Жртва Свепроваљеница

Приморан сам да поново скренем пажњу на јалову вјерску заједницу доконих историчара, запаћену унутар државног система Српске, а који у незнању или свјесно, дјелују против усвојене терминологије превода Светог писма по канону СПЦ, те тврде да се Холокауст на српском језику каже Жртва Свеспаљеница.

Пише: Дани(ј)ел Симић

Пошто су то крајње некреативни људи, ограниченог знања и још ограниченијег капацитета када је стваралаштво и авантура духа у питању, никако нијесам могао да се начудим откуд им такав, с изворником свезанији превод грчке ријечи „холокаустос“?

То што тврде да је превод Даничићев, одбијао сам на очекивано незнање, али до те мјере нападно су избјегавали одговор гдје су чули баш облик „Жртва Свеспаљеница“, да је мени то постало занимљиво.

Од свега, чак лично им се обраћајући, добио сам да су престали тврдити да је то превод из Светог писма од 1865. године, али одговор не. Ево и сада поново пишем као реакцију на нове нападе, мада сам им у прошлом тексту обећао јаван одговор. Остала је мистерија ко је први пролупао да Даничић као историјски ауторитет стоји иза термина „Жртва Свеспаљеница“?

Извињење Д. Симића: Срби нијесу нижа раса!

Но, на првом мјесту, а замолио бих вас да тога будете свјесни до краја текста, желим истаћи своје извињење што јавност морам четврти пут оптерећивати одговором на нове беспосличке панегирике државних службеника, који из необјашњивих разлога сматрају Србе нижом расом у односу на Јевреје, Роме и Јермене.

У потпуној супротности са аналогијом по којој ти народи имају термине Холокауст, Самурдарипен и Хајот Цеганспанутин, покушавају оспорити иницијативу да се историјски догађај који можемо по њиховом мишљењу звати само Геноцид над православни Србима у Независној Држави Хрватској од хиљаду деветсто четрдесет и прве, до хиљаду деветсто четрдест и пете зове, рецимо, Покољ.

Они су ИЗРИЧИТО ПРОТИВ да се у широј заједници усвоји и користи било какав други термин, осим овог индијански описног и дугачког, те изразито педагошки и пропагандно практичног: Геноцид над православни Србима у Независној Држави Хрватској од хиљаду деветсто четрдесет и прве, до хиљаду деветсто четрдест и пете.

И шта сад опет?

Дакле, они су хохштаплерски напали иницијативу у јавности, сакривајући се иза државних установа у којим су случајно запослени. Сваки пут су добили одговор и прецизно побијање свих изнешених им теза, те још питања на која немају одговор. У наредним иступима зато игноришу јасне противурјечности у свом науку. Своју крајњу ненадлежност да било коме дијеле лекције или се постављају у надређен положај, предумишљајно претварају у онемогућавање сваког дијалога и полемике.

Умјесто тога, иду простачким нападима на личност. Без икаквих научних аргумената, а на крају и класичном џигеранском клеветом. Онда су се, као очигледни одрон од личног и научног, примирили. И ствар је у питањима општесрпског односа према овој теми била јасна: Никог није брига.

Као и иначе. За српско страдање, Србе уопште није брига. Напорно им је. Ако се тим бавите, нећете баш бити омиљени у јавности. Де ми реците сада, који је у таквим условима мотив да неко опет узнемирава распром у вријеме празника?

Што је најгоре, представљајући се као велики Србин и историчар, посљедњи дрон (трут) у низу опадача, није својој заједници празнично представио ни један нов популистички или стручни рад на тему Јадовна, Јасеновца, Ржаног дола, Дракулића, Жртава рације у Бачкој, Крагујевцу, Пасјем гробљу?

Камо да реагује на понижавања српског имена и жртава Покоља, али и Олује, од стране Хрба Милорада Пуповца, или уништавање српског историјског коријена у Црној Гори? Не. Одабрао да нову 2021. годину почне сијањем смутње и неслоге, беспредметним и поновољеним нападом на своју браћу Србе.

‘Алал ти приоритет: Клевета за државне паре?

