fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Zid ćutanja oko Jasenovca

Izložbom „Jasenovac – pravo na nezaborav“ i nizom komemorativnih dešavanja Srbija je u Njujorku krajem januara predstavila najmasovnije srpsko stradanje u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Delegacija: Ivan Kostić i Vladimir Božović sa našim predstavnicima

Najveća do sada priređena postavka u inostranstvu, povodom 75 godina osnivanja zloglasnog logora, nažalost, prošla je bez naročitog medijskog odjeka.

Pitanja čitalaca „Vesti“

Tim povodom „Vestima“ su se javili čitaoci koji su između ostalog pitali zbog čega je 23-člana srpska delegacija bila brojnija od novinarskih ekipa i zašto u Njujork nije stigao i proslavljeni reditelj Emir Kusturica, iako je bio najavljen. Zanimalo ih je i zašto je izložba postavljena u neuglednoj zgradi u Nju Džerziju, a ne na Ist riveru u sedištu UN, a takođe i kako se desilo da dijaspora nije obaveštena o događaju i koliko je koštala organizacija tog poduhvata.

„Vesti“ su od Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) za kratko vreme dobile iscrpne odgovore na osam stranica, ali uz uvažavanje njihovog truda, nismo u mogućnosti da ih objavimo u celini, te izdvajamo najbitnije.

– Prepoznavanje značaja i davanje prostora događaju je stvar uređivačke politike medija – tumače u MSP-u, uz objašnjenje da su Vlada Srbije i Ministarstvo putem svojih sajtova plasirali informacije o događaju.

Kusturicu omela bolest

Emir Kusturica

Odsustvo Emira Kusturice MSP pravda bolešću i visokom temperaturom zbog koje nije mogao da poleti za Njujork.
– Prikupio je snage da se pojavi u javnosti tek u petak uveče na dodeli Andrićeve nagrade, u svom Višegradu. Dugujemo mu zahvalnost na doprinosu kulturi sećanja na žrtve u NDH – poručuju iz MSP-a.

Menhetn preskup

Takođe se podseća da je inicijativa za manifestaciju došla od srpske dijaspore iz SAD, Nemačke, Italije, Norveške i Švajcarske, i ističe da projekat nije politički, već akademski, i da je delo je srpskih i jevrejskih nevladinih organizacija, naučnih instituta i stvaralaca.

– Srpska delegacija je sa jevrejskom učestvovala u nizu komemorativnih aktivnosti: na planetarnoj Centralnoj ceremoniji svetskog Dana holokausta u UN, uručivanju plaketa preživelima iz Jasenovca, otvaranju izložbe u Hobokenu u Nju Džerziju, konferenciji i predstavljanju Zbornika naučnih radova, kao i pomenu u Parku holokausta kod spomen-kamena Jasenovac u Njujorku. U pripremi je dokumentarni film o ovim dešavanjima – navodi se u odgovoru.

Izložba je otvorena u Nju Džerziju, državi koja se graniči sa Njujorkom, a u MSP-u objašnjavaju da je nosilac projekta Institut za Jasenovac iz Njujorka, kao i da je izbor prostora bio uslovljen skromnim finansijama.

– Poznato je da na Menhetnu galerijski prostor dnevno košta i do 40.000 evra, pa je srpska dijaspora u SAD postupila u skladu s mogućnostima – navode iz ministarstva.

Takođe, u MSP odgovaraju da su sva diplomatsko-konzularna predstavništva u SAD dobila instrukciju da na uobičajeni način obaveste srpsku dijasporu kako bi uzela učešće u komemorativnim manifestacijama, kao i da su najave bile postavljene i na sajtu MSP i Vlade.

Koordinaciju kompleksnog projekta obavljala je dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, a institucionalni okvir su dali savetnik premijera za dijasporu Vladimir Božović i predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Skupštine Srbije Ivan Kostić.

Glavni trošak na dijaspori

MSP navodi da nije bilo neprimereno utrošenih sredstava. Ministarstvo je izdvojilo, kako navodi, skroman iznos od oko 8.000 evra, a avionske karte i smeštaj su pomogli Srbi iz dijaspore, dobrotvori i zadužbinari iz SAD, Norveške i Švajcarske. – Naučni istraživači i glumci su putovali uglavnom sami ili uz pomoć dijaspore, a umetnički radovi vredni 200.000 evra su vlasništvo umetnika – navode iz MSP-a.

Bolje da je putovao i Dačić!

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Ivan Kostić bio je član delegacije, a kaže da mu nije poznato zašto je izostao veći medijski eho višednevne manifestacije.

