Да ли се пред нашим очима већ неколико деценија и сада испуњавају сви предуслови за нестанак српског народа са историјске сцене?
Од установљавања појма „геноцид“ 1946. године, ниједна српска власт није покренула никакав поступак да се званично, на међународном нивоу, геноцидом прогласе аустроугарски покољи Срба у БиХ и Србији 1914-1918, непојамни Бугарски злочини у Србији 1917, хрватски и муслимански Велики покољ Срба 1941-1945 у тзв. НДХ, албански злочини над Србима на КиМ 1941-1945, погром Срба у Новом Саду и Војводини од стране Мађара у тзв. „Рацији“, немачки злочини у Крагујевцу и Краљеву током Другог светског рата, хрватска операција „Олуја“ 1995. године и други погроми Срба у 20. веку који имају карактер геноцида.
Ако то из познатих идеолошких разлога и антисрпских уверења нису урадили Титов режим и српски комунисти, како објаснити чињеницу да су се исто понашале и различите власти у Србији у периоду 1990-2021?
Шта је то тако самоуништавајуће и недостојно у структури наше колективне свести?
Да ли се пред нашим очима већ неколико деценија и сада испуњавају сви предуслови за нестанак српског народа са историјске сцене?
Јесмо ли сасвим пресахли духом и самопоштовањем, шта се збило са нашим нагоном за опстанак?
Пише, бивши Министар културе Владан Вукосављевић
Приредила Српска историја