Командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин само је један од деветнаест идентификованих и дјелимично идентификованих лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве о злочинима почињеним над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.
Због ових злочина МУП Српске је Тужилаштву БиХ поднио извјештај о ратном злочину против команданта Другог корпуса такозване Армије БиХ Сеада Делића, команданта 35. дивизије такозване Армије БиХ Фаила Хасанагића, команданта Седме муслиманске бригаде Халила Брзине, команданта оперативне групе Босна Завидовићи-Жепче Рефика Ленде и команданта 328. бригаде Фуада Зилкића.
Извјештај је поднесен и против команданта одреда „Ел муџахедин“ Абу Малија /право име му је Абдел Кадер Мокхтари/, главног безбједњака и обавјештајца „Ел муџахедина“ Ајмана Авада, те против члана команде одреда „Ел муџахедин“ Абу Хамзе /право име му је Имад Мохамед ал Хусеин и вођа је муџахединске заједнице у Бочињи/.
Центар јавне безбједности Добој поднио је кривичну пријаву 1. марта 2002. године Окружном тужилаштву у Добоју због злочина почињених на подручју Озрена и Возуће, а 28. октобра 2005. године допуњен извјештај о кривичном дјелу поднесен је Тужилаштву БиХ.
У 2002. години поднесене су пријаве и против команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића, којег је Хашки трибунал у септембру 2008. године осудио на три и по године затвора, те Махмуљина против којег је 23. марта ове године покренут судски процес, 21 годину послије почињеног злочина. Суђење Махмуљину би требало би да буде настављено у сриједу, 6. априла.
За лица против којих су поднесе кривичне пријаве постоји основа сумње да су током 1995. године на подручју Озрена и Возуће, кршећи правила међународног хуманитарног права за вријеме грађанског рата у БиХ, у оквиру састава јединица такозване Армије БиХ, организовали и формирали јединицу „Ел муџахедин“, која је у свом саставу имала лица афроазијског поријекла, те наредили или лично починили кривична дјела ратни злочин против ратних заробљеника и противправно убијање и рањавање непријатеља, речено је раније Срни у Министарству унутрашњих послова Републике Српске.
ОДРЕД ЕЛ МУЏАХЕДИН ИМАО 1.774 ПРИПАДНИКА
Одред „Ел муџахедин“, са 1.774 припадника, формиран је наредбом команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића у августу 1993. године.
То је била добровољачка формација јачине самосталног одреда у саставу Трећег зеничког корпуса такозване Армије БиХ, под командом Махмуљина, истичу у МУП-у Српске.
У акту од 26. фебруара 1996. године, који је потписао Махмуљин, налази се списак припадника одреда „Ел муџахедин“ са генералијским подацима за укупно 1.774 припадника одреда, који су од формирања до распуштања у децембру 1995. године били у саставу те јединице, међу којима је био велики број страних држављана афроазијског поријекла.
Њихов логор у Каменици је постојао од јесени 1993. године до расформирања одреда у децембру 1995. године.
Командант одреда је био Абдел Кхадир Макхари, звани Абу Мали, а чланови уже команде су били Шејх Енвер Шабан, Ајман Авад и Имад Мохамед ал Хусеин, звани Абу Хамза.
ЛОГОР У КАМЕНИЦИ – ПОЉУБИ ОДСЈЕЧЕНУ ГЛАВУ
У догађајима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године укупно је заробљено у више наврата 78 војника и цивила, који су прошли кроз логор у мјесту Каменица код Завидовића, од којих су живи размијењени укупно 25 цивила и војника, а 53 заробљена лица су убијена, наводе из МУП-а.
У јулу 1995. године у нападу на одбрамбене положаје које је држала Лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске из Прњавора муџахедини су заробили групу од 12 припадника Војске Републике Српске, након чега су одведени у село Ливаде у општини Завидовићи, гдје је било истурено командно мјесто одреда „Ел муџахедин“.
У логору муџахедина у Каменици, гдје је ова група заробљеника одведена, једном од заробљеника из те групе муџахедин је, након физичког злостављања и мучења, прво пуцао у главу из пушке, а затим је великим мачем истом одсјекао главу, а преосталих једанаест заробљеника је било присиљено да љубе одсјечену главу, истичу из МУП-а Српске.
Претресно вијеће Хашког трибунала је у образложењу пресуде Расиму Делићу, утврдило да је такво поступање код заробљеника произвело тешку душевну и физичку патњу, као и повреду, те да представља и тежак напад на људско достојанство.
Дана 11. септембра 1995. године Друга чета Петог батаљона 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ, на локацији познатој као Ђурића Вис у насељеном мјесту Кестен, општина Завидовићи, заробила је групу од 52 припадника Војске Републике Српске коју су сачињавали припадници Четврте озренске бригаде и других јединица Војске Републике Српске, као и четири цивила, од којих и три жене.
Наведена група заробљеника одведена је у салу Омладинског дома у мјесту Кестен, општина Завидовићи, а у току транспорта муџахедини су лишили живота два заробљеника, подаци су МУП-а Српске.
По доласку на наведену локацију, тој групи заробљеника додата је и група од десетак заробљених припадника Војске Републике Српске, гдје су их преузели припадници одреда „Ел муџахедин“, након чега је цијела група заробљеника, заједно са цивилима, одведена у логор муџахедина у Каменици.
САХРАЊИВАНИ НА ТАЈНИМ ЛОКАЦИЈАМА, ПА ИЗМЈЕШТАНИ
У периоду од 21. до 23. јуна 2006. године Комисија за тражење несталих особа ФБиХ, извршила је ексхумацију масовне гробнице у Каменици, у кориту ријеке Гостовић, приликом чега је пронађено и ексхумирано укупно осам тијела, са одсјеченим главама, као и десет лобања.
Претресно вијеће Хашког трибунала у образложењу пресуде Расиму Делићу, који је осуђен на три и по године затвора, навело је да се увјерило да су свих 52 мушкараца Срба, наведених у прилогу Ц Оптужници, намјерно лишили живота припадници одреда „Ел муџахедин“ у логору Каменица од 11. септембра 1995. до 14. децембра 1995. године.
У образложењу пресуде наводи се да то указује на дужи временски период извршења наведених кривичних дјела, након чега су жртве биле сахрањиване на тајним локацијама, са којих су накнадно измијештана тијела, са циљем прикривања доказа о почињеним кривичним дјелима против међународног хуманитарног права.
Свирепо и сурово убијање заробљених војника и цивила са ритуалним одсијецањем глава био је специфичан поступак припадника јединице „Ел муџахедин“.
Заробљени војници Војске Републике Српске били су физички злостављани, мучени глађу и жеђу, изложени психичкој тортури, те свакодневно изложени пријетњи о физичкој ликвидацији.
„Они су били у потпуности у ропском положају, везани тешким ланцима једни за друге у предјелу скочног зглоба, а рањени и повријеђени су били лишени медицинске помоћи“, речено је Срни у МУП-у Републике Српске.
Дуња Пашалић, Срна
Извор: ИСКРА
Везане вијести:
Над Србима возућког краја извршено етничко чишћење