Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Харец: Откуда број жртава холокауста од шест милиона

Датум објаве: понедељак, април 22, 2019
Величина слова: A- A+

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. База имена, текући пројекат Јад Вашема у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве, до 2012. обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа

Фото: АП
Фото: АП

Ако се у обзир узме обим оригиналних истраживања која су обављена последњих деценија поставља се питање да ли овај број истраживачи и даље сматрају тачним?

Једна од најбоље познатих чињеница, ако не и опште место, о холокаусту је број јеврејских жртава које је побила нацистичка Немачка до краја Другог светског рата. Можда не изненађује да је овај број – шест милиона – оно на шта циљају порицатељи холокауста када покушавају да дискредитују суштину холокауста.

Откуд бројка од шест милиона? И ако се размотри количина изворних истраживања која су обављена последњих деценија, да ли је истраживачи и даље сматрају тачном?

Број изгледа да је први пут навео доктор Вилхелм Хетл (Wilhelm Hoettl), званичник Трећег Рајха рођен у Аустрији и историчар по образовању који је службовао на многим истакнутим позицијама у SS-у.

У новембру 1945, Хетл је сведочио за тужилаштво у Нирнбершком процесу оптуженим нацистичким ратним злочинцима. Касније, на суђењу Адолфу Ајхману у Израелу 1961. године, он је такође одговарао на дугу серију питања тужилаштва, говорећи под заклетвом из суднице у Аустрији.

У обема приликама, он је описао разговоре које је имао са Ајхманом, званичником SS-а који је био превасходно одговоран за логистику геноцида над Јеврејима, у Будимпешти августа 1944. године. У сведочењу из 1961. године Хетл се сећао како „ми је Ајхман рекао да, према његовим информацијама, неких 6.000.000 Јевреја је до сада ишчезло – 4.000.000 у логорима смрти а остала 2 милиона стрељале су јединице специјалне намене и страдали су од других узрока, као што су болести и слично“.

На интернет сајту Јад Вашем, главном израелском центру за истраживање холокауста, указује се на Ајхмана, а потом се наводи да су и ране и новије процене различитих истраживача биле између пет и шест милиона.

Овакве процене настају поређењем предратних пописних података са проценама становништва направљеним после Другог светског рата. Немци, иако су свој план за затирање Јевреја третирали као државну тајну највишег реда, такође су водили скрупулозне записе о депортацијама и уморствима гасом, који такође служе као кључан извор података.

Један од првих истраживача Раул Хилберг (Raul Hilberg), изнео је број од 5,1 милиона у свом класичном делу The Destruction of the European Jews [Уништење европских Јевреја] из 1961. године. У трећем издању из 1985. године он је придодао опсежан апендикс у коме је објаснио како је прорачунао процењени број.

Луси Давидовиц (Lucy Dawidowicz), у књизи The War Against the Jews [Рат против Јевреја] из 1975. године, користила је предратну евиденцију о рођенима и умрлима како би дошла до прецизнијег броја од 5.933.900. И један од већих ауторитета међу немачким истраживачима ове теме, Волфганг Бенц (Wolfgang Benz), дао је као процену опсег између 5,3 и 6,2 милиона. Свако од њих користио се сопственим методом како би дошао до укупног броја.

Сам Јад Вашем има своју Базу имена, текући пројекат у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве. Ослања се на сведочанства породица и пријатеља оних који су ишчезли, званичним архивама из тог времена и локалним комеморативним пројектима. До 2012. године, Јад Вашем је проценио да база података обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа (тачан број још увек није могуће дати зато што се верује да се неколико стотина хиљада људи појављује у више различитих записа).

Изван поимања

Један од највећих извора несигурности процена тиче се броја убијених Јевреја у Совјетском Савезу. Док су Јевреји европских држава које је окупирала Немачка били највећим делом депортовани у логоре смрти, где је вођена прилично добра евиденција, убиства у СССР-у су изводиле Ајнзац групе (покретни одреди смрти) како је немачка армија продирала на исток. Њихова евиденција је далеко мање опсежна, тако да је могуће дати само грубе процене броја убијених Јевреја – уопште узев између осамсто хиљада и милион.

Смрти и разарања која су се десила током Другог светског рата можда су нешто изван људског поимања. Историчари процењују да војне жртве свих страна, и на европским и на пацифичким војиштима, досежу до 25 милиона, а број цивилних жртава се процењује на између 38 милиона па све до 55 милиона – што значи да је негде између 3 и 4 процената укупне светске популације изгубило живот у сукобу.

Ипак, убијање европских Јевреја је само по себи специфично – не због бројева, већ због идеологија која је стајала у његовој основи, и која је прокламовала елиминацију целог народа и његове културе са лице земље као свој превасходни циљ. Оно је јединствено зато што се нацистичка пропаганда тако интензивно усредсредила на Јевреје као на готово натприродни узрок зла, и што је немачка ратна машинерија остала посвећена убијању Јевреја до последњег дана рата, дуго пошто је постало јасно да је рат изгубљен.

Укратко речено: убијање Јевреја било је циљ по себи, који је коришћен да мотивише немачку нацију да поднесе крајње жртве.

Међутим, постојале су и друге групе и народи који су били изопштени у нацистичког елиминационистичкој идеологији. Најистакнутије су то били Роми, или Цигани, за које процена броја страдалих варира између 90.000 и 1,5 милиона. (Један од разлога зашто процена толико варира јесте традиционално прикривање и ћутња међу Ромима онога што су претрпели.) Сразмерно, ови бројеви су подједнако високи или виши од Јевреја који су побијени. Но, номадски начин живота, пре него наводно расно порекло – које је било аријевско – створило је од њих непријатеље режима. И заиста, све до краја 1943, нацистичка политика је била усредсређена на неседелачке номадске Цигане, и прогласила је да они Роми који су живели на одређеном месту буду сматрани грађанима тог места.

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. Али број, који је сада део јавне свести већ више од педесет година, не би континуирано био навођен да не одражава истраживачке резултате који су уследили у наредним деценијама, и потврдили ту грубу процену.

Чланак је првобитно објављен у августу 2013. године.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ (Haaretz, 24. 1. 2019)

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top