Зид ћутања око Јасеновца

Изложбом „Јасеновац – право на незаборав“ и низом комеморативних дешавања Србија је у Њујорку крајем јануара представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата.

Делегација: Иван Костић и Владимир Божовић са нашим представницима

Највећа до сада приређена поставка у иностранству, поводом 75 година оснивања злогласног логора, нажалост, прошла је без нарочитог медијског одјека.

Питања читалаца „Вести“

Тим поводом „Вестима“ су се јавили читаоци који су између осталог питали због чега је 23-члана српска делегација била бројнија од новинарских екипа и зашто у Њујорк није стигао и прослављени редитељ Емир Кустурица, иако је био најављен. Занимало их је и зашто је изложба постављена у неугледној згради у Њу Џерзију, а не на Ист риверу у седишту УН, а такође и како се десило да дијаспора није обавештена о догађају и колико је коштала организација тог подухвата.

„Вести“ су од Министарства спољних послова Србије (МСП) за кратко време добиле исцрпне одговоре на осам страница, али уз уважавање њиховог труда, нисмо у могућности да их објавимо у целини, те издвајамо најбитније.

– Препознавање значаја и давање простора догађају је ствар уређивачке политике медија – тумаче у МСП-у, уз објашњење да су Влада Србије и Министарство путем својих сајтова пласирали информације о догађају.

Кустурицу омела болест

Одсуство Емира Кустурице МСП правда болешћу и високом температуром због које није могао да полети за Њујорк.
– Прикупио је снаге да се појави у јавности тек у петак увече на додели Андрићеве награде, у свом Вишеграду. Дугујемо му захвалност на доприносу култури сећања на жртве у НДХ – поручују из МСП-а.

Менхетн прескуп

Такође се подсећа да је иницијатива за манифестацију дошла од српске дијаспоре из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске, и истиче да пројекат није политички, већ академски, и да је дело је српских и јеврејских невладиних организација, научних института и стваралаца.

– Српска делегација је са јеврејском учествовала у низу комеморативних активности: на планетарној Централној церемонији светског Дана холокауста у УН, уручивању плакета преживелима из Јасеновца, отварању изложбе у Хобокену у Њу Џерзију, конференцији и представљању Зборника научних радова, као и помену у Парку холокауста код спомен-камена Јасеновац у Њујорку. У припреми је документарни филм о овим дешавањима – наводи се у одговору.

Изложба је отворена у Њу Џерзију, држави која се граничи са Њујорком, а у МСП-у објашњавају да је носилац пројекта Институт за Јасеновац из Њујорка, као и да је избор простора био условљен скромним финансијама.

– Познато је да на Менхетну галеријски простор дневно кошта и до 40.000 евра, па је српска дијаспора у САД поступила у складу с могућностима – наводе из министарства.

Такође, у МСП одговарају да су сва дипломатско-конзуларна представништва у САД добила инструкцију да на уобичајени начин обавесте српску дијаспору како би узела учешће у комеморативним манифестацијама, као и да су најаве биле постављене и на сајту МСП и Владе.

Координацију комплексног пројекта обављала је др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, а институционални оквир су дали саветник премијера за дијаспору Владимир Божовић и председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону Скупштине Србије Иван Костић.

Главни трошак на дијаспори

МСП наводи да није било непримерено утрошених средстава. Министарство је издвојило, како наводи, скроман износ од око 8.000 евра, а авионске карте и смештај су помогли Срби из дијаспоре, добротвори и задужбинари из САД, Норвешке и Швајцарске. – Научни истраживачи и глумци су путовали углавном сами или уз помоћ дијаспоре, а уметнички радови вредни 200.000 евра су власништво уметника – наводе из МСП-а.

Боље да је путовао и Дачић!

Председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Иван Костић био је члан делегације, а каже да му није познато зашто је изостао већи медијски ехо вишедневне манифестације.

– Држава Србија морала је да уложи више напора и да боље репрезентује велики догађај. Све је могло да буде и на вишем државном нивоу и требало је да присуствује и шеф дипломатије Ивица Дачић – истиче Костић за „Вести“.

Он каже да је сведочанство страдања у Јасеновцу први пут представљено у највећем обиму, са централном церемонијом у УН и уз присуство преживелих логораша и гостију из Амбасаде Израела.

