Загреб не зн да ли је ослобођен или окупиран 8. маја 1945.

Загреб је град који не зна да ли је ослобођен или окупиран 8. маја 1945. године, а „Кончар“, „Краш“, „Ђаковић“, „Лола Рибар“ и „Гредељ“ могу бити имена фабрика, али не улица и тргова, упозорава политичар и привредник Горанко Фижулић.

Када би хрватски ученици знали бар неколико кључних историјских чињеница о усташком терору, расним законима Независне Државе Хрватске, прогону и убијању Срба, Јевреја и Рома – Комисија за недемократске системе не би била потребна, тврди он.

У низу реакција на задржавање усташког поздрава „За дом спремни!“ у „посебним околностима“, Фижулић подсјећа да је Анте Пркачин, један од команданата ХОС-а, који у грбу има овај слоган, усташе назвао „храбром добровољачком војском“, те да су за њега партизани били – непријатељи.

Све је почело оног тренутка када су усташе у историјским уџбеницима престале да буду квислинзи, а Хрватска из табора побједника у Другом свјетском рату побјегла међу губитнике.

Усташки министар Миле Будак има улице у градовима и мјестима у које није могао доћи ни као гост, а само партизански покрет отпора у Истри, на Кварнеру и у Далмацији стидљиво се признаје као позитивна историјска чињеница.

У Хрватској, за разлику од Њемачке или Аустрије, те остатка западне Европе, једноставно је престало бити друштвено гадљиво симпатисати домаћу мануфактуру нацизма, тврди за портал „Телеграм“ Фижулић, један од оснивача хрватских социјал-либерала и некадашњи министар привреде.

Извор: СРНА