Запад нас неће победити: Православна цивилизација је посебна цивилизација највиших вредности

Међународна научна конференциjа „Утицаj Русиjе у Србиjи – историjски осврт и перспективе меке моћи “, у организациjи московског Фонда „Горчаков“ и Српског кода, завршила jе дводневни рад разматрањем духовних веза два народа, гополитике на Балкану и начина одбране од меке моћи Запада.

О овим темама су излагали Ђорђе Вукадиновић, Слободан Јанковић, ђакон Ненад Илић, Игор Борисовић Пшеничников и Максим Николаjевич Мишченко, а у дебати су учествовали Душан Пророковић, Никита Бондарев и Петар Муљтатули, аутор књиге „Голгота царске породице“.

Специjалан гост jе био директор Руског инстирута за стратешка истраживања др Леонид Петрович Решетњиков коjи jе изнео тезу коjа jе уграђена у закључак конференциjе да jе православље посебна цивилизациjа наjвиших вредности и да jе алтернатива америчко-западњачком концепту потрошачког „европеjства“ коjе девалвира људе на просто материjална, а не духом богата бића.

Зато jе циљ и мисиjа православних народа да на планетарном нивоу шире своj православни концепт – и то не силом, већ меком моћи, указао jе Решетњиков.

Организатори конференциjе у закључцима су навели да jе „цео скуп показао да Срби и Руси не заборављаjу своjе братске односе и да се руска мека моћ у Србиjи не доживљава као испољавање силе већ као jедноставан показатељ да наша два народа припадаjу истоj православноj цивилизациjи и да ту лежи огроман потенциjал у расту руског утицаjа у Србиjи“.

– Русиjа последњих година активно предлаже руски поглед на свет. У Србиjи имамо одличну сарадњу са интелектуалцима православног правца и то jе главни правац коjи нас уjедињуjе – поручио jе на почетку свог излагања др Леонид Решетњиков, коjи се скупу у сали Привредне коморе Србиjе обратио после уводне речи Немање Девића из Српског кода и Игора Борисовича Пшењичникова.

„Ми смо представници источнословенске цивилизациjе. Међутим, одвикли смо се од тога да смо цивилизациjа коjа jе алтернатива англосаксонскоj цивилизациjи. Наша мисиjа jе да носимо нашу цивилизациjу у свет и да предлажемо наш поглед“, рекао jе Решетњиков у указао да ако ми православни то схватимо, Запад нас неће победити.

Говорећи о сусрету са новим америчким амбасадоом у Москви коjи jе познат по томе што направи обоjену револуциjу где год дође, Решетњиков jе испричао ово:

„Он се jако узнемирио што jе Русиjа кренула на Исток. Рекао сам му да нас они гураjу санкциjама. Рекао ми jе: Ви нарушавате светски процес, морате да будете уз Запад, па сам му испричао да jа и Александар Невски имао избор да се потчини Западу или да сарађуjе са Златном хордом на Истоку, одабрао jе Хорду jер она jе од нас хтела само новац, а Запад да уведе своjу веру и своj поглед на свет“.

Говорећи о мекоj моћи, Решетњиков jе поновио да су Руси, Грузиjци, Бугари, Срби и Грци посебна цивилизациjа – мада то не схватамо – и треба да се боримо за наше поимање света.

„Зашто хоће да униште Србиjу, да Грчку ставе на колена? Не зато што имамо други jезик, већ што смо алтернативна цивилизациjа. Кина ниjе цивилизациjа, већ сила коjа копира Запад. Ми ћемо све да учинимо да Србиjа и Русиjа носе ватру коjа нам jе предата из Константинопоља и због тога хоће да нас униште“, рекао jе Решетњиков, истичући и ово:

Преко Срба jе дошао утицаj Византиjе у Русиjу. Дошла jе ћирилица. Зашто ви у Београду не пишете ћирилицом – ви сте jе донели у Русиjу – а ви jе сами одбиjате. Наша мека моћ jе да будемо одани принципима православне цивилизациjе. Ту идеjу морамо да имамо на уму када говоримо о утицаjу Русиjе.