– Država Srbija morala je da uloži više napora i da bolje reprezentuje veliki događaj. Sve je moglo da bude i na višem državnom nivou i trebalo je da prisustvuje i šef diplomatije Ivica Dačić – ističe Kostić za „Vesti“.

On kaže da je svedočanstvo stradanja u Jasenovcu prvi put predstavljeno u najvećem obimu, sa centralnom ceremonijom u UN i uz prisustvo preživelih logoraša i gostiju iz Ambasade Izraela.

– Od ogromne je važnosti što su se njihova i naša dijaspora bolje upoznale sa veličinom tog stradanja – kaže naš sagovornik.

Događaj u Njujorku, smatra Kostić, podsticaj je za organizovanje istog događaja u Beču, Berlinu, Frankfurtu i na drugim mestima gde je srpska dijaspora najbrojnija. Najavljuje i da će ovu izložbu uvesti u hol Skupštine Srbije.

– To treba da bude inicijalna kapisla za detaljniji prikaz jasenovačkog stradalništva u udžbenicima za osnovne i srednje škole – kazao je Kostić.

Potvrda iz nemačkih arhiva

U MSP-u kažu da 180 panoa o Jasenovcu i NDH predstavljaju podvig Međunarodne ekspertske grupe istoričara iz sedam zemalja sa arhivskom građom iz njihovih država, čime je izbegnuta zamka sukoba srpske i hrvatske istoriografije. – U tom smislu ostvarena je saradnja na istraživanju nemačkih, italijanskih i norveških arhiva što je rezultiralo stvaranjem 50 panoa. Memorijalni centar „Donja Gradina“ dao je autentične predmete koji su bili deo izložbenih eksponata – kažu u MSP.

Obmana naroda i poniženje žrtava

Dr Sima Mraović, poznati srpski aktivista iz Pariza, izložbu povodom 75 godina od osnivanja logora smrti u Jasenovcu nazvao je obmanom i poniženjem.

On za „Vesti“ navodi da između palate UN, u kojoj je mesecima najavljivana izložba „Skrivani holokaust – izložba o Aušvicu Balkanskog poluostrva“, i mesta Hoboken na severu države Nju Džerzi u kojoj je postavljena s novim nazivom „Jasenovac – pravo na nezaborav“ nema ni pet kilometara vazdušne razdaljine. Međutim, kaže dr Mraović, razlika je velika između zgrade UN i izložbene prostorije, odnosno renoviranog magacina koji se izdaje za 1.000 dolara dnevno amaterima fotografije, filma…

– Moj prijatelj R. R. iz Njujorka taj deo Hobokena opisao je rečima: „Ružan i zabačen, tako da mislim da nije bilo mnogo posetilaca. Zgrade preko puta samo što se ne sruše koliko su stare i dotrajale. To je ružno lice Amerike“ – kaže Mraović.

On navodi da u taj deo ne zalaze diplomate, ni ugledni dopisnici visokotiražnih novina, niti predstavnicima vlasti ili turistima iz Srbije pada na pamet da tu zađu bez posebne potrebe.
Dr Mraović ocenjuje da smo umesto dostojnog obeležavanja srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu suočeni s još jednom „prevarom, obmanom, lažima i poniženjem“.

Da se niko ne uvredi

Dr Mraović ironično ukazuje da put u Njujork 23 člana srpske delegacije treba opravdati i prilagoditi političkim potrebama, odnosno za „dobrobit narodnih masa u Srbiji“. Takođe, ocenjuje da je u retkim izveštajima srpskih medija izvitoperena suština. – Tako je preneto da ova izložba „nije uperena protiv jednog naroda, religije ni države“. To piše na jednom od izloženih plakata. Reč je o nesumnjivo važnoj poruci srpske delegacije. Nema smisla da uvredimo koljače, niti njihove potomke – kaže Mraović.

– Dok se posle skupe i promašene prekookeanske avanture članovi srpske delegacije vraćaju kući, srpski narod očekuje dužno objašnjenje o tome zašto je izložba o Jasenovcu preseljena u neuglednu četvrt naselja Hoboken umesto da se ispoštuje najavljeni program. Zašto se pristalo na to poniženje? – postavlja dr Mraović pitanje za „organizatore izložbe, a posebno odgovorne u MSP i ministra Ivicu Dačića“.

– Čijom krivicom? Ili, možda, uvažena gospoda misle da je ćutanje najbolji odgovor. Nadamo se da tako ne misli i narod Srbije pred predstojećim izborima – zaključio je Mraović.

