У Хрватској први српско-хрватски рјечник

На Интерлиберу, међународном саjму књига коjи почиње за седам дана у Загребу, међу новитетима коjи ће сасвим сигурно изазвати наjвише коментара jе и српско-хрватски рjечник професора загребачког Филозофског факултета Марка Самарџиjе, пише Вечерњи лист.

Риjеч jе о издању Матице хрватске, чиjа jе наjава приjе двиjе године изазвала броjне критике, примjедбе, колумнистичке хумореске и политичке оптужбе.

Медиjска бука била jе, оцjењуjе загребачки лист, интензивна као да се не ради о стручном jезичком приручнику коjи jе плод дугогодишњег рада угледног хрватског jезикословца, него о „некаквоj полициjскоj потjерници коjом ће се из хрватске jезичке праксе истjеривати риjечи српског пориjекла“.

Професор Самарџиjа у предговору истиче да су двадесетак година након распада заjедничке државе на хрватскоj страни одрасли нараштаjи с хрватским jезичким осjећаjем, другачиjе одшколовани, коjи у додиру са српским jезиком „застаjу несигурни и збуњени“, jер им jе велик дио тога разумљив, дио сличан властитом, „али и jедан дио непознат и неразумљив, поготово кад су посреди називи и нестандардноjезични лексеми“.

Управо зато jе, обjашњава аутор, одлучио да састави рjечник по начелима двоjезичне лексикографиjе, првенствено као практични приручник припадницама хрватске jезичке заjеднице за што потпуниjе, исправниjе и цjеловитиjе разумиjевање српског jезика.

Самарџиjа тврди да му намjера ниjе била да „повуче црту“ или попише све разлике између хрватског и српског jезика, него да олакша разумиjевање српских општелексичких и чешћих терминолошких посебности.

Професор отворено истиче да jе до почетка деведесетих година прошлог виjека у Хрватскоj владао „брижно политички подупиран сербокроатизам коjи jе разлике хрватског и српског jезика системски минимизирао и игнорисао“. Истиче и да jе живот у jугословенском комуникациjском простору са заjедничким диjелом наставних програма, заjедничким радиjским и телевизиjским емисиjама, позоришним представама (за мушки дио хрватске популациjе и службом у ЈНА), ублаживао и умањивао утицаj разлика између хрватског и српског jезика у свакодневноj комуникациjи.

При томе, наглашава да се понеки jезикословац знао да послужи и доскочицама попут оне о граху и пасуљу: „Наиме, ниjе важно да ли jе грах или пасуљ, важно jе да га има“.

Сада се пред хрватским читаоцима налази прегледни рjечник с више хиљада риjечи на готово 600 страница, а дискусиjа о његовим предностима и манама сигурно ће бити и гласна и дуга, закључуjе Вечерњи лист.

Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске

Везане виjести:

„(Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ“ – О СТРАТЕГИЈИ „НОЖА И КРИЖА“

Промовисана издања Спомен подручjа „Доња Градина“

Ср­бин у За­гре­бу