Za istoričara Dimitrijevića popisivanje Jevreja nije učešće u Holokaustu

Saradnik Instituta za savremenu istoriju ustvrdio je da Nedićeva vlada nije znala šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu i da joj je primarni cilj bila borba protiv komunista

Pristalice i protivnici rehabilitacije Milana Nedića, okupili su se po tradiciji ispred zgrade Višeg suda, gde je juče održano još jedno ročište u ovom postupku. Sa jedne strane Timočke ulice sledbenici komunista i partizana razvili su transparent

„Smrt fašizmu – sloboda narodu”, a nasuprot njima, pristalice rehabilitacije istakli su platno s porukom predsednika vlade u okupiranoj Srbiji: „Ali ja ću leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju jer ih je u životu ostavila moja ’izdaja’. ”

I ovoga puta na strani ulice na kojoj su bili levičari stajala je i grupa iz organizacije „Žene u crnom” sa porukom „Ne, rehabilitaciji”, dok je novost na „desnici” bio izostanak fotografije s likom Dimitrija Ljotića.

Suprotstavljene strane razdvajao je kordon policije. Kako se moglo čuti, na početku se dogodio manji incident, kada je jedan od antifašista pokušao da od desničara otme zastavu. Pripadnici MUP su efikasno intervenisali . Sa izuzetkom ovog incidenta, čini se da su suprotstavljeni tabori pred sudom juče bili ne baš brojniji, manje glasni i da su se brže razišli.

A u sudnici, juče je iskaz dao dr Bojan Dimitrijević, saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Njega je, upravo zbog odbrane Nedićeve uloge tokom okupacije, Demokratska stranka pre nekoliko meseci isključila iz svojih redova. Prema njegovim rečima, Nedićeva vlada nije pomagala okupatorima u progonu i likvidaciji Jevreja, već ih je „samo evidentirala”, baš kao i komuniste, pripadnike Ravnogorskog pokreta, Rome i masone. On je objasnio da su za Jevreje bile isključivo zadužene nemačke policijske snage.

Dimitrijević je napomenuo kako u poslednjih 25 godina postoji tendencija da se Srbima pripiše učešće u holokaustu, „što je sakndalozno”, a ustvrdio je da srpska vlada nije znala šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu. On je rekao i da se s „likvidacijom jevrejskih muškaraca počelo kada je buknuo komunistički ustanak, kako bi se ispunila naredba o sto streljanih za jednog ubijenog Nemca. Prema njegovom iskazu, jevrejske žene, deca i starci su progonjeni tek od decembra 1941.

Na pitanje sudije da prokomentariše antisemitske plakate po Beogradu u vreme okupacije, Dimitrijević je dao objašnjenje da su oni tipski rađeni u Nemačkoj, a potom prevođeni na srpski.

– Tek posle likvidacije Jevreja mogu se uočiti elementi antisemtske propagande kod pojedinih ministara – kazao je Dimitrijević i dodao da je uredbe o oduzimanju jevrejske imovine Nedićeva vlada donosila 1942. i 1943. tek kada vlasnika više nije bilo.

Upitan za šta je Nedić upotrebljavao termin „srpska rasa”, istoričar je rekao da je on bio šef vlade u zemlji koja je bila pod nemačkom okupacijom i da je koristio retoriku nacista tim pre što je, smatra Dimitrijević, bio uveren da će Nemci dobiti rat.

Nastavak 19. septembra Sledeće ročište u postupku za rehabilitaciju Milana Nedića biće održano 19. septembra. Advokat potomaka Nedićevih koji su podneli zahtev za rehabilitaciju žalio se, jer su u jednom od dokumenata u više navrata skrivena lična imena, i zahtevao da se ona otkriju, smatrajući da to može da bude relevantno za postupak.

Istoričar je naglasio da je za Nedićevu vladu glavni cilj bila borba protiv komunista, i da je to činjeno i propagandnim i policijskim i oružanim sredstvima. Zarobljene su uglavnom predavali okupacionim vlastima, rekao je Dimitrijević i dodao da je jatacima komunista najpre nuđeno da sarađuju sa Nedićevom policijom.

A na pitanje o Zavodu za prinudno prevaspitavanje omladine koji je Nedićeva vlada osnovala u Smederevskoj Palanci, istoričar je odgovorio da je ta ustanova organizovana, kako bi oni za koje se znalo ili sumnjalo da su skloni komunističkim idejama ne bi odmah došli pod udar Nemaca. Na jučerašnjem svedočenju Dimitrijević je i detaljno obrazložio okolnosti pod kojima je 30/31. avgusta 1941. formirana Nedićeva vlada i kako su predstavnici nemačke vlasti uticali na resore i službe te vlade, kao i kako je formirana Srpska državna straža.

Autor: N. Belić

Izvor: POLITIKA, utorak 24 maj 2016., str. 7

Vezane vijesti:

Istoričari svedoče o Nediću

Otvoreno pismo srpskoj javnosti povodom procesa Milanu Nediću

Nađeni dokazi da je Milan Nedić ubijen! | Jadovno 1941.

Dušan Buković: Slučaj generala Milana Nedića | Jadovno 1941.

Rehabilitacija Nedića: Ko je spašavao narod? | Jadovno 1941.