Odgovor Ministarstva spoljnih poslova listu „Frankfurtske vesti“

– Zašto je tako veliki događaj u Srbiji bio slabo medijski propraćen?

Prepoznavanje značaja teme i davanje medijskog prostora je stvar uređivačke politike samih medija. Vlada RS i Ministarstvo spoljnih poslova stavili su na svoj veb sajt informacije o ovom događaju na uobičajeni način, odakle se rutinski preuzimaju informacije i nastavlja istraživačko novinarstvo. Za Svetog Savu, objavljena je vest da je Tanjugov sajt bio hakovan, a obično se agencijske vesti brzo i jednostavno prenose i šire u javnosti.

Najstarija dnevna novina na Balkanu „Politika“, , imala je izuzetno zapažen serijal članaka, novinara Mirjane Sretenović od kojih su se čak tri puta njeni specijalni izveštaji sa događaja našli i na naslovnoj strani. Informativni program RTS, novinar Nenad Zafirović imao je prilog za TV Dnevnik, kao i drugi koji su ispratili događaje u Njujorku i Džersiju, poput Radio Beograda, Blica i dr.  Na primer, da li treba postaviti i pitanje zašto mediji nisu ispratili komemoraciju koja je u isto vreme, za Dan Holokausta i Dan Svetog Save održana u Londonu, a koju je otvorio ambasador RS dr Ognjen Pribićević sa srpskom dijasporom u Britaniji.

Incijativa za Izložbu i prateće manifestacije došla je izvan Srbije, od srpske akademske dijaspore  iz SAD, Nemačke, Italije, Norveške i Švajcarske.  Projekat nije politički, već akademski. Dakle, čitav projekat „Jasenovac-75-Njujork“ delo je srpskih i jevrejskih nevladinih organizacija, naučnih instituta, umetnika i raznih drugih stvaralaca.

Svaki napor da se učini korak napred u zaštiti kulture sećanja na žrtve u NDH i Jasenovca, može se veličati, ali i obezvrediti, omalovažiti i obeščastiti na razne načine. Lansiranje događaja u informacionu orbitu, ali i spinovanje „dezinformacija“, ćutanje o događaju, stvaranje i kreiranje sumnji u časni cilj i svrsishodnost poduhvata, takođe, mogu da proizvedu mediji. Na taj način kreira se atmosfera poštovanja ili nepoštovanja učinjenih napora na realizaciji događaja. U ovom projektu učestvovalo je više od 50 ljudi. Sama pitanja medija ili čitalaca daju odgovore na pitanje sa kojim ciljem su postavljena i da li su dobronamerna ili  zlonamerna sa ciljem veličanja ili degradacije događaja i poduhvata.

Zanimljivo je interesnim grupama, cilj da se pomeri fokus sa monumentalnog događaja na „istraživanje troškova i proučavanje detalja ko je gde bio i zašto, kada se odigravao Jasenovac-75-Njujork“.  Suština je da je 180 panoa o Jasenovcu i NDH podvig Međunarodne ekspertske grupe istoričara iz 7 zemalja sa arhivskom građom iz tih zemalja, kako bi se izbegla zamka „sukoba dve regionalne istoriografije, srpske i hrvatske“. U tom smislu ostvarena je saradnja na istraživanju nemačkih vojnih arhiva odnosno vojnih dnevnika i italijanskih i norveških arhiva što je rezultiralo stvaranjem 50 panoa baziranih na ovim izvorima. Memorijalni centar Donja Gradina dao je jedan broj autentičnih predmeta koji su bili deo izložbenih eksponata.

Projekat je srpsko-jevrejski poduhvat akademske zajednice i dijaspore. Direktor Ekspertskog tima i ove istorijske izložbe je prof. dr Gideon Grajf, svetski priznat ekspert za Holokaust i Aušvic. Heroji ovog podviga su, svakako, logoraši Jelena Radojčić i Gojko Rončević, koji su uz podršku svojih porodica u svojoj devetoj deceniji odlučili da pređu Atlantik i po prvi put sede u klupi Ujedinjenih nacija na planetarnoj Centralnoj ceremoniji žrtava Holokausta u Drugom svetskom ratu. Bilo bi interesantno pročitati u medijima šta to znači za njih lično i za njihove porodice. Zatim, javnosti bi bilo interesantno da sazna zašto su se umetnici upustili u ovako delikatnu misiju i tešku temu, jer su i oni svojevrsni heroji, jer je po prvi put u inostranstvu prikazana ovako monumentalna izložba istorijskih arhiva, umetničkih radova i autentičnih svedočenja preživelih.

