Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Загреб: Захтјев за ревизију поступка против Филипа Лукаса

Датум објаве: недеља, 5 фебруара, 2017
Величина слова: A- A+

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег предсједника Матице хрватске, који се сматра апологетом усташке државе, а који је прије 72 године у одсуству осуђен на смрт стријељањем.

Загреб Фото: РТРС
Загреб  Фото: РТРС

Рехабилитацију је затражило загребачко удружење “У име обитељи” на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске.

Загребачки “Јутарњи лист” пише да се, каква год била пресуда, након дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу.

Лист пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње са руководством Независне Државе Хрватске.

У јуну 2016, Жупанијски суд у Загребу је у цијелости поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. по којој је проглашен кривим да је сарађивао са италијанским и њемачким окупатором те усташким режимом у НДХ, за насилно покатоличавање православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду по завршетку рата.

Лукас је био предсједник Матице хрватске од 1928. до 1945. године, и то је најдуже вођење ове институције. Између 1920. и 1945. године био је професор економске географије на Економско-комерцијалној високој школи у Загребу, која је данашњи Економски факултет.

Подржавао је НДХ и Павелића, па је претпоставио да нове југословенске власти неће показати емпатију за његово дјеловање, те је почетком маја 1945. побјегао пред партизанским снагама.

Боравио је у предграђу Клагенфурта, у Аустрији, а затим у Риму гдје је умро 26. фебруара 1958. године у 87. години.

Извор: СРНА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top