drugih uzroka, kao što su bolesti i slično“.

Na internet sajtu Jad Vašem, glavnom izraelskom centru za istraživanje holokausta, ukazuje se na Ajhmana, a potom se navodi da su i rane i novije procene različitih istraživača bile između pet i šest miliona.

Ovakve procene nastaju poređenjem predratnih popisnih podataka sa procenama stanovništva napravljenim posle Drugog svetskog rata. Nemci, iako su svoj plan za zatiranje Jevreja tretirali kao državnu tajnu najvišeg reda, takođe su vodili skrupulozne zapise o deportacijama i umorstvima gasom, koji takođe služe kao ključan izvor podataka.

Jedan od prvih istraživača Raul Hilberg (Raul Hilberg), izneo je broj od 5,1 miliona u svom klasičnom delu The Destruction of the European Jews [Uništenje evropskih Jevreja] iz 1961. godine. U trećem izdanju iz 1985. godine on je pridodao opsežan apendiks u kome je objasnio kako je proračunao procenjeni broj.

Lusi Davidovic (Lucy Dawidowicz), u knjizi The War Against the Jews [Rat protiv Jevreja] iz 1975. godine, koristila je predratnu evidenciju o rođenima i umrlima kako bi došla do preciznijeg broja od 5.933.900. I jedan od većih autoriteta među nemačkim istraživačima ove teme, Volfgang Benc (Wolfgang Benz), dao je kao procenu opseg između 5,3 i 6,2 miliona. Svako od njih koristio se sopstvenim metodom kako bi došao do ukupnog broja.

Sam Jad Vašem ima svoju Bazu imena, tekući projekat u kome pokušava da prikupi ime svake nacističke jevrejske žrtve. Oslanja se na svedočanstva porodica i prijatelja onih koji su iščezli, zvaničnim arhivama iz tog vremena i lokalnim komemorativnim projektima. Do 2012. godine, Jad Vašem je procenio da baza podataka obuhvata imena nešto preko četiri miliona različitih osoba (tačan broj još uvek nije moguće dati zato što se veruje da se nekoliko stotina hiljada ljudi pojavljuje u više različitih zapisa).

Izvan poimanja

Jedan od najvećih izvora nesigurnosti procena tiče se broja ubijenih Jevreja u Sovjetskom Savezu. Dok su Jevreji evropskih država koje je okupirala Nemačka bili najvećim delom deportovani u logore smrti, gde je vođena prilično dobra evidencija, ubistva u SSSR-u su izvodile Ajnzac grupe (pokretni odredi smrti) kako je nemačka armija prodirala na istok. Njihova evidencija je daleko manje opsežna, tako da je moguće dati samo grube procene broja ubijenih Jevreja – uopšte uzev između osamsto hiljada i milion.

Smrti i razaranja koja su se desila tokom Drugog svetskog rata možda su nešto izvan ljudskog poimanja. Istoričari procenjuju da vojne žrtve svih strana, i na evropskim i na pacifičkim vojištima, dosežu do 25 miliona, a broj civilnih žrtava se procenjuje na između 38 miliona pa sve do 55 miliona – što znači da je negde između 3 i 4 procenata ukupne svetske populacije izgubilo život u sukobu.

Ipak, ubijanje evropskih Jevreja je samo po sebi specifično – ne zbog brojeva, već zbog ideologija koja je stajala u njegovoj osnovi, i koja je proklamovala eliminaciju celog naroda i njegove kulture sa lice zemlje kao svoj prevashodni cilj. Ono je jedinstveno zato što se nacistička propaganda tako intenzivno usredsredila na Jevreje kao na gotovo natprirodni uzrok zla, i što je nemačka ratna mašinerija ostala posvećena ubijanju Jevreja do poslednjeg dana rata, dugo pošto je postalo jasno da je rat izgubljen.

Ukratko rečeno: ubijanje Jevreja bilo je cilj po sebi, koji je korišćen da motiviše nemačku naciju da podnese krajnje žrtve.

Međutim, postojale su i druge grupe i narodi koji su bili izopšteni u nacističkog eliminacionističkoj ideologiji. Najistaknutije su to bili Romi, ili Cigani, za koje procena broja stradalih varira između 90.000 i 1,5 miliona. (Jedan od razloga zašto procena toliko varira jeste tradicionalno prikrivanje i ćutnja među Romima onoga što su pretrpeli.) Srazmerno, ovi brojevi su podjednako visoki ili viši od Jevreja koji su pobijeni. No, nomadski način života, pre nego navodno rasno poreklo – koje je bilo arijevsko – stvorilo je od njih neprijatelje režima. I zaista, sve do kraja 1943, nacistička politika je bila usredsređena na nesedelačke nomadske Cigane, i proglasila je da oni Romi koji su živeli na određenom mestu budu smatrani građanima tog mesta.

„Šest miliona“ nije, i nikada nije ni nameravano da bude, precizan proračun. Ali broj, koji je sada deo javne svesti već više od pedeset godina, ne bi kontinuirano bio navođen da ne odražava istraživačke rezultate koji su usledili u narednim decenijama, i potvrdili tu grubu procenu.

Članak je prvobitno objavljen u avgustu 2013. godine.

Sa engleskog posrbio: Miloš Milojević

Izvor: STANjE STVARI (Haaretz, 24. 1. 2019)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top