Dakle,  i Ljubiša Mančić i Katarina Tripković sa 30 svojih skulptura, mr Dragan Jelovac, akademski slikar koji je sačinio 20 crteža brutalnih metoda likvidacije u Jasenovcu i Vukica Mikača, autor foto zida jasenovačkog nezaborava su, takođe, heroji ovog poduhvata. Sve što su radili bilo je puno odricanja i davanja. Svi koji su učestvovali na projektu srpske dijaspore ušli su u njega samo sa jednim ciljem – da se izađe na crtu i odbrani dostojanstvo i žrtva naroda. Otuda su promoteri kampanje zaštite kulture sećanja na žrtve NDH i Jasenovca pored prof. Kusturice i primadone Jadranke Jovanović i Ana Sofrenović, glumica i ambasador UNICEF, Vjera Mujović Prajs, glumica i mnogi drugi.

Određenim strukturama unutar zemlje, pa i u inostranstvu, verovatno je više odgovaralo da se događaj u Njujorku i Džersiju ne desi, ali desio se i obeležio važnu istorijsku godišnjicu – 75 godina od osnivanja Jasenovca,od 26-30. januara 2017.godine. Srpska delegacija je u cilju zaštite kulture sećanja na stradanje Srba u NDH u saradnji sa jevrejskom akademskom zajednicom uzela učešće u nizu komemorativnih aktivnosti:

1) na planetarno Centralnoj ceremoniji svetskog Dana Holokausta u Ujedinjenim nacijama, 27. januara 2017.

2) na marginama Centralne ceremonije svetskog Dana Holokausta u Ujedinjenim nacijama upriličeno je uručivanje plaketa preživelima iz Jasenovca od strane šefa delegacije i organizatora izložbe „Jasenovac-pravo na nezaborav“

3) na svečanom otvaranju Izložbe „Jasenovac-pravo na nezaborav, Hoboken-Džersi,

4) na naučnoj konferenciji i predstavljanju Zbornika naučnih radova „Jasenovac-pravo na nezaborav“, Hoboken-Džersi

5) na pomenu u Parku Holokausta kod spomen kamena Jasenovac u Njujorku i na polaganju venaca na spomenik Jasenovcu i Aušvicu.

U pripremi je dokumentarni film sa Centralne ceremonije Dana Holokausta u Ujedinjenim nacijama, na kojoj su po prvi put u istoriji  prisustvovali srpski  logoraši iz Jasenovca i Jastrebarskog Jelena Radojičić i Gojko Rončević na pragu svoje devete decenije, kao i sa izložbene postavke, naučne konferencije, pomena u Parku Holokausta i pratećih događaja.

Istorijski kontekst u kome je realizovana Izložba o Jasenovcu je, takođe veoma delikatan i odigran je u kompleksnim okolnostima:

– Nakon Izložbe o Alojzu Stepincu u Evropskom parlamentu i  u godini kada će se nastaviti razgovori SPC i hrvatske katoličke crkve oko beatifikacije Alojza Stepinca

– Nakon podizanja spomenika „Za dom – spremni“ u samom memorijalnom kompleksu „Jasenovac“ koji je izazvao bojkot državne ceremonije R.Hrvatske za međunarodni Dan Holokausta, 27. januar od strane jevrejske zajednice, kome su se priključile i srpske, romske i antifašističke organizacije u Hrvatskoj.   Srpsko-jevrejska Izložba i prateći događaji u Njujorku i Džersiju, predstavljaju doprinos univerzalnim vrednostima čovečanstva i predstavljaju srpsko-jevrejski protest protiv „relativizacije i revitalizacije ustaštva, ustaškog pokreta i NDH“.

– Dakle, ideja o srpsko-jevrejskom projektu nastaje u vreme bojkota jevrejske, srpske, romske zajednice, kao i antifašističkih organizacija, najpre državne komemoracije Jasenovca, aprila 2016.godine a potom i državne ceremonije Dana Holokausta u Hrvatskoj 27. januara 2017.

Procenite sami da li je i šta je vest u vezi i oko samog monumentalnog projekta ovakvog formata,  a šta može da bude povod za veličanje poduhvata ili zla namera u cilju degradacije i obezvređivanja rezultata.

– Zašto proslavljeni reditelj Emir Kusturica, mada najavljen, nije prisustvovao ovim višednevnim dešavanjima?

