Загреб под заштитом Брисела

Зашто Европска унија не опомиње Хрватску због величања усташтва и антисрпских провокација

Србија очекује од Европске уније да конкретно критикује Хрватску због серије провокација у последње време, од којих су напади на српску заједницу у овој земљи и захтеви за прогон Милорада Пуповца и Војислава Станимировића, као и откривање споменика озлоглашеном викару Алојзу Степинцу очигледно само последњи у непрекидном низу. Међутим, слаби су изгледи да се то догоди.

– Међусобни односи се решавају на билатералном нивоу, а ЕУ реагује када се ради о европском углу – пренето је “Новостима” из седишта ЕУ.

Чак и хрватски медији констатују да су се у Загребу у року од само седам дана догодила четири напада мотивисана мржњом – националном, родном, регионалном, и да се понављају јер нема ни осуде ни последица.

ЕУ се, по правилу, оглашава углавном онда када је угрожен интерес целе Уније и њених заједничких политика, док је много мање причљива у случају спорова међу самим чланицама. Иако је то принцип против ког се Брисел званично бори на папиру, земљама чланицама прећутно се дозвољава да своје међусобне проблеме са кандидатима “наплате” у процесу приступних преговора, као неку врсту надокнаде за све оне уступке које су и сами морали да чине када су приступали.

Брисел је, на пример, дозвољавао Аустрији да поставља услове око чешких нуклеарки када је Праг конкурисао за чланство, али се Беч касније нашао на тапету због могућности да крајња десница дође на власт и угрози принципе општих европских начела.

Управо овде би Србија могла да тражи своју шансу, јер величање усташтва излази из оквира српско-хрватских односа и представља опасност за слободарске основе на којима почива цела ЕУ.

Аутор: Г. ЧВОРОВИЋ

Извор: НОВОСТИ