Злоупотреба антисрпског расположења у Хрватској

Иницијатива „Народ одлучује” на улицама Загреба тражила подршку за уставне промене које би заступницима националних мањина у Сабору ускратиле право да гласају за владу и буџет

Иако су већ прогласили „победу” и успех референдума, представници Иницијативе „Народ одлучује”, који су протеклих две недеље на улицама Загреба тражили подршку за уставне промене које би мањинским заступницима у Сабору ускратиле право да гласају за владу и буџет, данас ће и званично саопштити колико су потписа прикупили. Како је на „Твитеру” написао координатор иницијативе, иначе јавности до сада мало познати, Звонимир Троскот, њихов предлог је подржало 390.000 људи. Уколико потписи буду валидни, то је више од десет одсто бирачког тела колико је иначе неопходно за успех референдума.

Ова иницијатива је изазвала поделе у тамошњој јавности и узнемирење припаднике мањина, пре свега српске. Представници владајућег блока предвођени ХДЗ-ом су против оваквог ограничавања права мањина као и један део опозиције и невладиних организација. Други, попут опозиционог Моста и Живог зида, као и поједини саборски заступници као што је Златко Хасанбеговић и десничари блиски Католичкој цркви су подржали референдум.

„Већина странака се супротивила том захтеву за смањивање права мањина као и уопште тој врсти референдумских иницијатива којима се ограничавају људска, мањинска права и међународни уговори. Постоји чак иницијатива о промени устава коју је потписало 50 заступника, дакле једна трећина, који траже да Сабор донесе измене устава по којима се неће моћи расписивати референдум који се тиче темељних уставних вредности као што су људска и мањинска права. Наиме, постоје мишљења да је наш закон о референдуму врло лош. Јер ви практично можете скупити 374.000 потписа, а онда на референдум може изаћи сто људи и онда је то воља народа”, каже за „Политику” Милорад Пуповац, председник Српског народног већа и саборски заступник Самосталне демократске српске странке.

Уколико се покаже да имају неопходан број валидних потписа, како објашњава Пуповац, следећи корак представника иницијативе је да те потписе доставе Министарству управе на проверу. И уколико и оно потврди да су потписи ваљани, предлог иде Сабору, а тамо се оцењује да ли су предложена референдумска питања у складу са уставом или нису. Уколико би Сабор рекао да нису, онда се тражи мишљење Уставног суда. И на крају, суд својим мишљењем пресуђује да ли ће референдум бити одржан.

На питање ко стоји иза овакве иницијативе којом се, осим захтева за мањинску дискриминацију, тражило да се на референдуму грађани изјашњавају и о неким другим изменама изборног законодавства, наш саговорник каже да је у питању низ невладиних организација које су блиске домаћим и међународним црквеним католичким круговима. Или су пак њихови директни експоненти.

„Те невладине организације су последњих пет-шест година изразито нарасле и настоје преузети сферу политике заједно са појединим бискупима хрватске Католичке цркви, као и деловима међународних католичких организација. Њима се придружују десне политичке странке или пак популисти којима је свеједно које су последице тих иницијатива само је важно да добију подршку”, каже Пуповац.

Он, такође, наглашава да је свима јасно да је иницијатива антимањинска и да цела кампања није ишла толико на реформу изборног система колико на стварање антимањинске атмосфере, у првом реду антисрпске. Али такође је, каже Пуповац, била усмерена и против представника италијанске заједнице Фурија Радина и њега лично.

„Реч је о злоупотреби антимањинског, односно антисрпског расположења и анимозитета према појединим представницима мањина који говоре слободно и критички. Сасвим је јасно да је реч о покушају да ова врста кругова дође до политичког утицаја и моћи, а антимањинско расположење им је главна храна којом се користе”, закључује Пуповац.

Како пише „Слободна Далмација”, ових дана није било могуће проћи улицама и трговима, а да вас, без пардона, активисти не повуку за рукав, уз панично упозорење: „Потпишите. Овде се ради о опстанку Хрвата, будућности ваше деце.” Аутор текста се пита како ће укидање права националним мањинама спасити Хрватску од пропасти и констатује да је то грађа за политичке анале.

Против иницијативе устала је и утицајна невладина организација ГОНГ која је оценила да је реч о новом насртају на права мањинских група. Такво ограничавање је, како кажу, у супротности са темељним начелом парламентаризма које захтева једнак статус и права свих парламентарних заступника.

Аутор: Јелена Церовина

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Референдум у Хрватској – да Србе избаце из Сабора

Градоначелник Ријеке: Хрватска десница тражи стварање „чисте расе“

Срби у хрватском Сабору губе право гласа? Шта се крије иза скандалозне иницијативе за промену изборног закона

Срби и други „мањинци“ у Хрватској остају без права да бирају власт и буџет!?