Zločin je zaledio život

Gospodsko lice Senke Jovović, majke ubijenog Ivana, liči na kamen koji je postavljen iznad mesta gde je izdahnuo njen sin. Stoji uspravna i nema, gleda u svoje dete, gleda u nas i u godine koje je odnelo zlo

„Ovo je mramor Ivana Jovovića”, kaže Milić Milićević, razgrće travu i pokazuje kamen postavljen na mestu gde je pre petnaest godina izdahnuo mladić Ivan Jovović. Taj kameni beleg, jedva vidljiv i zarastao, jedini je spomen na njega i Panta Dakića, koje je usmrtio rafal dok su se kupali na reci Bistrici.

U hermetično zatvorenom Goraždevcu taj krivi vir na reci, mala zaravan, vatra za pečenje kukuruza bili su jedini izlaz, predah i razonoda. Bio je to poslednji izlazak na reku, a krvave pečate i teške rane odavde su odneli Dragana Srbljak, Bogdan Bukumirić, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević.

One unutrašnje rane, strahove dece koja su bežala kroz šikaru, kukuruze i ograde, niko nije zabeležio. Na vir se više niko nije vratio. U međuvremenu se za druge život nastavio, albanski privrednici prokopali su novo korito i izmestili reku, vrbak iz kojeg je ubica pucao izrastao je i gotovo pokrio mesto zločina.

Tišina i isto vrelo leto.

„Retko me se ko seti. Polako se zaboravlja ovaj dan. Vraćaju mi se slike, sunce je i danas kao pre petnaest godina, mnogo mi je žao što nisam na parastosu”, kaže Dragana Srbljak, koju su lokalne mržnje, nerazumevanje i nesposobnost institucija oterali iz zavičaja gde je ostavila svoju mladost. To veselo dete preživelo je stavljanje gipsa na prostrelne rane u bolnici u Peći, završilo farmaceutsku školu i psihologiju. Za osobu takvih kvalifikacija ovde nije bilo mesta. „Sada radim u jednoj privatnoj apoteci, malo me bole noge jer stojim, ali ja volim taj posao”, kaže Dragana za „Politiku” i opominje da je posao čeka. U Goraždevcu je čeka sve – i uspomene i rodbina i ranjeni vršnjak Đorđe Ugrenović. On stoji na sredini crkve, uvek sabran i nasmejan, uzdržan i bez osude bilo koga. Služba počinje.

„Za njihov mir i tišinu, Gospodu se pomolimo”, kaže arhimandrit Ilarion (Lupulović), iguman manastira Draganac na parastosu ubijenim dečacima Ivanu Jovoviću i Pantu Dakiću. Tako se iz ove Crkve Presvete Bogorodice rodbina, predstavnici vlasti, mediji i sveštenici sećaju jednog od najtežih zločina počinjenih u doba mira na Kosovu i Metohiji. Rafal kojim je ubica pokosio decu na Bistrici utišao je ovo selo, paralisao život i darovao mu neku vrstu neprirodnog mira ispunjenog bolom i odsustvom perspektive. Nepravda i nekažnjivost zaledili su svaku vrstu razvoja i zbog toga je okamenjenost neka vrsta prirodnog stanja i načina života.

„Ne možemo mi da okrenemo leđa grobovima Ivana i Panta, ne možemo da odemo, moramo da budemo ovde i da budemo uz naše svetinje”, rekao je arhimandrit Ilarion i naglasio da nije uzaludna žrtva goraždevačke dece i hrabrost meštana da pored strašnih žrtava opstanu na svojoj zemlji i sa svojom svetinjama. „Ako ne propovedamo vaskrsenje Hristovo, koje je nemoguće objasniti ljudskim razumom, uzalud je propoved naša, uzalud je vera naša. Ako mi zasnivamo naše postojanje na statistikama i brojevima – propali smo odmah!”

Vlasti Republike Srbije predstavljao je Damjan Jović, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. „Danas se sećamo zločina koji je ostao bez kazne. Važno je da ničije dete više ne bude meta, ali je važnije da međunarodne misije i lokalne institucije izvuku glavu iz peska i ulože dodatni napor kako bi ovaj slučaj bio rešen”, rekao je Jović i istakao da se mora tražiti rešenje za preduslove za opstanak i da se zbog toga zločin ne sme zaboraviti.

Predsednik Privremenog organa Opštine Peć Miloš Dimitrijević podsetio je da je međunarodna zajednica obećala kako će prevrnuti svaki kamen ali da ništa nije uradila da otkrije ubice. „To je jedna velika tuga, za porodice i za sve nas”, rekao je Dimitrijević.

Jednoličnost života, ovog pomena i nepravde osudila je ove porodice na tišinu. Gospodsko lice Senke Jovović, majke ubijenog Ivana, liči na kamen koji je postavljen iznad mesta gde je izdahnuo njen sin. Stoji uspravna i nema, gleda u svoje dete, gleda u nas i u godine koje je odnelo zlo.

Autor: Živojin Rakočević

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Obeleženo 15 godina od ubistva srpske dece na reci Bistrici kod Goraždevca

Obilježeno 15 godina od zločina nad srpskom djecom u Goraždevcu

Privesti pravdi ubice srpske djece iz Goraždevca

Decenija ipo od zločina u Goraždevcu: Sećanje na Pantu i Ivana ne bledi

Uznemirujući sadržaj: Ovo su brutalni zločini na kojima je …

Antonić: Sada je evropski ćutati | Jadovno 1941.