Za srpski i ćirilicu – sa reči na dela

Autor: Dr Aleksandar Vuletić

Svi ćemo se složiti da je tužbalica nad stanjem u srpskom jeziku, ćirilici i jezičkoj kulturi u Srba uopšte, poodavno dosta, te da je krajnje vreme da delima, a ne samo rečima, čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Mi, baštinici i vlasnici srpskog jezika i ćirilice – ceo srpski narod, svi mi zajedno i svako od nas ponaosob – običan, svakodnevni svet – mi čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Isti onaj narod čiji jezik je Vuk izabrao za osnov književnog jezika. Isti onaj narod koji je vekovima pisao ćirilicu, govorio srpski, saplitao se o latinicu i srpsko-hrvatski u vremenima kada su jugoslovenstvo i komunizam propisivali nazive jezika i upotrebu pisama. Na koji način to da činimo?

Članom 10 Ustava Republike Srbije uređen je položaj jezika i pisma u našoj zemlji – njime je propisano da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi  srpski jezik i ćiriličko pismo. Čuvajmo srpski jezik i ćirilicu tako što ćemo pratiti poštovanje i doslednu primenu Ustava. Reagujmo ako primetimo da se Ustav krši. Obratimo pažnju na to da se u novim zakonskim aktima (ponajbolje kroz usvajanje Zakona o negovanju i unapređenju srpskog jezika i ćirilice) naš jezik i pismo što bolje zaštite, te da se njihova upotreba što jasnije, šire i doslednije u službenoj i javnoj upotrebi propiše. Ističimo svoje stavove neposrednim obraćanjem nadležnim državnim organima – pojedinačno i grupno, javno i privatno – ne čekajmo da ova pitanja rešava neko drugi, neki drugi put.

Negovanje srpskog jezika i ćirilice, te unapređenje jezičke kulture nisu u „isključivoj nadležnosti“ jezikoslovnih naučnih institucija. Cenjene ustanove bave se naučnim radom – izrađuju pravopise, rečnike, gramatike i predaju ih na korišćenje svim ostalim vlasnicima našeg jezika i pisma, a to je, kako smo rekli, ceo srpski narod. Radimo na unapređenju kako svoje, tako i jezičke kulture svojih potomaka – koristimo te jezičke priručnike; uz to čitajmo najkvalitetnija štiva srpske književnosti. Podstičimo svoju decu da od malih nogu uče svoj jezik i o svom jeziku, jer će tako bolje i brže naučiti strane jezike, a ne obrnuto – prvo strane jezike pa, koliko-toliko, svoj jezik.

Takođe, zalažimo se za učenje srpskog jezika na svim nivoima obrazovanja, od osnovne i srednje škole pa do jezičkih i nejezičkih fakulteta, sa jasnim ciljevima takve nastave: učenje i negovanje pismenosti i razvijanje svesti o jezičkoj normi i korišćenju jezičke literature. I opet, mi smo ti koji pokreću ovakve zahteve, ne oslanjamo se na nekog drugog, ne čekamo već odmah delamo.

Postoji mnogo razloga iz kojih se danas u srpski jezik, pogotovo u njegove naučnostručne slojeve, neopravdano preuzimaju strane reči, prvenstveno anglicizmi: pomodarstvo, tobožnja učenost, nepoznavanje i nepoštovanje norme srpskog jezika, nedovoljna naučenost kako srpskog, tako i stranih jezika, nebriga prema srpskom jeziku i pismu uopšte. Mi, čuvari srpskog jezika i ćirilice, ne „obogaćujemo“ jezik bespotrebnim tuđicama; mi znamo da se prednost daje srpskim rečima kad god je to moguće, te da se, uz pravopisom propisano prilagođavanje pozajmljenica (uključujući i pisanje ćiriličkim pismom), preuzimaju samo one tuđice koje su objektivno potrebne.

Zabluda je poslovnih ljudi u nas da će, ukoliko svoja preduzeća, proizvode i usluge imenuju engleskim ili anglosrpskim rečima, imati bolju prođu i zaradu. Na tržištima velikih ekonomsko-političkih tvorevina, kao što je Evropska unija na primer, pored kvaliteta, dodatno se cene samosvojnost i izvornost proizvoda koji dolaze iz određene sredine. Nije li jedna od tih osobina i njihov naziv na izvornom jeziku i pismu? Ukoliko je proizvod skup i nekvalitetan, ni englesko ime ga neće prodati. Nemojmo stoga svojim preduzećima, te nazivima usluga i proizvoda, davati imena na engleskom i anglosrpskom jeziku. Poslovne veb-sajtove ukrasimo prvo osnovnom, ćiriličkom verzijom, a po potrebi izradimo i latiničku i/li koju drugu. Štaviše, borimo se da u svim novinama iz oblasti informacionih tehnologija ćirilica odmah dobije svoje mesto.

Planski se blati i unižava ćirilica i dan danas – njeni mrzitelji uporno je i isključivo predstavljaju kao sinonim za nasilne, krajnje desničarske grupacije – političke, navijačke, paravojne. Mi, čuvari srpskog jezika i ćirilice, ne nasedamo na ovakve laži i uvrede. Mi znamo i drugima prenosimo da je pod ćiriličkim zastavama srpske vojske Evropa oslobađana od Osmanlija, a u dva svetska rata od fašista i njihovih sledbenika. Te zastave sa ćiriličkim natpisima oduvek su bile zastave slobode i antifašizma, odbrambenog rata i masovnog srpskog žrtvovanja za mir – kako za svoj, tako i za mir i slobodu drugih naroda.

Ne stidimo se i ne odričimo svog pisma i jezika kada kontaktiramo sa drugima (putem mobilnih telefona, računara ili na bilo koji drugi način) – kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Uvek i bez kompromisa pišimo ćirilicom. Učinimo je vidljivom, ne skrivajmo je i ne bežimo od nje. Istaknimo je na tablama sa imenima naših preduzeća i radnji, pišimo ćirilicom reklame, štampajmo novine i knjige, vratimo je u medije. Ne zaboravimo, pri tom, one koji uporno i verno neguju naš jezik i pismo. Borimo se za opstanak i napredak svih nacionalnih ćiriličkih baštinika – Matice srpske, SANU, Srpske književne zadruge, Politike…

U ovim našim delima neka nas pokreće ljubav prema bližnjem svom, a naš srpski jezik i naša ćirilica jesu naši najbliži – oni su kičma našeg nacionalnog bića i svetlost na našem svetosavskom putu. Niko drugi neće, ne može i ne treba da od propadanja i nestajanja čuva naš jezik i pismo, do nas samih! Taj naš zadatak je častan, ozbiljan i zahtevan. Ličnim primerom, neprestanim radom, poštovanjem sebe, svog naroda, jezika i pisma – mi taj zadatak  možemo i moramo ispuniti!

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Ćirilica Beograd: Kako vratiti ćirilicu | Jadovno 1941.

Ćirilica na portalima jedinica lokalne samouprave …

Slobodan Remetić: Ćirilica podelila sudbinu naroda …