Живот – нова збирка поезије Милоша Кордића

Пише: Dušan Bastašić

Ових дана из штампе је изашла нова збирка поезије Милоша Кордића, под насловом Живот, у издању угледне изадавачке куће Прометеј из Новог Сада. И на недавно одржаном Новосадском сајму књига нашла се и на штанду свог издавача.

Пјесме у збирци сврстане су у пет циклуса: (зимско коло), (сребрно вече), (листаник азбучни), (кочија илијина) и (међ звијездама: град). Све пјесме, за разлику од готово свих књига поезије овог аутора, писане су у везаном стиху, односно: римоване су.

Поезија у овој збирци кратка је хронологија пјесниковог живота: од родног краја (села, Баније), па до градског живота. Пјесник се дотиче и историје, али и тема из савременог, данашњег, све неизвјеснијег човјековог живота. људске судбине.

У својој биљешци, на крају књиге, пјесник, између осталог, пише: „… у овим пјесмама покушај је да се, крећући се, запише оно што се живи, посматра, што трепери, дише, сакупља, капка, приноси, чува и разноси. Што се слаже у слике брда, долина, вода, неба, биља и живота оних који се крећу. О чему Максим Горки каже: ‘Живот тече – ко га не стигне, остаје сам.’

Једном је један непознат аутор написао: ‘Најлепши тренуци у животу су када дишемо дубоко.’

Цијели живот борио сам се да удахнем дубоко. Да удахнем и скривени мирис прољећа или јесени, да удахнем глас шуме и њене птице, глас дјетета, срне и ррззз мени одувијек драгог коња…

… Лијепо је Роберт Фрост рекао: ‘Све што сам научио о животу може се свести на три речи: живот иде даље.’“

КОМОГОВИНА

(село првог и јединог
манастира на Банији)

и мени сунце живи за брдом,
спава у свом магнету, па сине,
храним га видом, јабуком тврдом,
те га, сита, дижем у висине.

и под градином зажга се жишка,
из дрвене грађе село живну,
и црквица – чиста божја кришка,
од паветине – гривна на гривну.

манастир, на банији једини,
палучак, калине, чардачиште,
овце по чечевици, ледини,
испод сунца јастребови пиште.

ту су звијезде гротуље неба,
ријека суња гргољи у пој,
раж се жање за корицу хљеба,
коњи рзом суше пјену и зној.

и да се гинуло – богме јесте,
за кога и од кога све нису,
неки су сунцу градили цесте,
неки и туђу ћапћали сису.

и мене сунца тог села живе,
за брдом трешње, вилине косе,
гдје јече шуме – цвјетају гљиве,
гдје зец пасе дјетелину росе.

бјеше село, на друму сеобе,
повјесмо магле преду му злице,
у сну биркам с трњина бобе
и летим небом умјесто птице.

Милош Кордић, пјесник и прозаиста (и за дјецу), есејиста, публициста, уредник новина и часописа, аутор и уредник радио и телевизијских емисија… рођен је 1944. године у Комоговини, на Банији (данашња Хрватска). Радио је у Основној школи у Меченчанима (на Банији), Металуршком комбинату и Холдингу Жељезара Сисак (култура, информисање и односи с јавношћу), нафтним компанијама Беопетрол и Лукоил Београд (информисање и односи с јавношћу).

Аутор је 37 књига поезије, прозе, поезије за дјецу, поема, кратких есеја, огледа и записа, монографије, књига сјећања и записа о родном селу и Банији. Уврштен је у
антологије, књижевне зборнике, прегледе…

Кордић је до септембра 1991. године живио у Сиску (Хрватска), а од тада живи у Београду.

Извор: БАНИЈА ОНЛАЈН

Од истог аутора:

Милош Кордић: Кад дјечак Милан М. посматра како му од усташког ножа нестаје породица

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу Комоговини, 26. јануара 1942. године

Пут од зелених униформи до оружја није ни дуг ни далек