– Од огромне је важности што су се њихова и наша дијаспора боље упознале са величином тог страдања – каже наш саговорник.

Догађај у Њујорку, сматра Костић, подстицај је за организовање истог догађаја у Бечу, Берлину, Франкфурту и на другим местима где је српска дијаспора најбројнија. Најављује и да ће ову изложбу увести у хол Скупштине Србије.

– То треба да буде иницијална каписла за детаљнији приказ јасеновачког страдалништва у уџбеницима за основне и средње школе – казао је Костић.

Потврда из немачких архива

У МСП-у кажу да 180 паноа о Јасеновцу и НДХ представљају подвиг Међународне експертске групе историчара из седам земаља са архивском грађом из њихових држава, чиме је избегнута замка сукоба српске и хрватске историографије. – У том смислу остварена је сарадња на истраживању немачких, италијанских и норвешких архива што је резултирало стварањем 50 паноа. Меморијални центар „Доња Градина“ дао је аутентичне предмете који су били део изложбених експоната – кажу у МСП.

Обмана народа и понижење жртава

Др Сима Мраовић, познати српски активиста из Париза, изложбу поводом 75 година од оснивања логора смрти у Јасеновцу назвао је обманом и понижењем.

Он за „Вести“ наводи да између палате УН, у којој је месецима најављивана изложба „Скривани холокауст – изложба о Аушвицу Балканског полуострва“, и места Хобокен на северу државе Њу Џерзи у којој је постављена с новим називом „Јасеновац – право на незаборав“ нема ни пет километара ваздушне раздаљине. Међутим, каже др Мраовић, разлика је велика између зграде УН и изложбене просторије, односно реновираног магацина који се издаје за 1.000 долара дневно аматерима фотографије, филма…

– Мој пријатељ Р. Р. из Њујорка тај део Хобокена описао је речима: „Ружан и забачен, тако да мислим да није било много посетилаца. Зграде преко пута само што се не сруше колико су старе и дотрајале. То је ружно лице Америке“ – каже Мраовић.

Он наводи да у тај део не залазе дипломате, ни угледни дописници високотиражних новина, нити представницима власти или туристима из Србије пада на памет да ту зађу без посебне потребе.
Др Мраовић оцењује да смо уместо достојног обележавања српског страдања у Другом светском рату суочени с још једном „преваром, обманом, лажима и понижењем“.

Да се нико не увреди

Др Мраовић иронично указује да пут у Њујорк 23 члана српске делегације треба оправдати и прилагодити политичким потребама, односно за „добробит народних маса у Србији“. Такође, оцењује да је у ретким извештајима српских медија извитоперена суштина. – Тако је пренето да ова изложба „није уперена против једног народа, религије ни државе“. То пише на једном од изложених плаката. Реч је о несумњиво важној поруци српске делегације. Нема смисла да увредимо кољаче, нити њихове потомке – каже Мраовић.

– Док се после скупе и промашене прекоокеанске авантуре чланови српске делегације враћају кући, српски народ очекује дужно објашњење о томе зашто је изложба о Јасеновцу пресељена у неугледну четврт насеља Хобокен уместо да се испоштује најављени програм. Зашто се пристало на то понижење? – поставља др Мраовић питање за „организаторе изложбе, а посебно одговорне у МСП и министра Ивицу Дачића“.

– Чијом кривицом? Или, можда, уважена господа мисле да је ћутање најбољи одговор. Надамо се да тако не мисли и народ Србије пред предстојећим изборима – закључио је Мраовић.

Одговор Министарства спољних послова листу „Франкфуртске вести“

– Зашто је тако велики догађај у Србији био слабо медијски пропраћен?

Препознавање значаја теме и давање медијског простора је ствар уређивачке политике самих медија. Влада РС и Министарство спољних послова ставили су на свој веб сајт информације о овом догађају на уобичајени начин, одакле се рутински преузимају информације и наставља истраживачко новинарство. За Светог Саву, објављена је вест да је Танјугов сајт био хакован, а обично се агенцијске вести брзо и једноставно преносе и шире у јавности.