Зашто Срби и Руси лако налазе заjеднички jезик? Зато што нам jе исти корен. Са Американцем можемо попити виски, али са Србима лако налазимо заjеднички jезик.

У Францускоj сам чуо: Кисинџер jе управу – од Руса треба да престанемо да правимо европеjце jер то никада неће постати и зато треба да Русиjу поделимо на 15 држава.

Али ми, и Срби и Руси, морамо да наставимо да бранимо своjе ставове и ширимо нашу цивилизациjу“.

После Решетњикова, реч jе узео Петар Муљтатули (чиjи jе деда био кувар цара Николаjа и погубљен jе заjедно са царском породицом) и изразио задовољство што jе његова књига „Гологота царске породице“ преведена на српски jезик, као први страни jезик на коjем се издаjе. „Београдска промоциjа jе уприличена уочи сутрашњег откривања споменика императору Николаjу – човеку кога Запад никада неће похвалити, за разлику од на пример .Лењина. Ова књига jе наjважниjа ствар коjу сам урадио jер jе страдање цара, страдање целе Русиjе“, рекао jе Муљтатуљл, коjи jе научни сарадник РИСИ.

О изазовима руског утицаjа у Србиjи jе нарочито говорио Ђорђе Вукадиновић, указуjући да свако побољшање и оздрављење полази од добре диjагнозе.

„Диjагноза jе да jе мека моћ Русиjе у Србиjи jе слаба и неадекватна, иако нема места на планети где су повољниjи услови за манифестациjу меке моћи Русиjе – него што jе то Србиjа. Ако говоримо о рускоj пропаганди у Србиjи, она jе лоша и слаба, а некад и контрапродуктивна. Зашто jе таj утицаj мали? Србиjа jе рубна земља и цивилизациjски и геополитички, ниjе у непосредноj зони интересовања и бриге Русиjе и у критичним тренуцима, када дође до повлачења геополитичког, онда остаjе далеко од непосредне зоне интересовања и утицаjа. Међутим, може да се и обрне па да се каже да Србиjа баш зато што jе на граници треба да jе занимљивиjа за руски утицаj него неке друге земље“, истакао jе Вукадиновић.

Он jе указао и да се у либералним руским круговима потеже аргументациjа да jе Русиjа већ jедном платила готово демографским и цивилизациjским уништењем што jе због Србиjе ушла у рат. То ниjе мишљење коjе преовладава, а али оно изазива скепсу у тренутцима када треба стати на страну Србиjе. Томе доприноси и елита – у последње две децениjе – jер се неискрено односи према Русиjи: у предизборним кампањама су сви русофили, а на власти спроводе прозападну политику. То неке кругове у Москви држе подаље да не би изгарали превише у подршци Србиjи, а Србиjа jе виђена као млађи брат коjи jе у лошем друштву, па када добиjе батине, тада сети стариjег брата и од њега тражи заштиту. Таква слика у Москви постоjи и ниjе неоснована кад се погледа понашање српске елите, рекао jе Вукадиновић.

Он jе критиковао и руску страну коjа „можда не схвата своjу цивилизациjску улогу на нашем простору“ и упозорио да криза деведесетих и ова у коjу jе сада – не своjом вољом – Русиjа бачена у Украjини могу затворити поглед ка Србиjи, коjа jе далеко од жаришта у ближем суседству Русиjе коjи jе тишти. Међутим, овакви скупови служе „управо да се видик Русиjе не би толико скратио“.