У питању је један крајње небитан шраф унутар те параџематске секте, који већ у трећем пасусу препоручује своје „стручно мишљење“, односно ничим изазван напад и подгријавање тензија. Понављањем истих неаргумената и нових напада на личност. Бирам да му одговорим прије Српске нове године, како бих у исту ушао чист и са намјером да опростим злочињенија брата својега.

Недостојан је то саговорник за полемику. Највише јер је све што износи поново, већ одавно је поречено и оборено. Даје тако сопствени, аутистични „каталог од недјела“ и доказује да му је приоритет у „историјском“ раду искључиво нападање УГ Јадовно 1941. из Бање Луке. Данас и овдје.

Могли бисмо сада тражити, да сам на нивоу овог таблоидног неаутора, да покаже вријеме мејла или листинг телефонског рачуна и докаже да није о државном трошку, као запосленик Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, контактирао да нађе неког Јеврејина (а то је овој секти најбитније) који ће рећи да нема ништа са иницијативом за Покољ? Као да је то неког па и брига, јер се ради о српском, а не јеврејском питању…

Но, брига нас је да ли Предраг Лозо у чланку „Покољ“ геноцида над Србима у НДХ објављеног (опет) на НСПМ, наступа као државни службеник у име институције, или као љубоморни бивши запосленик УГ Јадовно 1941? Можда наступа као појединац, захвалан јер му је Душан Басташић дао плату, први пут га повео да лети авионом, водио га са собом по иностранству, направио и реконструисао недостајућих осам предњих зуба, а свеукупно 32 у вилици, бесплатно?

Невјероватно, али има и новости: Сада „није спорно по угледу на Холокауст“?!

У случају да је на снази ова потоња личност унутар сложене, схизофрене персоне забављене комплексом оцеубиства, на крају чланка потписане као „аутор је историчар“, онда би се могло разумјети зашто пише, а заправо само понавља већ вишеструко оборене тезе.

У трагичном је увјерењу да је његово „стручно мишљење“ које препоручује у трећем пасусу маратонског текста битно било коме. Међу силним и очитим неразумијевањима у питања језика, те инфантилној логици по којој је аргумент то што он опсесивно-компулзивно скупља досадашњи контекст употријебе ријечи „покољ“ у новинским чланцима на интернету, те га упоређује са оним који тек треба да добије као научно-популистички термин „Покољ“, писан великим словом; постоји и једна врхунска лаж!

Она на најбољи начин описује чврстину карактера, начин размишљања и пориве ове клике. Тако, већ негдје на почетку, он каже:

„Није спорно да се по угледу на Холокауст размишља о специфичном термину, али он не смије да уноси забуну, да замагљује карактер геноцида и мора да има упоришта у нашим завјетима. А ова ријеч то свакако није. Тај назив морао би доћи из науке и јавности, одоздо, разумијевањем тематике, а не наметањем и перфидним играма како то покушава неки појединац или групација да би покупио неке заслуге, а све без обзира на цијену!“

Поборници термина Покољ их побиједили, па би се сада мало цјењкали?

Ха-ха. Круто! Јер, било је спорно! Веома спорно. Идеја о потреби именовања геноцида над Србима је дакле побиједила и њени противници траже излаз у „није спорно“. Овакав прежвакан и малиган текст, само је симптом да се њихов ум бори са прихватањем те чињенице.

Сам податак да у овој квазиисторичарској секти комичних асасина, доносе одлуку да једног поново изгурају да пише понављачки текст као атентат против УГ Јадовно 1941, говори како губе битку са логиком и здравим разумом. Још увијек раширеним појавама код већине припадника српског народа. Огољује, да њихови мотиви извиру искључиво из личне нетрпељивости и зависти.

Безброј пута сам од првог клеветања у „Мишљењу РЦЗИРЗ“ истицао као когнитивну трагедију, управо да ти људи не желе ни да разговарају о именовању, већ га зову „преименовање“. Погледајте како овај сада ретерира и каже да, ето, баш „Покољ“ није добар термин, јер је неутемељен у „нашим завјетима“(?). Да је овако нешто написао када је први пут употријебио „Жртву Свеспаљеницу“ сакривајући се иза Републичке институције која се ту тешко обрукала, потписали би то и чланови УГ Јадовно 1941 и посветили се да заједнички нађемо бољу ријеч.

