Злочин који Хрватска жели да заборави: Убице породице Зец 25 година без осуде

Да је данас жива, девојчица Александра Зец (12) имала би 37 година, таман колико и актуелни потпредседник хрватске владе Божо Петров.

Александра је 7. децембра 1991. брутално убијена заједно са својим оцем Михајлом и мајком Маријом током једне од акција јединице хрватског МУП-а, познате под именом „Јесење кише“, која је радила под окриљем Томислава Мерчепа.
У бизарном низу догађаја везаних за истрагу овог троструког убиства, четворица извршилаца: Синиша Римац, Муниб Суљић, Небојша Ходак и Игор Микола непосредно након злочина признали су кривицу. Полицајцима су показали и јаму на Сљемену, врху изнад Загреба, где су закопали породицу Зец.

Ко је Игор Микола?

Ипак, признање није прихваћено због процедуралне грешке јер је потписано без адвоката. Ових дана хрватску јавност узбуркало је писмо Игора Миколе које је из затвора послао полицији и правосуђу. У писму које је објавио хрватски „Јутарњи лист“ најавио је да ће открити пуну истину о овом злочину истичући да је за то дошло време јер је, како је рекао, победила његова политичка опција.

– Сада, под новим околностима, победом моје политичке опције… ја морам изнети истину – написао је Микола у писму.

Подсетимо, у Хрватској је прошлог месеца, након подршке Моста независних листа Боже Петрова, формирана влада ХДЗ.

Микола, који је према сопственом признању један од четворице егзекутора породице Зец, прошле године је на властити захтев из Перуа изручен Хрватској. У бекству је био од 2005, када је осуђен на пет година затвора због умешаности у убиства Срба у Пакрачкој Пољани 1991. Преокрет се догодио 2014, када се, након што је у Перуу развио бизнис трговине кокаином, закачио с локалним бандама, па се у страху за сопствени живот предао тамошњој полицији и затражио изручење Хрватској.

Бранио Мерчепа

У Перуу, како преносе хрватски медији, сарађивао је с Гораном Ставрићем Кљукијем, припадником Арканових паравојних формација – управо га је страх после ликвидација Кљукија вратила у Хрватску.
Игор Микола се појавио на суду у среду као сведок на суђењу Мерчепу, коме се суди за неспречавање убијања српских цивила током 1991. године. Уместо сведочења, рекао је да се не сећа шта је говорио у писму, и да неће ништа рећи због страха за властиту безбедност јер су његово писмо објавили медији.

Шифра „Атлантис“

Хашки трибунал је 2006. проследио хрватском тужилаштву „Досије Мерчеп“ на 14.000 страница под шифром „Атлантис“, где су документовани сви докази о свирепим убиствима иза којих стоји Мерчеп и његова јединица. Тек 2010. Мерчеп бива ухапшен на захтев Жупанијског државног тужилаштва Хрватске. Мерчеп је за тај злочин поново оптужен у јуну 2011. јер је било процедуралних грешака у ранијем суђењу, па се тако и данас води поступак пред судом у Загребу за убиство најмање 52 српска цивила 1991.

„Јесење кише“

Осумњичени за убиство породице Зец ухапшени су дан после свирепог злочина. Јединица МУП-а Хрватске „Јесење кише“ била је под командом Томислава Мерчепа, који је тада био саветник Ивана Векића, министра унутрашњих послова Хрватске. Римац је осуђен 2005. на осам година затвора за обично убиство НН лица у Пакрачкој Пољани. Муниб Суљић је осуђен 2005. на 12 година затвора за убиство НН лица у Пакрачкој Пољани. Умро је 2006. године.

Аутор: Михајло Јовићевић

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу

Српско питање у Хрватској није политичко већ – еколошко

Крвави „Славонски Наполеон“