Treba otkloniti svaku sumnju i pokušaj bilo kakvog dovođenja u pitanje doprinosa  prof. Kusturice afirmisanju i učešću u srpsko-jevrejskom projektu širenja istine o Jasenovcu zbog izostanka sa otvaranja u Njujorku. U svojstvu osnivača i direktora Andrić Instituta, prof. Kusturica  je potpisnik Memoranduma o saradnji srpske i jevrejske akademske zajednice u oblasti zaštite kulture sećanja na zajedničko stradanje naroda u Drugom svetskom ratu u NDH. Od susreta sa istoričarima, prof. Grajfom, prof. Litučijem i Knutom Toresonom, o čemu je izvestila „Politika“, dakle od 13. jula 2016 bilo je poznato da je prof. Kusturica  potvrdio svoje učešće u Njujorku, koje je, takođe, u pisanoj formi potvrđeno i pred samu realizaciju Izložbe. Međutim, zbog velikih napora oko filmskog festivala „Kustendorfa“ koji se odigrao samo nekoliko dana pred put,  na izuzetno niskoj temperaturi, bukvalno, noć uoči puta za Njujork,  dobio je visoku temperaturu i nije mogao da leti.

Saopštenje za javnost je već odavno bilo pušteno u etar, kada je stigla informacija da ga je oborio virus. Dok svi nešto planiramo, život se dešava sam od sebe i pravi svoje obrte, iznenada i neočekivano. Čak je u dogovoru sa njegovim bliskim saradnicima, Organizacioni odbor srpske akademske dijaspore držao rezervaciju avio karte i rezervaciju hotela otvorenom i izgubio pravo na refundaciju istih u nadi da ćemo uspeti da „nadigramo nepredviđene okolnosti“. Međutim, iako je primao jake  antibiotike, morao je da miruje, jer bi interkontinentalnim putovanjem u takvom stanju mogao da izazove trajne zdravstvene disfunkcije. Takva žrtva nije bila potrebna u svrhu bilo kakvog dokazivanja.

On je zaista  deo tima i želeo je da govori o svemu što je zadesilo naš narod na ovim prostorima, ali, prosto, bolest je nešto na šta ne može da se utiče, pa bi bilo nepravedno praviti insinuacije i aluzije na temu “zašto se nije pojavio u Njujorku“. Prikupio je snage da se pojavi u javnosti tek u petak uveče na dodeli Andrićeve nagrade, ali u svom Višegradu i nigde drugde. Ikona svetske kinematografije Emir Nemanja Kusturica pokazao je da je samo čovek od krvi i od mesa i da ima i on iste ranjivosti kao i ostali obični smrtnici, pa je to samo po sebi odgovor da u njegovom izostanku nije bilo nikakvog „predumišljaja“ niti bilo kakvih namera da obezvredi napore učesnika u projektu. Naprotiv, svi su mu zahvalni na doprinosu i interesovanju koje je iskazao za zaštitu kulture sećanja na žrtve u NDH.

– Zbog čega je izložba bila u galeriji Fam u Hobokenu (Nju Džersi), a ne u Njujorku?

Nosilac projekta je Institut za Jasenovac iz Njujorka, njihov izbor mesta održavanja bio je uslovljen skromnim finansijskim sredstvima i činjenicom da je Izložba bila samo deo od ukupno 5 segmenata komemorativnih svečanosti koje su se odigrale u Njujorku i Džersiju na sledeći način: u Njujorku – u Ujedinjenim nacijama i u Parku Holokausta, a izložba i konferencija u Džersiju. Opštepoznata je činjenica da u Njujorku, na Menhetnu, jedan dan galerijskog prostora košta i do 40 000 eur. U skladu sa tim, srpska dijaspora u SAD, morala je da napravi neke alternativne izbore i u datim okolnostima postupi u skladu sa mogućnostima.

Pravo pitanje je ovde zašto su predstavnici srpske akademske dijaspore iz SAD, Nemačke, Italije, Norveške i Švajcarske sa partnerima iz Izraela odabrali da u Njujorku i Džersiju obeleže 75 godina Jasenovca. Dakle, u široj javnosti, malo je poznato sledeće:

  • Grad Njujork je jedini inostrani grad koji je doneo zvaničnu Odluku da se 22. april, Dan proboja jasenovačkih logoraša proglasi za Dan Jasenovca (Jasenovac Remembrance Day) i obeležava se svake godine od 2005. godine u Njujorku
  • Park Holokausta u Njujorku je jedini inostrani memorijalni park u svetu u kome postoji spomenik Jasenovcu koji je podigla srpska dijaspora
  • Planetarna, Centralna komemoracija Međunarodnog dana Holokausta, kada su logoraši izvršili proboj Aušvica, obeležava se, svake godine, u Ujedinjenim nacijama, svakog 27. januara, na Dan Svetog Save.

