Život neposredno posle pada nacista

Od našeg dopisnika 

Berlin, Frankfurt – Nemci i dalje žive pod teretom zločina u Drugom svetskom ratu, ukazuju sociološka istraživanja, dok nemački kuratori ovih dana pokušavaju da otkriju zašto je nastao nacizam i zločini počinjeni u to ime, ali i kakva su bila iskustva i drugih naroda neposredno posle rata. Tako je različitim izložbama obeležena današnja 70. godišnjica pada nacističke Nemačke.

U Minhenu, koji slovi za grad u kojem je nastao nacistički pokret, otvoren je prvi dokumentacioni centar o nacizmu, i to baš na dan kada je pre 70 godina Adolf Hitler izvršio samoubistvo, ali i kada su američke snage oslobodile glavni grad Bavarske.

„Za Minhen je to bilo teže nego za ostale gradove, jer nosi pečat nacizma. Ovde je sve počelo”, rekao je direktor ovog centra Vinfrid Nerdinger, ukazujući da je Minhen „predugo čekao” da se suoči sa svojom prošlošću, o kojoj je ćutao.

Prema rečima gradonačelnika Minhena Ditera Rajtera, ovaj grad je „spreman da se suoči sa svojom nacističkom prošlošću”, premda su reporteri primetili da se prilikom otvaranja ovog centra ispred zgrade okupila i grupa od tridesetak neonacista, koji ne misle tako.

Zasad su izložbe u Berlinu, kao i već postojeći memorijalni centri i muzeji najupečatljivije doprineli sagledavanju strahota Drugog svetskog rata, ali i pojedinačnih sudbina za svetsku javnost anonimnih ljudi.

Memorijalni centar holokausta obeležio je deset godina postojanja, tokom kojih je dokazao da nisu bila tačna predviđanja pojedinih protivnika njegovog otvaranja, koji su tvrdili da će postati meta onih koji žale za nemačkim Trećim rajhom. Monumentalni lavirint, izgrađen od više od 2.700 cementnih blokova na mestu gde je bila Hitlerova kancelarija, uz svoju podzemnu postavku posvećenu svedočenjima žrtava i preživelim od holokausta, neizostavno ostavlja ogroman utisak na sve posetioce.

Dok ovaj centar u neposrednoj blizini Brandenburške kapije uglavnom ukazuje na jevrejske žrtve, obližnji Nemački istorijski muzej otvorio je izložbu kojom istražuje iskustva 12 evropskih zemalja u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata.

Radost i očaj, kazna i poricanje, razaranje i ponovno uzdizanje sabrani su u jedinstvenoj izložbi „1945. – Poraz. Oslobođenje. Novi početak”, koja prikazuje ne samo osećanja ljudi u Nemačkoj, već i u Austriji, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Danskoj, Luksemburgu, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu.

Kako su kraj rata i oslobođenje uticali na žitelje ovih zemalja možda se najbolje sagledava kroz lične priče heroja, zločinaca i žrtava prikazane njihovim fotografijama, video-snimcima, predmetima, posterima… Dok fotografija Dankinje koja se 1946. udaje u venčanici napravljenoj od svilenog padobrana britanskog vojnika simbolizuje novi početak, radio-snimci iz 12 zemalja i fotografije sa ulica maja 1945. verno prikazuju kako su na različite načine saopštene i dočekane vesti o kraju rata. Od rasplakanog dečaka, preko vojnika koji slave i zatvorenika koji izlaze na slobodu, do osećaja poraza kod onih koji su podržavali naciste.

„Nijedna od zemalja, ni one koje su godinama bile žrtve nemačke okupacije ni one koje su bile saveznice, nije mogla da se jednostavno vrati predratnom životu”, kaže kuratorka izložbe Maja Pers.

Na to ukazuje holandski poster na kome je ispisan poziv da se brzo kazne nacistički kolaboracionisti, a nadopunjava ga glomazna arhiva iz Danske koja obiluje informacijama o „izdajnicima”.

Autorke izložbe nisu izostavile i evidentan posleratni problem nemačkog društva, kojem su bile neophodne decenije da bi se suočilo sa svim aspektima nacističkih zločina.

„Daleko smo od toga da kažemo da se (posle rata) krenulo od početka tako da je izbrisana prošlost”, kaže jedna od autorki Bebete Kvinkert, ukazujući na predizborni poster austrijskih konzervativaca, kojim su oni 1949. očigledno „lovili” glasove bivših pristalica nacizma. „Gledali smo u svakog zemlji gde postoji kontinuitet, gde su posledice, a gde su prekidi”.

Prema njenim rečima, svima autorima je bilo veoma važno da naročito mlađim nemačkim posetiocima bude jasno da je „Nemačka započela rat i da je Nemačka odgovorna za mnoge zločine”.

Izostavljene patnje Jugoslavije i Grčke

Na pitanje zašto su na izložbi „1945. – Poraz. Oslobođenje. Novi početak” izostavljene sudbine žitelja zemalja koje su takođe dramatično stradale od nacista, poput Jugoslavije i Grčke, jedna od autorki, Maja Pers, kaže da su „zbog (ograničenog izložbenog) prostora morali da ograniče na određeni broj (zemalja)” i da su prvi prioritet bile zemlje koje su neposredni susedi Nemačke.

Autor: Nenad Radičević

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

HVALA VAM ZA SLOBODU – Jadovno 1941.

NjEMAČKA TREBA DA NADOKNADI ŠTETU SRBIJI – Jadovno …

NjEMAČKI PAR PLATIO RATNU ODŠTETU?! – Jadovno 1941.