Најстарија дневна новина на Балкану „Политика“, , имала је изузетно запажен серијал чланака, новинара Мирјане Сретеновић од којих су се чак три пута њени специјални извештаји са догађаја нашли и на насловној страни. Информативни програм РТС, новинар Ненад Зафировић имао је прилог за ТВ Дневник, као и други који су испратили догађаје у Њујорку и Џерсију, попут Радио Београда, Блица и др.  На пример, да ли треба поставити и питање зашто медији нису испратили комеморацију која је у исто време, за Дан Холокауста и Дан Светог Саве одржана у Лондону, а коју је отворио амбасадор РС др Огњен Прибићевић са српском дијаспором у Британији.

Инцијатива за Изложбу и пратеће манифестације дошла је изван Србије, од српске академске дијаспоре  из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске.  Пројекат није политички, већ академски. Дакле, читав пројекат „Јасеновац-75-Њујорк“ дело је српских и јеврејских невладиних организација, научних института, уметника и разних других стваралаца.

Сваки напор да се учини корак напред у заштити културе сећања на жртве у НДХ и Јасеновца, може се величати, али и обезвредити, омаловажити и обешчастити на разне начине. Лансирање догађаја у информациону орбиту, али и спиновање „дезинформација“, ћутање о догађају, стварање и креирање сумњи у часни циљ и сврсисходност подухвата, такође, могу да произведу медији. На тај начин креира се атмосфера поштовања или непоштовања учињених напора на реализацији догађаја. У овом пројекту учествовало је више од 50 људи. Сама питања медија или читалаца дају одговоре на питање са којим циљем су постављена и да ли су добронамерна или  злонамерна са циљем величања или деградације догађаја и подухвата.

Занимљиво је интересним групама, циљ да се помери фокус са монументалног догађаја на „истраживање трошкова и проучавање детаља ко је где био и зашто, када се одигравао Јасеновац-75-Њујорк“.  Суштина је да је 180 паноа о Јасеновцу и НДХ подвиг Међународне експертске групе историчара из 7 земаља са архивском грађом из тих земаља, како би се избегла замка „сукоба две регионалне историографије, српске и хрватске“. У том смислу остварена је сарадња на истраживању немачких војних архива односно војних дневника и италијанских и норвешких архива што је резултирало стварањем 50 паноа базираних на овим изворима. Меморијални центар Доња Градина дао је један број аутентичних предмета који су били део изложбених експоната.

Пројекат је српско-јеврејски подухват академске заједнице и дијаспоре. Директор Експертског тима и ове историјске изложбе је проф. др Гидеон Грајф, светски признат експерт за Холокауст и Аушвиц. Хероји овог подвига су, свакако, логораши Јелена Радојчић и Гојко Рончевић, који су уз подршку својих породица у својој деветој деценији одлучили да пређу Атлантик и по први пут седе у клупи Уједињених нација на планетарној Централној церемонији жртава Холокауста у Другом светском рату. Било би интересантно прочитати у медијима шта то значи за њих лично и за њихове породице. Затим, јавности би било интересантно да сазна зашто су се уметници упустили у овако деликатну мисију и тешку тему, јер су и они својеврсни хероји, јер је по први пут у иностранству приказана овако монументална изложба историјских архива, уметничких радова и аутентичних сведочења преживелих.

Дакле,  и Љубиша Манчић и Катарина Трипковић са 30 својих скулптура, мр Драган Јеловац, академски сликар који је сачинио 20 цртежа бруталних метода ликвидације у Јасеновцу и Вукица Микача, аутор фото зида јасеновачког незаборава су, такође, хероји овог подухвата. Све што су радили било је пуно одрицања и давања. Сви који су учествовали на пројекту српске дијаспоре ушли су у њега само са једним циљем – да се изађе на црту и одбрани достојанство и жртва народа. Отуда су промотери кампање заштите културе сећања на жртве НДХ и Јасеновца поред проф. Кустурице и примадоне Јадранке Јовановић и Ана Софреновић, глумица и амбасадор УНИЦЕФ, Вјера Мујовић Прајс, глумица и многи други.

Одређеним структурама унутар земље, па и у иностранству, вероватно је више одговарало да се догађај у Њујорку и Џерсију не деси, али десио се и обележио важну историјску годишњицу – 75 година од оснивања Јасеновца,од 26-30. јануара 2017.године. Српска делегација је у циљу заштите културе сећања на страдање Срба у НДХ у сарадњи са јеврејском академском заједницом узела учешће у низу комеморативних активности:

1) на планетарно Централној церемонији светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, 27. јануара 2017.