Otuda Pomen Jasenovačkim velikomučenicima na 75-u godišnjicu Jasenovca u Njujorku, sedištu Ujedinjenih nacija, epicentru svetske moći i centru planetarnog odlučivanja o ratu i miru u svetu, i to u Parku Holokausta, kod jedinog spomenika Jasenovcu u inostranstvu, u neposrednoj blizini spomenika Aušvicu, u prisustvu srpske i jevrejske dijaspore, predstavlja čin posvećenja i šalje poruku da postoji „srpsko-jevrejski bedem kulture sećanja na zajedničke žrtve pred revizijom istorije“. Pomen je glas naroda i poklonjenje senima Jasenovačkih velikomučenika na 75. godišnjicu od Jasenovca.

U tom smislu, održavanje komemoracije Jasenovca  u Njujorku  je istorijska misija srpskog naroda koji izlazi na crtu odbrane i zaštite dostojanstvenog sećanja na svoje žrtve.

– Zašto Srbi koji žive u SAD nisu obavešteni o ovom događaju? (Javljali su nam se čitaoci koji su želeli da na ovoj manifestaciji upoznaju prijatelje Amerikance sa stradanjima u tom logoru, ali nisu znali gde se i kada održava)

Svi DKP na teritoriji SAD dobili su instrukciju iz MSP da na uobičajeni način obaveste srpsku dijasporu da učestvuje u komemorativnim manifestacija.osim toga informacija o tome je bila postavljena na veb sajt MSP i Vlade RS, zatim na sajtu RTS-a , a i svakoga dana su bili specijalni izveštaji od novinara „Politike“ koji je pratio delegaciju. Naravno, uvek ostane i broj „neobaveštenih“ koji iz raznih razloga nisu dobili pravovremenu informaciju.

Inače, o nameri da se održe komemorativne manifestacije u Njujorku  upoznata je javnost još u julu 2016., tokom predavanja prof. dr Gideona Grajfa na Filološkom fakultetu u Beogradu i Andrićevom institutu u Višegradu. Inicijalnom predavanju, osim stručne javnosti, prisustvovali su predstavnici Narodne skupštine Srbije i Jasenovačkog odbora Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve.

Usledilo je potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Andrićevog instituta, Instituta za holokaust iz Izraela, Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Instituta za uporedno pravo i Etnografskog instituta SANUu Ministarstvu spoljnih poslova u prisustvu PPV i MSP I. Dačića i Nj.E. dr Alone Fišer Kam, ambasadora Izraela, a jedan od sledećih zajedničkih koraka  je organizovanje svetske konferencije o holokaustu i genocidu u NDH.

Šestog oktobra 2016. u Narodnoj Skupštini RS usledio je hiring (javno slušanje), prvi u istoriji srpskog Parlamenta o zaštiti kulture sećanja na Jasenovac. Hiring je održan u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova, Odeljenja za migracije i dijasporu i Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine RS. Učestvovali su istoričari i borci protiv rasne diskriminacije iz sedam zemalja u prisustvu generalnih sekretara Predsednika i Ministarstva spoljnih poslova, savetnika srpskog premijera, brojnih udruženja logoraša, diplomatskog kora i poslanika. Cilj projekta je zaštita  kulture sećanja na žrtve u Drugom sv. ratu u NDH, sa ciljem da se zaštita sećanja na srpske žrtve  stavi u kontekst odbrane univerzalnih vrednosti čovečanstva, a ne u lokalni okvir „isključivo srpsko-hrvatskih odnosa“, jer su žrtve bili i Jevreji i Romi.

Svrha Međunarodnog ekspertskog tima je da oko NDH i Jasenovca  ne sme da postoji sukob dve regionalne istoriografije koje vode „rat sećanja“ o žrtvama u Jasenovcu. Posebno dirljivi bili su govori preživelih dečjih logoraša iz Jasenovca Jelene Radojčić i Smilje Tišme, koje su sa suzama u očima ukazale na to da je za njih lično i njihove porodice posebno značajno što su dočekale, za života da se državne instiutcije zalažu da se zaštiti pijetet i dostojanstvo palih žrtava u Jasenovcu.

– Koliko je koštao ovaj projekat i put 23-člane delegacije u SAD?

