Zejnel Zejneli: Dugi jezici podstiču srpske probleme

Gotovo dve decenije mnoge organizacije, pojedinci, državni činovnici, mnogi mediji u „potrazi za istinom“, žele svetu da iznesu sve ono što se događa u Srbiji i što se događalo, na način koji je svojstven u Srbiji, a to ne samo da podstiče naše „prijatelje“ na nove zahteve i ne samo da stvara lošu sliku o Srbiji i Srbima, već učvršćuje uverenje da smo mi najgora država i narod u regionu i svetu, da smo genocidni narod, da smo šovinisti koji nikoga ne vole… Zbog čega smo valjda izloženi tolikim pritiscima i ucenama, koje ko zna da li imaju kraja. Da ovde ne pominjem boimbardovanje i uranijum.

Da li je neko nekada čuo da je bilo koji Albanac rekao da nije trebalo da povede oružanu borbu protiv sopstvene države u kojoj su iako to neće priznati nikada, živeli dobro, da nije trebalo da se bombarduje Kosovo i ubije nekoliko hiljada građana Kosmeta da je sramota što je Kosovo postalo država, da se time prekršio Ustav Srbije. Nije. Da li je nekada neko čuo da je Albanac iz NVO, pojedinac, rukovodilac u nekoj organizaciji, novinar, bilo kada izrekao neku optužbu na račun svog naroda i Kosova, Vlade, rekao da su zločine činili i Albanci, da je pomenuo Žutu kuću, govorio o etničkom čišćenju, otmicama, grobnicama, napadima. O Američkom i Evropskom bombardovanju. Nije, i nikada to niko neće ćuti, ni za kakve pare ni za slavu ni za potrebu da se nekome dopadne, da postane interesantan, zanimljiv.

To što se jedan zločinac odvažio da prizna stravičan zločin nad Srpskim mladićem, što je konačno opisao, kako se to zločinački radilo u Albaniji, kako su se vadili organi, jak je dokaz tužilaštva za ratne zločine, ali i Srbije pre svega, da je potpuna istina potvrđena ovim iskazom. Ali u Americi, Evropi kojoj hitamo, Haškom tribunalu, kako se vidi, nije nikoga uzbudilo. Portparol je rekao da će se sve ispitati. Umesto da nekobar kaže „kako Srbija izmišlja“, ili kako je podmetnula svedoka, u Prištini je došla čitava evropska i američka svita da bi obeležila dan prestanka nadgledane nezavismnosti, koju je utvrdio, kreator razbijanja Srbije Ahtisari. Oni ne haju za ono što se događalo Srbima, njima je važno Kosovo koje napreduje ka demokratiji i Evropskom putu, a koliko im je to važno, pokazao je i Barak Obama, kada je čestitao ukidanje nadgledane nezavisnosti…Javila se očekivano, samo ona „naša omiljena“, koja naravno sumnja da je iskaz zločinca i stravična priča autentična. I gotovo niko je nije demantovano.

I pored svega mi nastavljamo po starom. Ubeđujemo narod kako Kosovo i Metohiju nikada nećemo priznati. Uz to odgovorno tvrdim i ja sam siguran, a siguran sam da će narednu deceniju biti baš tako, zato što to niko od Srbije ni ne traži. Ali postavljam i pitanje šta će biti na kraju puta, za dve tri decenije, jer mi sa druge strane učvršćujemo državu Kosovo onim što izražavamo spremnost da sprovedemo sve ono što je prethodna vlast na čelu sa Borisom Tadićem i njegovim Borkom utvrdila sa Albancima, a država saznala sve ili gotovo sve, tek kada je DS otišao u zasluženu opoziciju. Ništa od toga što je dogovoreno sa Albancima nije ni verifikovano u Srpskom parlamentu, pa je to više privatni aranžman Borisa Tadića i njegovih, da bi se dopao onima koji i danas ne prestaju da Srbiju pritiskaju i ucenjuju. Srbija naravno ništa nije dobila, ali je sve učinila da Kosovo bude država.

Da Kosovo „nije država“ jasno govori i sledeće: imaju pasoše republike Kosovo, koji su važeći u svim Evropskim zemljama i koje su priznale Kosovo. Imaju lične karete Kosovo republike, koje priznaje Srbija, svoju carinu, policiju, vojsku, tajne službe, svoja ministarstva, samostalno vode spoljnu politiku, imaju na svojoj teritoriji ambasade mnogih zemalja, predstavnike u Briselu, ambasadore u mnogim zemljama, svoj obrazovni sistem, admninistrativne granice po nama, državne po njima, čuvaju ih njihovi policajci, vojnici i carinici, obavili su kompletnu privatizaciju nad imovinom koja nije njihova, ni njihovih kreatora, imaju svoje registarske oznake, izdaju lična dokumenta sa oznakama  „Kosovo republike“,svoju telekomunikacionu mrežu, svoj elektroenergetski sistem. Imaju dakle sve ono što ima jedna država. To što Srbija neće da je i zvanično prizna, to nikoga ne zabrinjava, kao što nikoga nije uzbudilo stravično svedočenje „hirurga“ iz OVK, koji je vadio organe dvadestogodišnjem srpskom mladiću. I umalo da zaboravim imaju i „srpski“ legitimitet, jer imaju Srbe u parlamentu u vladi i svoje Srbe u opštinama…

