Zajednički bedem pred revizijom prošlosti

Na svečanosti održanoj povodom Dana državnosti Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, iskazujući posebnu zahvalnost inostranim laureatima koji šire ugled Srbije daleko van njenih granica.

Među dobitnicima priznanja je i izraelski istoričar, profesor dr Gideon Grajf, dobro poznat čitaocima našeg lista, autor monumentalne studije „Jasenovac – Aušvic Balkana. Ustaška imperija okrutnosti”, čije smo delove doskora objavljivali u feljtonu „Politike”.

Za visoko odličje – Zlatnu medalju za zasluge – koja se dodeljuje za izuzetne rezultate rada u svim oblastima, dr Grajfa su predložili SUBNOR, Udruženje logoraša Jasenovac, Republički centar za ratne zločine iz Banjaluke, te Šesta, Sedma i Osma kordunaška divizija. Svetski priznat ekspert za Aušvic i nacističke logore istrebljenja, dr Grajf nije mogao da skrije uzbuđenje zbog primljenog priznanja.

Profesore Grajf, prvo primite čestitke povodom dobijenog odličja. Kako ga doživljavate?

Najpre bih zahvalio svima koji su me predložili za orden Republike Srbije, a posebno predsedniku Aleksandru Vučiću i prvom potpredsedniku vlade i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, što su podržali rad Međunarodne ekspertske grupe GH7, čiji sam osnivač i direktor. Ova grupa istražuje i prikuplja relevantnu dokumentaciju o Holokaustu i genocidu u NDH i o logoru uništenja Jasenovac. Za mene je orden velika čast, ali ga doživljavam kao zajednički. Zato ga i posvećujem izraelskoj i srpskoj diplomatiji, posebno ambasadoru dr Ljiljani Nikšić, koja je neumoran koordinator srpsko-jevrejske akademske saradnje.

Bez dr Ljiljane Nikšić, sasvim sigurno, danas ne bih bio pred vama. Odličje posvećujem i dr Aloni Fišer Kam, izraelskoj ambasadorki u Beogradu, koja je ispratila sve moje aktivnosti, zajedno s direktorom za Balkan Ministarstva spoljnih poslova Izraela, ambasadorom Danom Orijonom.

Priznanje vas ispunjava ponosom?

Svakako, ali ga prihvatam samo kao kao kolektivno priznanje, jer jedan čovek nije zaslužan za sve ono što je rezultat ogromnog i požrtvovanog rada na podizanju srpsko-jevrejskog bedema pred revizijom prošlosti. Ali, eto, ja sam privilegovan što sam u ime svih primio ovaj zajednički srpsko-jevrerjski orden, za koji se nadam da će njegova replika, na ponos srpsko-jevrejskog bratstva i prijateljstva, naći mesta i u Muzeju srpske diplomatije. To će mi mnogo značiti pošto imam duboko osećanje prijateljstva prema srpskom narodu, osećanje koje proističe iz zajedničke istorije naša dva naroda, istorije u kojoj nalazimo mnoge sličnosti. Jevreji i Srbi su zajedno patili, zajedno su umirali i imaju puno pravo da žive mirno i srećno i da se osećaju bezbedno. Eto još jednog razloga što me ovo odlikovanje ispunjava velikim ponosom i srećom.

Kakve reakcije očekujete na vašu uporednu analizu Aušvica i Jasenovca?

Nemam iluzija da će moja studija promeniti mišljenje revizionista i onih koji poriču činjenice. Imamo negativno iskustvo s onima koji negiraju Holokaust. Hiljade knjiga, hiljade svedočenja, hiljade istraživanja, hiljade dokumentarnih filmova, nisu ih naterale da se predomisle.

S druge strane, očekujem da pristojni, obrazovani ljudi, bez predrasuda, uče iz moje knjige, da o njoj promisle i da shvate komplikovanu i tešku priču od 1941. do 1945. godine u NDH. Nadam se da će prvenstveno odati poštu stotinama hiljada nedužnih ljudi koji su mučeni, ponižavani i, na kraju, ubijeni u Jasenovcu.

Pre godinu dana priredili ste u Ujedinjenim nacijama prvu srpsko-jevrejsku izložbu o Jasenovcu, doprinevši da se internacionalizuje pitanje zaštite kulture sećanja na stradanje u ovom logoru uništenja…

Internacionalizacija pitanja zaštite kulture sećanja na žrtve Jasenovca je veoma važna, važni su aktivizam i pomoć progresivnim i antifašističkim snagama u Hrvatskoj da se odupru talasu revizionizma i neoustaštva. Drago mi je da se uključio i Svetski jevrejski kongres u punom kapacitetu, da je izjava predsednika Izraela Ruvena Rivlina na poklonjenju žrtvama Jasenovca bila inspiracija za naslov moje knjige: „Jasenovac – Aušvic Balkana”. Veoma je važno da se osnaži saradnja svih progresivnih snaga na zaustavljanju tog opasnog neoustaškog trenda u Hrvatskoj, koji može da ohrabri neonacističke pokrete i grupacije i u drugim zemljama.

Vlada Republike Srpske imenovala vas je za predsednika Međunarodne grupe za istraživanje stradanja u regiji Srebrenice od 1992. do 1995. godine. Šta vas je motivisalo da se toga prihvatite?