Nema zakulisnih radnji niti „neprimereno utrošenih sredstava“. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je Odlukom PPV i MSP Ivice Dačića  broj 23/2016-01/16, u skromnom novčanom iznosu u protivvrednosti od oko 8000eura podržalo kapitalni projekat nevladine organizacije Instituta za Jasenovac iz Njujorka, što je objavljeno na veb sajtu MSP.

Avionske karte i smeštaj su pomogli Srbi iz dijaspore, dobrotvori i zadužbinari, i to: iz SAD, Norveške i Švajcarske. Naučni istraživači i glumački sastav su uglavnom sami ili uz pomoć dijaspore uspeli da ostvare svoja putovanja. Umetnički radovi u vidu bronzanih skulptura i slikarskih grafika u vrednosti od oko 200 000 eur  vlasništvo su umetnika koji su ih pozajmili da bi Izložba bila jedinstvena, monumentalna i nezaboravna. Avio kompanija AIR SERBIA, špediteri, štamparije koje su štampale postere, kataloge izložbe i naučni zbornik, takođe, solidarno, u skladu sa svojim mogućnostima dale su svoj doprinos, kao i naučni istraživači i umetnici koji su se odrekli svojih honorara.

Sve se može, jer kada ima volje, onda ima i načina. Ovaj projekat nije, niti može ikada da bude KOMERCIJALNI, on je projekat NACIONALNOG DOSTOJANSTVA Srbije i njenih građana kako u Matici, tako i u rasejanju. Dijaspora je, i ovoga puta izašla na crtu i pomogla svojoj Matici da realizuje ovako zahtevan projekat. Sinergija delovanja dijaspore, vladinog i nevladinog sektora i umetnika dala je rezultat.

Pošto se radi o 75 godina Jasenovca, koordinaciju ovog kompleksnog projekta srpsko-jevrejske akademske zajednice i dijaspore obavljala je dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, a pošto su se akciji priključivali sukcesivno umetnici, naučni istraživači, istoričari iz 7 zemalja i svoj odlazak potvrdili i logoraši delegacija je, zbog značaja dobila svoj institucionalni okvir u vidu priključivanja istorijskoj misiji od strane savetnika premijera zaduženog za dijasporu g. Vladimira Božovića i mr Ivana Kostića, predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu Narodne Skupštine Srbije, kako bi se i na taj način, još jedanput izrazilo poštovanje i podrška srpskoj akademskoj dijaspori za projekte ovakvog profila i značaja za očuvanje dostojanstva naroda i njegovih žrtava, ali i da bi se jasno ukazalo da Srbija na ovaj način daje svoj skroman doprinos Ujedinjenim nacijama na Dan Holokausta za civilizacijske vrednosti slobode i mira čovečanstva i zaštete kulture sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. I Srbi su bili žrtve i pripada im dostojanstveno mesto pod jednakim uslovima u zajednici naroda sveta.

Reprize 75 godina Jasenovca u Njujorku neće biti. Ona je sada deo istorijskog poduhvata 23člane srpske delegacije i ostaje tekovina i podstrek novim generacijama da nastave tradiciju svakog 27.januara u Njujorku u planetarnom epicentru i sedištu svetske organizacije za mir.

Autor: D. Dekić

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Pravo na zaborav Njujorka i Hobokena – prevara i poniženje

Sima Mraović – Jasenovac nije „stradanje nekog naroda na …

I Jasenovac deli Srbe

Skrivani Jasenovački logor smrti u Ujedinjenim nacijama (1)

Skrivani Jasenovački logor smrti u Ujedinjenim nacijama (2)

Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” otvorena u Americi …

Danas u Njujorku otvaranje izložbe o Jasenovcu | Jadovno 1941.

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

5 Responses

  1. Na moje iznenađenje, u ovaj projekat sam bio uključen po pozivu, od samog početka. Već na prvom sastanku kada sam iznio primjedbe i prijedloge, gledali su me iskosa. Nakon drugog sastanka, okruglog stola, na kojem sam diskutovao, viče nisam pozivan i nije bilo odgovora na moje mejlove. Opet sam pozvan tri nedelje prije izložbe. Nakon što mi je prezentovano nekoliko izložbenih panoa, predmeta i knjiga koje su predviđeni za izlaganje, prstom sam pokazao na neke sadržaje i rekao da će izložba proći..kako je i prošla. Dakle, potpuni debakl. Nakon izložbe sam pozvao telefonom odgovornu osobu u MIP i slušao ravno 32 minute urlanje u slušalicu…

  2. Da, debakl! Radili su sve da ne urade ono šta su trebali da urade a to bi bilo- Prezentacija istine o genocidu NDH nad srpskim narodom! Straćene pare, potrošen povod – 75. godišnjica genocida nad Srbima, a stanje u oblasti sećanja na srpske žrtve gore nego pre!

