Живот непосредно после пада нациста

Од нашег дописника 

Берлин, Франкфурт – Немци и даље живе под теретом злочина у Другом светском рату, указуjу социолошка истраживања, док немачки куратори ових дана покушаваjу да откриjу зашто jе настао нацизам и злочини почињени у то име, али и каква су била искуства и других народа непосредно после рата. Тако jе различитим изложбама обележена данашња 70. годишњица пада нацистичке Немачке.

У Минхену, коjи слови за град у коjем jе настао нацистички покрет, отворен jе први документациони центар о нацизму, и то баш на дан када jе пре 70 година Адолф Хитлер извршио самоубиство, али и када су америчке снаге ослободиле главни град Баварске.

„За Минхен jе то било теже него за остале градове, jер носи печат нацизма. Овде jе све почело”, рекао jе директор овог центра Винфрид Нердингер, указуjући да jе Минхен „предуго чекао” да се суочи са своjом прошлошћу, о коjоj jе ћутао.

Према речима градоначелника Минхена Дитера Раjтера, оваj град jе „спреман да се суочи са своjом нацистичком прошлошћу”, премда су репортери приметили да се приликом отварања овог центра испред зграде окупила и група од тридесетак неонациста, коjи не мисле тако.

Засад су изложбе у Берлину, као и већ постоjећи мемориjални центри и музеjи наjупечатљивиjе допринели сагледавању страхота Другог светског рата, али и поjединачних судбина за светску jавност анонимних људи.

Мемориjални центар холокауста обележио jе десет година постоjања, током коjих jе доказао да нису била тачна предвиђања поjединих противника његовог отварања, коjи су тврдили да ће постати мета оних коjи жале за немачким Трећим раjхом. Монументални лавиринт, изграђен од више од 2.700 цементних блокова на месту где jе била Хитлерова канцелариjа, уз своjу подземну поставку посвећену сведочењима жртава и преживелим од холокауста, неизоставно оставља огроман утисак на све посетиоце.

Док оваj центар у непосредноj близини Бранденбуршке капиjе углавном указуjе на jевреjске жртве, оближњи Немачки историjски музеj отворио jе изложбу коjом истражуjе искуства 12 европских земаља у периоду непосредно после Другог светског рата.

Радост и очаj, казна и порицање, разарање и поновно уздизање сабрани су у jединственоj изложби „1945. – Пораз. Ослобођење. Нови почетак”, коjа приказуjе не само осећања људи у Немачкоj, већ и у Аустриjи, Чехословачкоj, Пољскоj, Данскоj, Луксембургу, Холандиjи, Белгиjи, Францускоj, Норвешкоj, Великоj Британиjи и Совjетском Савезу.

Како су краj рата и ослобођење утицали на житеље ових земаља можда се наjбоље сагледава кроз личне приче хероjа, злочинаца и жртава приказане њиховим фотографиjама, видео-снимцима, предметима, постерима… Док фотографиjа Данкиње коjа се 1946. удаjе у венчаници направљеноj од свиленог падобрана британског воjника симболизуjе нови почетак, радио-снимци из 12 земаља и фотографиjе са улица маjа 1945. верно приказуjу како су на различите начине саопштене и дочекане вести о краjу рата. Од расплаканог дечака, преко воjника коjи славе и затвореника коjи излазе на слободу, до осећаjа пораза код оних коjи су подржавали нацисте.

„Ниjедна од земаља, ни оне коjе су годинама биле жртве немачке окупациjе ни оне коjе су биле савезнице, ниjе могла да се jедноставно врати предратном животу”, каже кураторка изложбе Маjа Перс.

На то указуjе холандски постер на коме jе исписан позив да се брзо казне нацистички колаборационисти, а надопуњава га гломазна архива из Данске коjа обилуjе информациjама о „издаjницима”.

Ауторке изложбе нису изоставиле и евидентан послератни проблем немачког друштва, коjем су биле неопходне децениjе да би се суочило са свим аспектима нацистичких злочина.

„Далеко смо од тога да кажемо да се (после рата) кренуло од почетка тако да jе избрисана прошлост”, каже jедна од ауторки Бебете Квинкерт, указуjући на предизборни постер аустриjских конзервативаца, коjим су они 1949. очигледно „ловили” гласове бивших присталица нацизма. „Гледали смо у сваког земљи где постоjи континуитет, где су последице, а где су прекиди”.

Према њеним речима, свима ауторима jе било веома важно да нарочито млађим немачким посетиоцима буде jасно да jе „Немачка започела рат и да jе Немачка одговорна за многе злочине”.

Изостављене патње Југославиjе и Грчке

На питање зашто су на изложби „1945. – Пораз. Ослобођење. Нови почетак” изостављене судбине житеља земаља коjе су такође драматично страдале од нациста, попут Југославиjе и Грчке, jедна од ауторки, Маjа Перс, каже да су „због (ограниченог изложбеног) простора морали да ограниче на одређени броj (земаља)” и да су први приоритет биле земље коjе су непосредни суседи Немачке.

Аутор: Ненад Радичевић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

ХВАЛА ВАМ ЗА СЛОБОДУ – Jadovno 1941.

ЊЕМАЧКА ТРЕБА ДА НАДОКНАДИ ШТЕТУ СРБИЈИ – Jadovno …

ЊЕМАЧКИ ПАР ПЛАТИО РАТНУ ОДШТЕТУ?! – Jadovno 1941.