2) на маргинама Централне церемоније светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама уприличено је уручивање плакета преживелима из Јасеновца од стране шефа делегације и организатора изложбе „Јасеновац-право на незаборав“

3) на свечаном отварању Изложбе „Јасеновац-право на незаборав, Хобокен-Џерси,

4) на научној конференцији и представљању Зборника научних радова „Јасеновац-право на незаборав“, Хобокен-Џерси

5) на помену у Парку Холокауста код спомен камена Јасеновац у Њујорку и на полагању венаца на споменик Јасеновцу и Аушвицу.

У припреми је документарни филм са Централне церемоније Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, на којој су по први пут у историји  присуствовали српски  логораши из Јасеновца и Јастребарског Јелена Радојичић и Гојко Рончевић на прагу своје девете деценије, као и са изложбене поставке, научне конференције, помена у Парку Холокауста и пратећих догађаја.

Историјски контекст у коме је реализована Изложба о Јасеновцу је, такође веома деликатан и одигран је у комплексним околностима:

– Након Изложбе о Алојзу Степинцу у Европском парламенту и  у години када ће се наставити разговори СПЦ и хрватске католичке цркве око беатификације Алојза Степинца

– Након подизања споменика „За дом – спремни“ у самом меморијалном комплексу „Јасеновац“ који је изазвао бојкот државне церемоније Р.Хрватске за међународни Дан Холокауста, 27. јануар од стране јеврејске заједнице, коме су се прикључиле и српске, ромске и антифашистичке организације у Хрватској.   Српско-јеврејска Изложба и пратећи догађаји у Њујорку и Џерсију, представљају допринос универзалним вредностима човечанства и представљају српско-јеврејски протест против „релативизације и ревитализације усташтва, усташког покрета и НДХ“.

– Дакле, идеја о српско-јеврејском пројекту настаје у време бојкота јеврејске, српске, ромске заједнице, као и антифашистичких организација, најпре државне комеморације Јасеновца, априла 2016.године а потом и државне церемоније Дана Холокауста у Хрватској 27. јануара 2017.

Процените сами да ли је и шта је вест у вези и око самог монументалног пројекта оваквог формата,  а шта може да буде повод за величање подухвата или зла намера у циљу деградације и обезвређивања резултата.

– Зашто прослављени редитељ Емир Кустурица, мада најављен, није присуствовао овим вишедневним дешавањима?

Треба отклонити сваку сумњу и покушај било каквог довођења у питање доприноса  проф. Кустурице афирмисању и учешћу у српско-јеврејском пројекту ширења истине о Јасеновцу због изостанка са отварања у Њујорку. У својству оснивача и директора Андрић Института, проф. Кустурица  је потписник Меморандума о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице у области заштите културе сећања на заједничко страдање народа у Другом светском рату у НДХ. Од сусрета са историчарима, проф. Грајфом, проф. Литучијем и Кнутом Торесоном, о чему је известила „Политика“, дакле од 13. јула 2016 било је познато да је проф. Кустурица  потврдио своје учешће у Њујорку, које је, такође, у писаној форми потврђено и пред саму реализацију Изложбе. Међутим, због великих напора око филмског фестивала „Кустендорфа“ који се одиграо само неколико дана пред пут,  на изузетно ниској температури, буквално, ноћ уочи пута за Њујорк,  добио је високу температуру и није могао да лети.

Саопштење за јавност је већ одавно било пуштено у етар, када је стигла информација да га је оборио вирус. Док сви нешто планирамо, живот се дешава сам од себе и прави своје обрте, изненада и неочекивано. Чак је у договору са његовим блиским сарадницима, Организациони одбор српске академске дијаспоре држао резервацију авио карте и резервацију хотела отвореном и изгубио право на рефундацију истих у нади да ћемо успети да „надиграмо непредвиђене околности“. Међутим, иако је примао јаке  антибиотике, морао је да мирује, јер би интерконтиненталним путовањем у таквом стању могао да изазове трајне здравствене дисфункције. Таква жртва није била потребна у сврху било каквог доказивања.