  3. Ja bih rekla da je učešće Republike Srbije na ovom događaju dobra i poželjna stvar na koju smo dugo čekali. Predugo. Stvari nisu bile baš onakve kako su ih najavljivali, možda je moglo i trebalo da se kaže i pokaže više i da budžet za tako važan događaj bude dosta veći od „skromnih 8.000,00 evra”. Ipak, počeli smo na nivou države i državnih delegacija da govorimo o spostvenom stradanju, konačno. Ne možemo dostići jevrejsku prednost i ekspertizu u vezi sa ovakvim dešavanjima, jer oni to rade već dobrih 75 godina. Ali treba od nečega početi. Biće dobro ako se država zaista zauzme za ovu stvar i počne aktivnije i značajnije da učestvuje u obilježavanju ovakvih i sličnih događaja.

    Moja ozbiljna primjedba bi se odnosila na ovo: „Cilj projekta je zaštita kulture sećanja na žrtve u Drugom sv. ratu u NDH, sa ciljem da se zaštita sećanja na srpske žrtve stavi u kontekst odbrane univerzalnih vrednosti čovečanstva, a ne u lokalni okvir „isključivo srpsko-hrvatskih odnosa“, jer su žrtve bili i Jevreji i Romi.” Prvo, nema potrebe da se srpskim stradanjem i žrtvama dokazuju univerzalne stvari. Bilo bi poželjno da se prvo dokažu one usko specifične stvari koje su do tog stradanja u ustaškoj NDH i dovele, a to je jednostavna činjenica da su Srbi pretežno pravoslavni. To je bio jedini kriterijum po kom su ustaše Srbima određivale život i smrt i nemojmo se zanositi idejama da je u pitanju bilo išta drugo. Dalje, srpsko-hrvatski odnosi su ništa drugo no istinska slika i prilika odnosa otpale katoličke crkve ka Majci Crkvi pravoslavnoj. Sve što se dešava zadnjih 1000 godina između Vatikana i Konstantinopolja, dešava se preko nas Srba, dakle vrlo lokalno, pa još i malo ka Istoku. Zašto bismo to razvodnjavali nekakvom „univerzalnošću“? To što su žrtve bili i Romi nema ama baš nikakve veze sa Srbima i Romi oko sjećanja na sopstveno stradanje moraju i trebaju sami da se potrude. U tome im svakako treba pomoći. Jevreji su se već izvještili. Dakle, razlozi stradanja pomenuta tri naroda su potpuno, potpuno različiti i ne mogu se nikako svrstati pod jednu zajedničku ili neku univerzalnu stvar. Zajednički je bio samo ustaški dželat.

    I možda za ovu priliku manje bitno, ali zašto insistirati na „hiringu“ ako već imamo „javno slušanje“?!?

    1. Odlična zapažanja Zorice, s tim što se možemo uvek pitati da li je bolje uraditi „šta bilo“, ili je bolje ne uraditi ništa, ako se već ne radi kako valja? Ja sam više za ovu drugu opciju ali time se više ne bih bavio već bih ukazao na višedecenijsko zabašurivanje, spinovanje i falsifikovanje činjenica o zločinima NDH nad srpskim narodom. Do sada samo uglavnom mislili da se to čini zbog zaštite „ugleda“ i interesa Hrvatske i interesa onih koji je podržavaju. Sada je jasno da su tu pitanju i pozicije i zahtevi onih koji se boje da bi istina o srpskom stradanju ugrozila sliku o jevrejskom stradanju kao nečem „ekskluzivnom“ uz šta se srpsko stradanje ne može adekvatno isticati, posmatrati i prezentovati! Ovo je još jedan od načina ponižavanja Srba i Srbije u čemu učestvuje i prekorumpirani deo naše vlasti. Zato su priče o „odbrani univerzalnih vrednosti čovečanstva“, neprihvatanje isticanja srpskog stradanja mimo priče o stradanju Jevreja i Roma, neprihvatanje posebnog srpskog memorijala, posebnog dana sećanja na srpske žrtve i posebne rezolucije o genocidu nad Srbima samo nastavak rata protiv istine o našem stradanju, rata u kome su skinute maske sa lica svih koji na tu istinu nasrću.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: