arrow up

Подијелите вијест:

Загреб притисли Немци и САД

Зашто је Хрватска после само десетак дана дигла рампу нашој земљи за отварање поглавља 26? Американци желе Србију као партнера у борби против тероризма и исламизма у БиХ. Није ово крај натезања, кажу дипломатски извори

Ангела Меркел и Андреј Пленковић
Ангела Меркел и Андреј Пленковић

ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

Два дана пре скидања хрватске блокаде за поглавље 26, у дипломатским круговима већ се знало да ће Хрватска попустити много пре средине јануара, како је најављивала. Како је “Новостима” потврђено из више извора, притисци Берлина и Беча, али и Вашингтона, очито су дали резултат, а комесар за проширење Јоханес Хан добио је задатак да “погура” и српску страну да покаже добру вољу, како би поглавље што пре било отворено и затворено.

Загреб је применио готово исти сценарио према Србији као што су Словенци упорно радили са Хрватском, док је преговарала са ЕУ, а исти је и расплет као у време хрватско-словеначког граничног спора. Интервенисали су Американци и још једном показали да чланице ЕУ и НАТО највише слушају Белу кућу. Телефонски позив америчког потпредседника Џоа Бајдена новом хрватском премијеру Андреју Пленковићу био је довољан да дође до скидања блокаде Србији.

– Два су најважнија разлога што је Загреб пожурио да послуша своје партнере. Канцеларка Меркел, као једини истински европски лидер, ионако сада има великих проблема код куће, па јој “хрватско-српски сукоб” у ЕУ сигурно не треба. Друго, Американцима Србија треба као партнер у борби против тероризма и могуће нове избегличке кризе, али и контроле све агресивнијег исламизма у БиХ – рекао нам је један од истакнутих дипломата у Загребу који изванредно познаје прилике на Балкану.

Ова друга хрватска блокада комшијама требало би да донесе поуке и једнима и другима. Иако је ЕУ крајње слаба и више не може да контролише многа дешавања, процес проширења је важан за будућност европске породице, поготово земље региона. Зато Брисел очекује баш од Загреба и Љубљане да имају више разумевања за земље кандидате, поготово што многе европске државе, попут Холандије, имају крајње негативни став око проширења.

– Билатерална питања ионако треба да се решавају дијалогом, а не притисцима, а то је Меркелова и казала Пленковићу. Показало се и у словеначком примеру да притисци не завршавају добро – каже наш саговорник, подсећајући да је Хрватска изашла као “победник” у спору са Словенијом.

Последњих дана европска дипломатија вршила је притисак и на Београд да покаже знак добре воље, што је потписивањем анекса на споразум о уџбеницима и урађено.

– Није ово крај натезања Загреба и Београда, у то смо сигурни. Поготово пред изборе у тим земљама – тврди искусни дипломата. – Али, и Хрвати и Срби мора да знају да међународну заједницу више уопште не интересују њихови спорови, поготово не тешке речи које се чују са обе стране. Европа и свет имају других проблема”.

Остаје још једна крајње болна чињеница, а то је да ЕУ више ништа не интересује када једна земља уђе у чланство, што се најбоље показује на примеру Хрватске. У време преговора пазило се на сваки детаљ, поготово када је реч о положају српске мањине, а сада Брисел равнодушно гледа на крајње неприличну и нецивилизацијску провокацију да табла са написом “За дом спремни” данима стоји на месту где је злогласни усташки кољач Макс Лубурић имао своју канцеларију смрти у усташком логору Јасеновац.

ПУСИЋЕВА: НАЈГОРА ГОДИНА

– Чиме то може да се хвали хрватска спољна политика у 2016. години – пита бивша шефица дипломатије Весна Пусић, која тврди да је то била права катастрофа. – Најгори односи са комшијама, два пута је без разлога Хрватска блокирала Србију. А онда су под притиском одустали и наштетили угледу Хрватске.

Аутор: Ј. Керблер

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Пленковић се извињава и прича о „двоструким конотацијама“

Пленковић: Натпис „За дом спремни“ – деликатно питање

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​