Da li se pred našim očima već nekoliko decenija i sada ispunjavaju svi preduslovi za nestanak srpskog naroda sa istorijske scene?
Od ustanovljavanja pojma „genocid“ 1946. godine, nijedna srpska vlast nije pokrenula nikakav postupak da se zvanično, na međunarodnom nivou, genocidom proglase austrougarski pokolji Srba u BiH i Srbiji 1914-1918, nepojamni Bugarski zločini u Srbiji 1917, hrvatski i muslimanski Veliki pokolj Srba 1941-1945 u tzv. NDH, albanski zločini nad Srbima na KiM 1941-1945, pogrom Srba u Novom Sadu i Vojvodini od strane Mađara u tzv. „Raciji“, nemački zločini u Kragujevcu i Kraljevu tokom Drugog svetskog rata, hrvatska operacija „Oluja“ 1995. godine i drugi pogromi Srba u 20. veku koji imaju karakter genocida.
Ako to iz poznatih ideoloških razloga i antisrpskih uverenja nisu uradili Titov režim i srpski komunisti, kako objasniti činjenicu da su se isto ponašale i različite vlasti u Srbiji u periodu 1990-2021?
Šta je to tako samouništavajuće i nedostojno u strukturi naše kolektivne svesti?
Da li se pred našim očima već nekoliko decenija i sada ispunjavaju svi preduslovi za nestanak srpskog naroda sa istorijske scene?
Jesmo li sasvim presahli duhom i samopoštovanjem, šta se zbilo sa našim nagonom za opstanak?
Piše, bivši Ministar kulture Vladan Vukosavljević
Priredila Srpska istorija