Вукадиновић jе указао на парадокс да jе у Србиjи огромна већина проруска, анти НАТО и у доброj мери анти ЕУ настроjена, али да се то не види захваљуjући повлачењу меке моћи Русиjе са Балкана, што чак резултира и резигнациjом у русофилским круговима!“

Широки кругови становништва долазе у дилему – или jе Русиjа jако слаба или доста незаинтересована. Ово друго има далеко теже последице. У очима просечног Србина, Русиjа никада ниjе слаба, чак и западњаци у Србиjи су склони да преувеличаваjу руску моћ. Зато просечан човек закључуjе да jе Русиjа недовољно заинтересована за руску, односно српску ствар на Балкану и jавља им се осећаj напуштености. Сви за овим столом треба да радимо да се таj утисак отклони“, рекао jе Вукадиновић.

Као пример недовољне активности Русиjе у Србиjи jе навео да иако 70 одсто грађана Србиjе подржава савез Србиjе са Русиjом, а у ЕУ 54 одсто, у српском парламенту ЕУ има 100 одсто подршке, и нема ни jедне странке коjа jе евроскептична, али нема ни jедне телевизиjе или велике медиjске куће коjа би то радила, а ипак у jавности постоjи подрђка од 70 одсто.

Вукадиновић jе указао и да jе велики проблем таj што они коjи заговараjу ЕУ имаjу аргумент да jе и сама Русиjа рекла да нема ништа против уласка Србиjе у ЕУ.

Он jе оценио и да у самоj Русиjи има заблуда око ЕУ, те да jе Русиjа била превише дефанзивна jер ни сама можда ниjе схватала да улазак у ЕУ значи и чланство у НАТО.

Говорећи о Јужном току, Вукадиновић jе упозорио да се Русиjа задовољавала декларативним изjавама српских политичара да ће ток бити грађен, уместо да меком моћи створе амбиjент у коме би Јужни ток био нормална последица. Овако имамо ситуациjу да чуjемо реченицу: ми смо мали, договорите се са Бриселом – у преводу са Берлином.

Решетњиков jе у одговору Вукадиновићу истакао да постиjи и трећи одговор – а то jе да у Русиjи jош траjе расправа о националноj идеjи, jер се Русиjа jош ниjе у идеjном смислу определила.

„Руски човек без идеjе ниjе добар човек, пиjе, оставља децу, напушта земљу. Унутар саме Русиjе се одиграва велика борба и то не само на трговима и улицама, већ и међу интелектуалцима.

До 1917.jе постоjала наша национална источна православна идеjа и њом се – а не прагматизмом – управљао Николаj Други! Разумите нас да смо ми сваки дан у борби. Мало напора и победиће национална идеjа, као на Криму – за два дана. Знали смо да тамо има људи коjи симпатишу, али нисмо знали да ће тамо бити такав национални подвиг! Сада наш неприjатељ ради све да се ми том националном идеjом не наоружамо, али ми ћемо то да урадимо“, рекао jе Решетњиков.

Максим Николаjевич Мишченко jе говорио о искуству Русиjе у савременим методама противљења мекоj моћи. Навео jе да су Руси тек када су Амриканци у Украjини довели на власт Виктора Јушченка – прогледали и видели да им jе неприjатељ пред вратима. Тада се уз подршку Владе поjавило неколико десетина покрета, укључуjући његов „Млада Русиjа“, са циљем супротстављања америчкоj реализациjи обоjених револуциjа.

Како раде САД види се, према његовим речима, на примеру ЕУ.

„ЕУ ниjе суверена, jер САД контролишу градске гомиле коjе сваког часа могу да улете у дворац и избаце напоље оне коjи се у њима налазе. Ту градску гомилу jе лако повући за собом“, рекао jе Мишченко и указао да jе и у Србиjи, на митингу подршке Шешељу, видео да постоjи jака енергиjа коjу поседуjу људи у граду.

