После тврдњи да су Срби извршили геноцид у НДХ. Класић: Децу уче антифашизму, а она станују у улицама названим по усташким злочинцима.
Жалосно је то што је у Хрватској појава ревизионизма све више, али и то што он више не долази само из опскурних кругова, него и од школованих историчара.
Истиче ово, за „Новости“, један од водећих хрватских историчара др Хрвоје Класић, професор историје на Филозофском факултету у Загребу, пошто је сплитски историчар Стјепан Лозо у скандалозној књизи „Идеологија и пропаганда геноцида над Хрватима, пројект хомогена Србија 1941 “ утврдио да су Срби 1941. у НДХ починили геноцид над Хрватима?!
Класић каже да је цела расправа о тој књизи, али и теми покушаја новог писања историје, врло компликована у земљи у којој децу у основној школи уче да је Независна Држава Хрватска била зло и злочиначки пројекат Хитлера и Мусолинија, док она истовремено живе у улицама названим по усташком доглавнику Мили Будаку или министру из Павелићеве владе Јулију Маканцу.
– Када је реч о самом Лози, о њему ништа не знам. Није ништа лоше да се истражује хрватска историја, али на темељу научних чињеница, а не произвољних и неутемељених ставова.
Посебно ме забрињавају покушаји извртања овог дела хрватске историје и негирање једног од најсрамнијих делова хрватске историје, геноцида и Холокауста из времена НДХ – истиче Класић.
Он наглашава да је то посебно опасно у времену у којем живимо:
– Ми имамо проблем што би неким стварима требало да се баве полиција и правосуђе, поготово оним где се негира хрватски устав, да не кажем и норме и темељи антифашистичке Европе – тврди професор Класић.
Он напомиње да покушаји ревизионизма постоје у готово свим европским државама. Али, истиче он, и друштва се према њима односе другачије – помно се посматра да ли се тиме крше закони:
– Ми у Хрватској имамо двосмислен и недоследан однос према прошлости, па је тешко упрти прстом у онога ко би у оваквој ситуацији требало да реагује.
Имамо системски проблем у Хрватској од самог почетка, када смо ставили антифашизам у устав, увели државни празник Дан антифашизма, а и први хрватски председник Фрањо Туђман био је партизан и антифашист.
Са друге стране, толерисало се рушење споменика и мењање имена улица које су носиле назив по антифашистима. Толерисало се да паравојне формације носе имена по усташким злочинцима. Сада, на основу тог лицемерја, жањемо што смо посејали – каже Класић.
Иначе, Лозина књига у Хрватској није изазвала неке посебне реакције, о њој пишу пре свега медији блиски цркви. Рецензент др Иво Рендић Миочевић написао је да књига мења неке изграђене парадигме о позицији и улози Хрвата и Срба и да доноси поуздан приказ обликовања и пласмана оптужбе Хрвата за непостојећи геноциде над Србима до лета 1941.
СПЛИТСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ
Бољи познаваоци прилика одавно су упознати са чињеницом како у Сплиту постоји изузетно захвална, па и прилично бројна, публика за конзумацију најлуђих ревизионистичких подухвата, чије ауторе ништа не може омести у развијању све срамнијих закључака. Понајмање то могу чињенице. Један од јунака те сцене је Стјепан Лозо, некадашњи управник Поморског музеја у Сплиту и професионални историчар – написао је у загребачком „Телеграму“ Драган Марковина.
Аутор: Ј. Керблер
Извор:Вечерње новости
Везане вијести:
Лозо: Срби у НДХ починили геноцид над Хрватима