ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН 1991. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА

Кренили су пре зоре ране
да у Дабру купе коње вране.
Своју земљу да би обрадили
фамилију милу прехранили.

А када их кући није било
цјело село на њих је мислило.
Мили Боже што их кући нема
нешто црно као да се спрема.

Из Капеле црни глас се вије
и у себи тужне слутње крије.
Магловита скрила је Капела
што остаде од три мушка тела.

Исечени усташким рукама
умирали у страшним мукама.
Звјерски су их мучили и клали
на комаде тјела комадали!

Ој Капело горо наша мила
где си тјела њих тројице скрила.
Већ три дана кући нису дошли
преко Крста глибадолског су пошли.

Четвртог дана за зло се сазнало
цјело место тад се расплакало.
Кад су с цркве звона зазвонила
Крајину је туга обавила!

Плакала је Јања Гора цела
и плашчанско сва остала села.
’91 .петог Новембарског дана
убише нам: Стеву, Бођу и Милана.

Тад од бола до Бога милога
зањемио народ је Плашког.
Сасјекоше 3 наша сокола
пуца срце народу од бола!

Пиштеничке виле чупајући косе
тужне вјести са Капеле носе.
Гракћу црни гаврани а надљећу вране
Миланову ногу, кад скидаше с гране.

Ој Стеване из Шушњара дико
до данас те не прежали нико.

Ој Милане твог се милог лика
још и данас сећа српског Лика.

Ој Богдане због твоје младости
не може им нико да опрости.

О несрећи што вас више нема
свима тужна причат ће поема.

Ова пјесма прича опомену
о том дану и црном времену!

О крвавим нељудским рукама
и вашима језивим мукама.
Ваша деца без вас ће одрасти
камен им са срца никад неће пасти!

Они никад неће бити људи
и њима ће Бог мили да суди!
Да Богда им затрао се семе
да се вакве не понове теме!

Ову песму посвећујем нашим страдалим Јањогоцима, за 25. тужних година од страдања, њиховим породицама, пријатељима и свима који изгубише животе у томе несретном наметнутом рату!

Не поновило се!

Опростимо али не заборавимо! Вјечна им слава!
Милан Р.Косановић