Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishЗавршетком дводневног састанка у Подгорици стављена је тачка на радна заседања мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, пише данашња „Политика“.
Чланови комисије састаће се још једном у Риму, 12. и 13. јула, када ће сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће папи Фрањи у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца.
Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, пре свега јер нашим истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено.
Наши историчари су, између осталог, затражили увид у преписку папе Пија Дванаестог и Степинца за време НДХ.
Такође, значајна су и писма која је у Ватикан слао папски изасланик Марконе.
Упућени тврде да је без ових документа веома тешко стећи праву слику о улози кардинала Степинца у усташким злочинима у НДХ.
На састанку у Подгорици, одржаном у Саборном храму Христовог васкрсења, чланови комисије су разговарали на тему „Надбискуп и кардинал Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960“.
Иако је најављено да ће овај сусрет бити један од најмирнијих, за представнике Хрватске бискупске конференције овај део Степинчевог живота веома је важан јер на њему граде причу о наводном мучеништву овог надбискупа, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на губитак грађанских права, пише „Политика“.
Извор: СПУТЊИК
Везане вијести:
Ватикан крије истину о Степинцу
Хрватска редакција Радио Ватикана залаже се за „повијесни …
