Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

За Дан сјећања на бомбардовање 1941. представљена Орфелинова књига

Датум објаве: четвртак, 5 априла, 2018
Величина слова: A- A+

Оригинална књига “Горесни плач” Захарија Орфелина, за коју се мислило да је уништена у нацистичком бомбардовању Београда, представљена је данас у оквиру обиљежавања Дана сјећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић на обиљежавању Дана сјећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године у Београду.
Београд – Вукосављевић – Дан сјећања
Фото: СРНА

У јесен 2017. године то дјело, чији је аутор међу најзначајнијим Србима и просвјетитељима 18. вијека, откупљено је од бечког антиквара и од тада је поново у НБС.

Обиљежавању Дана сјећања присуствовао је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, који је истакао да су током бомбардовања 1941. године уништене књиге и књижевно благо, а сами тим и њихови тадашњи и будући читаоци.

Вукосављевић је изразио задовољство што је књижевно дјело Орфелина поново у посједу НБС.

“Успели смо да бар једну честицу оног што је било уништено вратимо на место где и припада”, рекао је он.

Вукосављевић је најавио да ће Влада Србије и ресорно министарство наставити да подржавају рад те националне установе културе.

Захарије Стефановић Орфелин био је један од најпросвећенијих Срба 18. вијека и истакнути српски пјесник, историчар и бакрорезац.

Писао је уџбенике, радио као графер и калиграф, а због успјеха у сликарству седамдесетих година 18. вијека изабран је за члана умјетничке академије у Бечу.

Књигу “Горесни плач” Орфелин је издао 1761. године у Бечу у штампарији Димитрија Теодосија. Текст је писан варијантом црквенословенског језика који је близак ондашњем руском језику.

Књига говори о судбини српског народа који је изгубио своју државу и расијао се по околним крајевима, а већ у 19. вијеку то дјело је представљало праву библиотекарску ријеткост.

Постоје индиције, према хроничарима, да је тираж убрзо послије штампања уништен, јер текст помиње Хазбуршку монархију и Угарску у негативном контексту.

У априлу 1941. године, приликом бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је зграда и готово све што се ту, од њеног оснивања, чувало.

Нестало је око 1.300 ћирилских рукописа, од којих је око стотину рукописних књига било на пергаменту, као и 200 старих штампаних књига и инкунабула.

Уништене су и богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, као и збирка писама значајна за политику, културу и књижевну историју.

Нестала је у пламену и збирка старих карата и слика, око 300.000 часописа и књига, као и збирка српских и страних новина.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица бомбардовања Београда

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top