Он је заиста  део тима и желео је да говори о свему што је задесило наш народ на овим просторима, али, просто, болест је нешто на шта не може да се утиче, па би било неправедно правити инсинуације и алузије на тему “зашто се није појавио у Њујорку“. Прикупио је снаге да се појави у јавности тек у петак увече на додели Андрићеве награде, али у свом Вишеграду и нигде другде. Икона светске кинематографије Емир Немања Кустурица показао је да је само човек од крви и од меса и да има и он исте рањивости као и остали обични смртници, па је то само по себи одговор да у његовом изостанку није било никаквог „предумишљаја“ нити било каквих намера да обезвреди напоре учесника у пројекту. Напротив, сви су му захвални на доприносу и интересовању које је исказао за заштиту културе сећања на жртве у НДХ.

– Због чега је изложба била у галерији Фам у Хобокену (Њу Џерси), а не у Њујорку?

Носилац пројекта је Институт за Јасеновац из Њујорка, њихов избор места одржавања био је условљен скромним финансијским средствима и чињеницом да је Изложба била само део од укупно 5 сегмената комеморативних свечаности које су се одиграле у Њујорку и Џерсију на следећи начин: у Њујорку – у Уједињеним нацијама и у Парку Холокауста, а изложба и конференција у Џерсију. Општепозната је чињеница да у Њујорку, на Менхетну, један дан галеријског простора кошта и до 40 000 еур. У складу са тим, српска дијаспора у САД, морала је да направи неке алтернативне изборе и у датим околностима поступи у складу са могућностима.

Право питање је овде зашто су представници српске академске дијаспоре из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске са партнерима из Израела одабрали да у Њујорку и Џерсију обележе 75 година Јасеновца. Дакле, у широј јавности, мало је познато следеће:

• Град Њујорк је једини инострани град који је донео званичну Одлуку да се 22. април, Дан пробоја јасеновачких логораша прогласи за Дан Јасеновца (Jasenovac Remembrance Day) и обележава се сваке године од 2005. године у Њујорку
• Парк Холокауста у Њујорку је једини инострани меморијални парк у свету у коме постоји споменик Јасеновцу који је подигла српска дијаспора
• Планетарна, Централна комеморација Међународног дана Холокауста, када су логораши извршили пробој Аушвица, обележава се, сваке године, у Уједињеним нацијама, сваког 27. јануара, на Дан Светог Саве.

Отуда Помен Јасеновачким великомученицима на 75-у годишњицу Јасеновца у Њујорку, седишту Уједињених нација, епицентру светске моћи и центру планетарног одлучивања о рату и миру у свету, и то у Парку Холокауста, код јединог споменика Јасеновцу у иностранству, у непосредној близини споменика Аушвицу, у присуству српске и јеврејске дијаспоре, представља чин посвећења и шаље поруку да постоји „српско-јеврејски бедем културе сећања на заједничке жртве пред ревизијом историје“. Помен је глас народа и поклоњење сенима Јасеновачких великомученика на 75. годишњицу од Јасеновца.

У том смислу, одржавање комеморације Јасеновца  у Њујорку  је историјска мисија српског народа који излази на црту одбране и заштите достојанственог сећања на своје жртве.

– Зашто Срби који живе у САД нису обавештени о овом догађају? (Јављали су нам се читаоци који су желели да на овој манифестацији упознају пријатеље Американце са страдањима у том логору, али нису знали где се и када одржава)

Сви ДКП на територији САД добили су инструкцију из МСП да на уобичајени начин обавесте српску дијаспору да учествује у комеморативним манифестација.осим тога информација о томе је била постављена на веб сајт МСП и Владе РС, затим на сајту РТС-а , а и свакога дана су били специјални извештаји од новинара „Политике“ који је пратио делегацију. Наравно, увек остане и број „необавештених“ који из разних разлога нису добили правовремену информацију.

Иначе, о намери да се одрже комеморативне манифестације у Њујорку  упозната је јавност још у јулу 2016., током предавања проф. др Гидеона Грајфа на Филолошком факултету у Београду и Андрићевом институту у Вишеграду. Иницијалном предавању, осим стручне јавности, присуствовали су представници Народне скупштине Србије и Јасеновачког одбора Светог архијерејског Синода Српске православне цркве.

Уследило је потписивање Меморандума о разумевању између Андрићевог института, Института за холокауст из Израела, Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУу Министарству спољних послова у присуству ППВ и МСП И. Дачића и Њ.Е. др Алоне Фишер Кам, амбасадора Израела, а један од следећих заједничких корака  је организовање светске конференције о холокаусту и геноциду у НДХ.