To naravno još uvek nije uzbudilo ni srpske NVO, razne druge nevladine organizacije, zapadni svet, razne analitičare, pojedince, koji su i te kako bili glasni za otkrivene zločine prema Bošnjacima, Hrvatima, Albancima, zbog parola u Novom Sadu, o Čanku na primer, koji je jeo burek u Somboru, zajedno sa Čedom. Sada zamišljam situaciju kako bi se reagovalo u Hrvatskoj ili u B i H., posle stravičnog iskaza, stravičnih detalja koje je izneo zločinac iz OVK. Mnogi građani nisu spavali, a oni koji reaguju i koji se izvinjavaju za sve i svašta, kako bi se nekima dopali, čini se još uvek nisu dobili instrukcije o tome šta da rade. A kako su radili Vikiliks, je svima pokazao.

Da li je neko čuo bilo kada u ovih deceniju i više da Hrvati govore o zločinima koje su činili, a činili su. Oni nemaju nikakvih predrasuda kada govore da su vodili domovinski rat, da je Srbija država agresor, da je izvršila genocid nad Hrvatima, da su Srbi velikošovinisti činili stravične zločine, započeli rat, i te kako umanjuju Jasenovačke zločine, pa se može, nekada desiti, da je u Jasenovcu stradalo najviše Hrvata. Niko ne pominje Oluju i Blesak, etničko čišćenje, zločine, proterivanje Srba, to što im niko ne priznaje pravo da su i oni bili konstitutivni narod, imali pravo na svoju državu. Njihovi novinari govorili su i pisali o zločinima „srpskih ćetnika“,ali nisu bili podstrekači. Njih, oko 600. dobilo je državna priznanja. Dok srpski zli jezici traže zločince, bez ikakve pauze, Hrvati se bore za sve svoje „junak domovinskog rata“, Srbiji nalaze trista mana, nikada se niko nije izvinuo, nikada niko nije posetio srpska stratišta,pronalaze nove zločince i zločine, postavljaju uslove Srbiji,a predsednik Hrvatske neće čak ni da razgovara sa Srpskim predsednikiom, dok se valjda zbog nečega ne izvini, tera predstavnike Srba da prisustvuju proslavama i obeležavanjima zločina hrvatske vojske…

A u Bosni i Hercegovini opet Srbi najveći zločinci, Srbija genocidna, još uvek se broje srebreničke žrtve, a sve Srepske su zaboravljene u Srbiji, jer su dugi Srpski jezici. Teško je da će neko pomenuti zločine bošnjačke strane, iako je bilo pokušaja tek posle smrti Alije Izetbegovića, kao da je bilo pokušaja da se samo dođe do njegove krivice. Tamo je sve bilo u redu, Bošnjaci nisu palili Srpska sela, dobrovoljačka i general Divjak se nisu ni dogodili, a svi znaju da su ubijana nevina deca, koja nisu ni metak ispalila. Naser nije kriv. Bošnjaci su imali pravo po standardima EU i Amerike na svoju državu, ali Srbi nikako… I sada svima u B i H , kada je reč o Bošnjacima smeta Srpska republika, pa bi da ukinu Dejtonski sporazum i ono što je najgore ima onih koji u Srbiji to i podržavaju…Gle apsurda, kao rešenje svih srpskih problema.

I tako sve traje već decenijama i svima je stalo samo da neko važan u Srbiji potvrdi „zločinački i genocidni karakter Srbije i srpskog naroda“ i kako stvari stoje, dok se to ne učini sa visokog mesta, moraće da se u vezi toga trude srpski zli jezici, dok mogu i imaju snage. Velika su bila zalaganja srpskih pravdoljubaca o ljudskim pravima kosovskih Albanaca, da ne podsećam na podršku nekih nevladinih organizacija sa ogromnim budžetima, kojima je bio zadatak da nas sve u Srbiji ubede, da je pravo samo ono što oni kažu, da ne pominjem ulogu nekih televizija i novinara, pisaca, političara, ali i države koja ne reaguje, ne demantuje, koja donosi zakone koje niko ne sprovodi.