Колико год било глупо и неистинито ово што сам цитирао, опет је неки дијалог. Зар не?

Њега брине, и отворено то признаје, што иницијатива није дошла од њега и његове секте, па каже: „Тај назив морао би доћи из науке и јавности, одоздо“. Затим „наметање и перфидне игре“ које су они преочигледно и безуспјешно повели ничим изазваним нападима и терминалним дисквалификацијама, правдају тиме што су љубоморни на могућност да неко други „појединац или групација“, а не они, „покупи неке заслуге“. Ето такве мисли њих гоне. На том су нивоу социјалног развоја личности.

Деценијама, а најмање 30 година од распада СФРЈ, нико од Срба ништа не ради, а посебно системски, кроз институције државе, да се бар одржи сјећање на Покољ, ако се већ не истражује. Но, кад пробате нешто да урадите као УГ Јадовно 1941, они измишљају бајке о свјетским обавјештајним завјерама које на тај начин намјеравају смањити злочин над Србима са степена геноцида… И од тад се, пошто до тада нијесу ничим, само вама баве. Примајући плату од вас, као пореског обвезника.

Логично онда, да је њима сада најбитније питање: Како сакрити себе као лажове, опадаче и затуцане мрачњаке; забринуте за личну позицију нерадника у државним установама, које су обрукали плодоноснији и вишеструко општенародно кориснији волонтери из једног обичног удружења грађана?

Стало у грлу: Замукла флоскула о „преименовању“ геноцида?

Дакле, било је спорно! О, да било је итекако спорно! Ово је КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ у њиховој мисаоној структури!

Лозо је, као и клеветник Горан Латиновић, био ИЗРАЗИТО ПРОТИВ да заједно покушамо наћи подеснији термин. Непоколебљиво простачки, агресивно и са висока; цијела ова дружина је одбијала било какав облик дијалога и изричито била против „ПРЕИМЕНОВАЊА“ у Покољ!

Поновили су јавно више пута управо да је то „непотребно“ и „штетно“, јер већ постоји адекватно и свето „име“: Геноцид над православни Србима у Независној Држави Хрватској од хиљаду деветсто четрдесет и прве, до хиљаду деветсто четрдест и пете.

Такво њихово понашање је и довело до оштре реторике и непомирљивих ставова између потомака и поштовалаца жртава и малог броја тих „стручњака“, запослених по државним институцијама на општесрспку срамоту. Задовољство је зато, данас, читати како лижу оно што су посрали.

Шта су то њихови завјети?

Мали, несимпатични људи, који као да су изашли из Достојевсковљевих Записа о подземљу, покушали су све. Представити УГ Јадовно, а самим тим и мене, као противнике српске цркве, антисемите, „по њиховом мишљењу“ сараднике страних обавјештајних служби, који „не раде ово случајно“, па и мене као екстремисту који прогони Хрвате и Муслимане у Српској, али узалуд. Заиста је то пресмијешно.

Покушали су чак и да направе атмосферу по којој им неко уопште памти име, а камоли да ће Невладинића из Иницијативе младих за људска права, који је секретар у Одбору за Јасеновац СПЦ, неко пресрести на цести због његовог Туђманског умањивања броја жртава. Од тога, наравно, није било ништа, па су зато и приступили објави новог текста са старим ријечима.

У међувремену, скинута је плоча са именом др Радована Караџића са студентског дома на Палама. Нико се од њих није огласио. Као ни за најављено суђење и могућу забрану Равногорског покрета. Ни лично, ни потписујући институцију. Прије тога је Хрбин Борис Милошевић отишао да слави етничко чишћење Срба у Книну. Ни то им није била тема. Нити су осудили присуство израелске војске на прослави Олује. Најављено признање Косова и Метохије као шиптарске државе производи мук.