Шестог октобра 2016. у Народној Скупштини РС уследио је хиринг (јавно слушање), први у историји српског Парламента о заштити културе сећања на Јасеновац. Хиринг је одржан у организацији Министарства спољних послова, Одељења за миграције и дијаспору и Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Учествовали су историчари и борци против расне дискриминације из седам земаља у присуству генералних секретара Председника и Министарства спољних послова, саветника српског премијера, бројних удружења логораша, дипломатског кора и посланика. Циљ пројекта је заштита  културе сећања на жртве у Другом св. рату у НДХ, са циљем да се заштита сећања на српске жртве  стави у контекст одбране универзалних вредности човечанства, а не у локални оквир „искључиво српско-хрватских односа“, јер су жртве били и Јевреји и Роми.

Сврха Међународног експертског тима је да око НДХ и Јасеновца  не сме да постоји сукоб две регионалне историографије које воде „рат сећања“ о жртвама у Јасеновцу. Посебно дирљиви били су говори преживелих дечјих логораша из Јасеновца Јелене Радојчић и Смиље Тишме, које су са сузама у очима указале на то да је за њих лично и њихове породице посебно значајно што су дочекале, за живота да се државне инстиутције залажу да се заштити пијетет и достојанство палих жртава у Јасеновцу.

– Колико је коштао овај пројекат и пут 23-члане делегације у САД?

Нема закулисних радњи нити „непримерено утрошених средстава“. Министарство спољних послова Републике Србије је Одлуком ППВ и МСП Ивице Дачића  број 23/2016-01/16, у скромном новчаном износу у противвредности од око 8000еура подржало капитални пројекат невладине организације Института за Јасеновац из Њујорка, што је објављено на веб сајту МСП.

Авионске карте и смештај су помогли Срби из дијаспоре, добротвори и задужбинари, и то: из САД, Норвешке и Швајцарске. Научни истраживачи и глумачки састав су углавном сами или уз помоћ дијаспоре успели да остваре своја путовања. Уметнички радови у виду бронзаних скулптура и сликарских графика у вредности од око 200 000 еур  власништво су уметника који су их позајмили да би Изложба била јединствена, монументална и незаборавна. Авио компанија AIR SERBIА, шпедитери, штампарије које су штампале постере, каталоге изложбе и научни зборник, такође, солидарно, у складу са својим могућностима дале су свој допринос, као и научни истраживачи и уметници који су се одрекли својих хонорара.

Све се може, јер када има воље, онда има и начина. Овај пројекат није, нити може икада да буде КОМЕРЦИЈАЛНИ, он је пројекат НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА Србије и њених грађана како у Матици, тако и у расејању. Дијаспора је, и овога пута изашла на црту и помогла својој Матици да реализује овако захтеван пројекат. Синергија деловања дијаспоре, владиног и невладиног сектора и уметника дала је резултат.

Пошто се ради о 75 година Јасеновца, координацију овог комплексног пројекта српско-јеврејске академске заједнице и дијаспоре обављала је др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, а пошто су се акцији прикључивали сукцесивно уметници, научни истраживачи, историчари из 7 земаља и свој одлазак потврдили и логораши делегација је, због значаја добила свој институционални оквир у виду прикључивања историјској мисији од стране саветника премијера задуженог за дијаспору г. Владимира Божовића и мр Ивана Костића, председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону Народне Скупштине Србије, како би се и на тај начин, још једанпут изразило поштовање и подршка српској академској дијаспори за пројекте оваквог профила и значаја за очување достојанства народа и његових жртава, али и да би се јасно указало да Србија на овај начин даје свој скроман допринос Уједињеним нацијама на Дан Холокауста за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства и заштете културе сећања на жртве у Другом светском рату. И Срби су били жртве и припада им достојанствено место под једнаким условима у заједници народа света.

Репризе 75 година Јасеновца у Њујорку неће бити. Она је сада део историјског подухвата 23члане српске делегације и остаје тековина и подстрек новим генерацијама да наставе традицију сваког 27.јануара у Њујорку у планетарном епицентру и седишту светске организације за мир.

Аутор: Д. Декић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Право на заборав Њујорка и Хобокена – превара и понижење

Сима Мраовић – Јасеновац није „страдање неког народа на …

I Jasenovac deli Srbe

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (1)

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (2)

Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци …

Данас у Њујорку отварање изложбе о Јасеновцу | Јадовно 1941.