Tako je i Kosovo i Metohija, najteže pitanje i najveća nepravda, postalo za pojedince „realno stanje“ i to onih koji u Srpskom parlamentu treba da poštuju Ustav i zakone. To su nema sumnje evropske poruke i Evropski standardi. Jer ako ne budemo kao oni, onda nam nema spasa. Ionako će nam biti teško. Šta je to rekao Martin Šulc. To o međusobnom priznanju iznenadilo je i samog srpskog premijera. Bilo je demantija, kako to nije novi uslov, kako to niko ne traži od Srbije, kako je to njegovo privatno mišljenje, zamislite izrečeno u zgradi EU u Briselu pred gostom, što je svakako bilo i nediplomatski. Da li je neko od NVO, pojedinaca, koji reaguju na svaku izjavu srpskog političara, ukoliko ocene da nije u duhu EU, da će Srbiji naneti štete, da će otežati EU put, TV, mnogih analitičara i tumača nečega što svi znaju, protumačio, kao pritisak. Koliko je to njih učinilo. Nije i malo.

Srbija ne treba da se ubeđuje da Šulc nije rekao ono što je prvo rekao, već, ono drugo, a da je važno ono Filea, da to Eštonova nije ni pomenula. Pa i ja, nisam nikada čuo, da je neko baš to postavio kao uslov, ali je Martin Šulc, izrekao ono što nam na kraju puta, za deceniju dve sledi. Pa Kosovo, kao država egzistira, najviše zbog američkih i evropskih NATO bombi, zatim srpskim popuštanjem i dogovorima koji su postignuti. Srbija je dobila ništa, a Kosovo gotovo sve, a ostalo je samo međusobno priznanje o kojem je javno govorio Martin Šulc. Bez toga nema EU puta, a da tako ne bude boriće se razne organizacije,važni pojedinci, razni analitičari, važne ličnosti, EU zaljubljenici, koji bi da se oslobode Kosmeta kao tereta,obave posao, a zatim krenu, da još deceniju dve životare, baveći se svakako Vojvodinom,Sandžakom ili Albancima u Srbiji, i nadajući se, baš zli srpski jezici, koji se ježe i pominjanjem Rusije, možda Nobelovom nagradom ili filmskim oskarom.

Što god srpski zli jezici radili do sada, ništa ne mogu da poprave i da slučajno hoće. Suviše je to uzelo maha. A ništa ne može da se promeni, sve dok je EU i Amerika na prvom mestu.

Ako neko misli ako bude čitao ovaj tekst da sam ja protiv iznošenja bilo kakve istine, bilo o zločinima, EU, Kosmetu, i drugih istina, onda pogrešno misli. Moje je zalaganje u pravcu koji je po meni prihvatljiv, a to je da se istinama, zločinima, greškama bave oni kojima je to posao i to na svim stranama. To će biti put kao pomirenju i EU. To što će neko u javnom nastupu tvrditi da su čelni ljudi najveći zločinci u Srbiji ništa neće promeniti. To je već rečeno. Nama šteti i samo se pomaže stranim kreatorima koji su zacrtali kako da Srbija izgleda. Stradanja za njih nisu ni bitna. To su samo brojke. Ali da to realizuju njima su potrebni dugi srpski jezici. A u Srbiji nikako da zaćute. Zato oni koji nas rasturaju i otimaju zemlju postaju sve drskiji, iako od njihovih kasetnih bombi još uvek ginu ljudi. A oni ćute.

Od kako su evropljani otišli sa vlasti, zli jezici nas optužuju kako idemo u zagrljaj Rusiji. Šta Rusiji fali. Nije sramota niti je to znak približavanja, kada Amerika sarađuje sa Ruskom federacijom i očekuju i ekonomsku pomoć, ili kada Evropa rešenje svojih finasijskih i drugih ekonomskih problema vidi u približavanju Rusiji ili Kini. Tu nema zamerke. Opasno je samo za Srbiju zbog Kosova i Metohije. Ova vlast je rekla da će Srbija biti vojno neutralna. Sada kada su joj Evropljani saopštili da nema pregovora za EU i to usred Beograda, onda postaje jasno o kakvom se pritisku radi. A on sada je već sigurno nema kraja. Zato im treba reći kako Srbija može i bez Evrope, nabrojati im sva zla koja su nam učinili i saopštiti im kako nema prečeg pitanja od Kosmeta, teritorijalnog suvereniteta i integriteta Srbije. Srbija je i onako u Evropi bez potpisa, kao što će Kosmet biti u Srbiji bez našeg potpisa i država bez srpskog priznanja. Tri meseca će trajati kritike pretnje i tumačenje srpskih zlih jezika kako nam je propast neminovna ako Kosmet ne predamo sa potpisom. Neka ono bude njihova država a naša teritorija, jer ćemo tako najbolje sačuvati Vojvodinu, Sandžak, Južnu Srbiju, a i svoj obraz.

Izvor: VIDOVDAN.ORG