Он jе обjаснио да Американци траже младе људе са одређеном енергиjом, привлаче их себи, пакуjу у своjе организациjе и шаљу на тргове – као Маjдан у Украjини. Управо у томе он види начин како се треба бранити: патриотске снаге треба прве да приђу жариштима те младе енергиjе – пре него Американци. Конкретно – ако студенти одржаваjу протест, код њих прво треба да стигну праве патриоте, а не амерички агенти коjи би преузели ту омладину и „обрадили“ jе.

Американци примењуjу и систем завади па владаj – деле нас на црвене и беле, овакве и онакве, али ако се успротивимо том греху и станемо сви заjедно, онда ћемо победити неприjатеља. То jе случаj и са односима коjи ће се развиjати између Србиjе и Русиjе, рекао jе Мишченко и подсетио да jе jош Бжежински говорио да су Словени лоши робови. Запад ће зато прво уништити Србиjу па Русиjу и зато морамо да се удружимо и одбранимо – уз помоћ наше меке и паметне моћи, закључио jе Мишченко.

Др Слободан Јанковић jе говорио о „Могућностима руске политике на Балкану у свету на размеђи идеjа и епоха“

Мека моћ jе, како jе рекао, привлачење људи ка себи, посредством културе, а не употреба силе. Американци своjом меком моћи праве људе коjи се своде на животиње и задовољаваjу само материjалне потребе, а не духовне! „Деведесетих се руши источни блок и у САД се jављаjу гласови да САД треба да се окрене самима себи да би живели боље, али зато jедан Џозеф Наj развиjа тезу да су Американци нациjа коjа jе предодређена да води друге и то посредством меке, однодно паметне моћи. На власт долази човек демократског интервенционизма коjи jе напао Србиjу и Црну Гору, показуjући да тамо где не пролази мека моћ, САД спроводе и грубу силу“, навео jе Јанковић.

С друге стране, у Русиjи после пад комунизма, многи желе „бољи живот“, али после 2007.долази отрежњење, а нарочито после 2008. године и напада на Грузиjу. После Украjине, и у рускоj елити долази сазнање да Запад неће остварити њене интересе. Тако, према Јанковићу, долазимо до данашњег доба преласка. Конкретно, западни човек jе веровао у прогрес, у овладавање технологиjама и све бољи и бољи живот. Међутим, обезбожени народ на Западу схвата да прогреса више нема и да живе све горе – а Бог jе остао! Истовремено се спроводи обезбожавање народа – председник Француске чак неће да држи говор ако jе иза њега макар и уметничка слика Исуса Христа.

„Улога Русиjе у таквом свету jе да понесе барjак повратка православљу и хришћанству, да брани традиционалну породицу и даjе jасан културни образац. Таква Русиjа jе потребна целом свету, а нарочито окупираноj Србиjи. Таква Русиjа би била гарант да ово ниjе краj доба, већ само jедна од криза у људскоj историjи“, закључио jе Јанковић.

Финале конференциjе jе била дискусиjа, коjу jе отворио Никита Бондарев коментаришући могућности стварања политичке странке у Србиjи коjа би ушла у парламент и заступала патриотске националне интересе.

Он jе истакао да „РИСИ три године ради у Србиjи и на почетку смо били сами, па се поjавио Фонд Горчаков, а ово што се ове jесени дешава било jе незамисливо пре само шест месеци – посета Путина и воjна парада на коjоj jе он главни гост, а Стрижи наступаjу заjедно са српском воjском. Одиграла се и светска премиjера филма Никите Михалкова, а сада ћемо открити и споменик цару Николаjу Другом – што jе пре само неколико месеци изгледало као фантастика.

Отворен jе и Руски експрес на чиjем челу jе руски новинар Јевгениj Баранов. Дакле, закључио jе Бондарев, мека моћ Русиjе у Србиjи jе слаба и мора бити jача, али смо за три године прешли велики пут“.
(Факти.орг)

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

Путин о „вакцини“ против нацистичког вируса – Jadovno 1941.

Недеља када смо подигли главу – Jadovno 1941.

Добро дошли господине Предсjедниче! – Jadovno 1941.