Za mene je istraživanje stradanja u srebreničkoj regiji nesumnjivi izazov, jer postoje različita tumačenja. Ali, kao istoričar i naučni istraživač, moram da kažem da ne postoje dve ili tri istine, već samo jedna. Dok sam istraživao Jasenovac, naišao sam na podatke o Han„džar diviziji” i njihovim dejstvima. Učešće mudžahedina u balkanskoj tragediji svakako da me je zainteresovalo kao istraživača koji dolazi iz Izraela. Mogu da kažem da ću se truditi da dam sve od sebe da detaljno proučim sve aspekte stradanja svih naroda u delikatnoj srebreničkoj regiji.

Nedavno su u arhivu Edinburga otkriveni aero-snimci područja Jasenovca nastali 1945. godine. Neke masovne grobnice su bile duge i po nekoliko stotina metara. Šta zaključujete na osnovu toga?

Jasan je zaključak da je broj ubijenih žrtava u Jasenovcu bio izuzetno veliki. Novi snimci otkrivaju i novu činjenicu, to jest, postojanje mnogo većih masovnih grobnica rasutih na površini od najmanje deset kvadratnih kilometara. Ti snimci su jedan od konačnih dokaza na osnovu kojih ćemo, bojim se, morati čak da povećamo broj ubijenih u Jasenovcu sa 700.000 ili 800.000, što su današnje procene.

Knjigu o Jasenovcu ste posvetili prijatelju Menahemu Šelahu. Šta bi on rekao na rezultate istraživanja do kojih ste došli?

Siguran sam da bi moj pokojni prijatelj, koji je nažalost umro veoma mlad, bio izuzetno ponosan na mene. Kada smo zajedno radili u Jad Vašemu, nisam imao nikakvog posebnog kontakta s istorijom Jasenovca. Ali pošto sam toliko ušao u ovu temu, ponosno mogu da kažem da su moja najvažnija osnovna saznanja potekla iz njegovog remek-dela, knjige Isto„rija holokausta ? Jugoslavija”, koju je Jad Vašem objavio 1990. U toj knjizi Šelah je objavio da je na stotine hiljada umoreno u Jasenovcu, konkretno ? oko 700.000 ljudi ? i da je to bio najveći zločin u istoriji čovečanstva. Njegova knjiga je moje polazište u svim daljim istraživanjima. U mojoj mašti, Menahem Šelah bi rekao: Gi„deone, čestitam ti.” Veoma, veoma sam tužan što on danas nije s nama, da vidi da se nastavljaju njegova istraživanja, da se istrajava u njegovoj borbi za istinu o Jasenovcu.

Kako vidite stvaranje međunarodne konsultantske grupe za snimanje filma o Jasenovcu i dalje razgovore s Emirom Kusturicom o toj temi?

To je kao kad ste sami ili kad imate porodicu. Velika porodica čini da se osećate snažnijim, da govorite glasnije, da imate više samopouzdanja. Grupa GH7, koju smo osnovali, obuhvata istoričare iz sedam zemalja, kao što su Nemačka, Italija, Norveška, Sjedinjene Američke Države i druge. Obavili smo sjajan posao. Takvu inicijativu bih želeo da ponovim i u vezi s holivudskim filmom koji treba da režira genijalni režiser profesor Emir Kusturica. Za mene bi rad s njim bio ostvarenje sna. Rekao sam pre nekih mesec dana u Andrićgradu da će dobiti svu moju istoričarsku podršku ako odmah počne s produkcijom filma. Svetu je potreban ovaj film odmah da bi došao do svih slojeva društva i do što većeg broja zemalja. Moje iskustvo s Laslom Nemešom, koji je snimio holivudski film Ša„ulov sin”, baziran na mojoj knjizi o zonderkomandosima, nagrađen je Oskarom. Osećam da bi Ja„senovac ? Aušvic Balkana” mogao, takođe, da osvoji Oskara. Ja sam tu da pomognem da takav film bude snimljen.

Lektorat za hebrejski na Beogradskom univerzitetu

Postali ste gostujući profesor na Beogradskom univerzitetu i započeli saradnju s Filološkim fakultetom za ponovno otvaranje lektorata za hebrejski jezik i istoriju jevrejske civilizacije. Zašto je to važno?

Hebrejski je jedan od najstarijih jezika na svetu, ako ne i najstariji, tako da je sasvim prirodno što će prestižni Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu imati jedan takav lektorat. Izuzetno sam zahvalan dekanki, prof. dr Ljiljani Marković, koja mi je ponudila ovu važnu misiju, koju sam ponizno prihvatio. Jedva čekam da počnem da predajem, s nadom da će se hebrejski uskoro čuti na ulicama Beograda. Isto važi i za hebrejsku kulturu, koja pripada najstarijim kulturama na svetu.
U stvari, jezik i kultura se ne mogu razdvojiti. To je jedno te isto. Mislim da bi Srbiji i Srbima, takođe trebalo, na bazi reciprociteta, pomoći da imaju lektorat srpskog na univerzitetima u Izraelu. Neke od mojih kolega su za to zainteresovane.

Autor: SLOBODAN KLjAKIĆ

Izvor: POLITIKA