И то су њихови завјети. Личним ћаром и ћефом против саборности. Против свеукупних општесрпских интереса. Против здравог разума.

Како је то лијепо превео наш Даничић?

Што се тиче Жртве Свеспаљенице, са почетка овог мог одговора ради реда и обећања, није ми било довољно што сличан термин постоји у новијим преводима одобреним од СПЦ, па да су га видјели ту. Не само што су полуписмени, већ је тамо облик „Свеспаљеница“. Значи, не Жртва Свеспаљеница, већ само Свеспаљеница.

Онда сам неочекивано, како то обично бива, не могавши да заспим усљед премора и бијелих ноћи у Москви, спознао откуд Жртва Свеспаљеница. Кликнуо сам на аудио-запис представљања књиге тада викарног епископа Липљанског, данас владике пакрачко-славонског, Јована Ћулибрка. Он је у Загребу најављен као личност године противсрпског часописа Време за 2012. годину, а све то у организацији Пуповчевог квислиншког Српског народног вијећа.

Прво питање је „благо“ по карактеризацији самог водитеља програма, те он пита владику што се одлучио као високи свештеник СПЦ, за проучавање Холокауста? На то он каже:

„Питање погађа у саму срж збивања, саму срж онога што Шоа, Ашоа што би рекли на јеврејском, то јест катастрофа, катаклизма. Мада, нису Јевреји најсрећнији ни са тим изразом. Додуше, како наши гости знају овдје, Јевреји расправљају и о најсигурнијим стварима, али Холокауст такође је ријеч која …холокаустос… Жртва Свеспаљеница, како је то Даничић превео у Светом писму. Питање је да ли и један од тих израза погађа суштину онога о чему говоримо. Свакако, можемо рећи једноставну ствар: Покушај истребљења јеврејског народа…“

Разријешеније

То да један владика СПЦ бира да се бави проучавањем страдања јеврејског, а не српског народа, те да своју књигу о томе промовише у клерофашистичкој Хрватској, у организацији квислиншког СНВ и Милорада Пуповца, а не, рекосмо, о страдању народа којем је пастир; то би се могло разумјети у атмосфери, гдје кажњавања за огрешења према идеолошком и јавном интересу сопствене нације нема.

Али да ја, убоги и нижњи, знам боље од владике СПЦ шта пише у Светом писму Даничићевог превода, те ту његову грешку препознам у полтроничним и копирантским написима роботизованих нападача на иницијативу за именовање геноцида на Србима, који су толики дудуци па не умију провјерити сами ни кад им се каже, то већ није нормално.

И треба престати.

На овој фотографији коју у сврху Самопоштовања објављује на друштвеним мрежама једна група млађих људи из Приједора, коју опет јавно похваљујем, цитиран је управо владика Ћулибрк. И сасвим се слажем са његовим ријечима.

Моја је дужност рећи да управо то радимо. Сам сам активно учествовао у обиљежавању десетак јама и других мјеста Покоља. Не чекамо државу, посебно Хрватску, али нам проблем праве управо људи из „државе“. И то Српске.

Благословите владико

У срећи да је један од њих добио дозволу да каже да „није спорно“ наћи термин који Србе неће држати у статусу ниже расе у односу на Јевреје, Роме и Јермене; надам се и да изношење замјерки при свјетовном чинодејствовању било којег владике, неће све нас враћати на трачања о нечијем тобожњем непријатељству према СПЦ?

Барем ништа више од тога да Григорије Дурић из Дизелдорфа, на своје иступе у политички живот Србије за вријеме предизборне кампање за новог српског патријарха, добије јавно ограђивање Светог синода СПЦ.

Замолио бих зато владику Јована, да се јавно заузме за нас из УГ Јадовно 1941 и огради се од изјава и поступака оних који стално помињу његове ријечи, а који су се отуђили и од система државе и од рођеног народа, те упорно траже трун у оку брата својега, док нелегално усјечен трупац у свом оку не пријављују пореској управи. Све друго би било Жртва Свепроваљеница.

Извор: ФРОНТАЛ

Више од истог аутора:

Колумнисти – Дани(ј)ел Симић