Загреб да процесуира одговорне за „Бљесак“ и ријеши питање несталих

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије тражи од надлежних органа у Хрватској да процесуирају одговорне за хрватску акцију „Бљесак“ у којој је прије 24 године убијено 283 Срба, а њих 15.000 протјерано са подручја западне Славоније.

Из Координације траже да надлежни органи коначно приведу правди наредбодавце, организаторе и извршиоце ратних злочина над невиним српским цивилима.

„Умјесто што више од двадесет година хрватски државни врх сваке године слави акцију `Бљесак`, било би цивилизовано, хумано и људски да званичници Хрватске осуде злочине који су почињени у наведеној акцији, упуте јавно извињење породицама жртава и извршиоце приведу правди“, истичу из Координације.

У саопштењу Координација српских удружења поручује да без тога и без јасног суочавања са прошлошћу неће бити могуће успоставити нормалне односе хрватског и српског народа, што је пријеко потребно и једнима и другима.

„Идеологија и дух усташког поздрава `За дом спремни` још су живи у Хрватској. Та идеологија је убила многе цивиле у акцији `Бљесак`, међу којима су 22 српска цивила у селу Медари, од којих је једанаест жена и троје дјеце – од седам, осам и 11 година“, наводи се у саопштењу.

Указано је да у Хрватској, према евиденцији тог удружења, више од 1.800 лица српске националности има статус несталих, а да Загреб до данас одбија да ексхумира позната гробна мјеста у којима се налазе посмртни остаци српских жртава.

„Свака цивилизована и демократска држава, одавно би већ омогућила породицама да барем достојно сахране своје мртве. Истрајавање у томе да се мртви Срби не ексхумирају, неће умањити злочине, нити довести до тога да се они забораве, као што ни прослављање акције `Бљесак` и слављење злочинаца неће довести до аболирања злочина и преко потребног помирења“, истичу из Коодинације српских удружења.

Хрватске војне и полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године извршиле агресију на западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“ и била је у саставу Републике Српске Крајине.

Подручје на коме је у то вријеме живјело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника хрватске војске и полиције, а претходно су обавијестили припаднике УН, који су побјегли прије акције. Српско становништво затечено је на спавању.

Срби западне Славоније тада су кренули у егзодус спасавајући животе, а на путу према „мосту спаса“ преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Још нико није одговарао за злочине над Србима у Западној Славонији