Вукашин Максић: Комшијски усташлук-несташлук

Или, како су усташтво и НДХ и даље свеприсутни у данашњем хрватском културном и духовном хабитусу.

Овај текст објављујем данас са јасном намером, сачекао сам да видим реакције хрватске јавности у случају да фудбалска репрезентације њихове земље дође до финала. Хрватска није стигла до финала, у полуфиналу их је убедљиво победила репрезентација Аргентине, предвођена нестварним Месијем. У складу са наведеним, враћам се неколико дана уназад.

Успеси фудбалске репрезентације Хрватске, свакако су изванредни, прошли су групу, за разлику од наше репрезентације, успели су да елеминишу Јапан и Бразил, и на крају су испали у полуфиналу, али свакако су се пласирали међу четири најбоље селекције света. На томе свака част!

Ипак, нешто друго је привукло моју пажњу. Заправо две ствари. Прва ствар је реакција хрватског тренера и одређених проусташких медија у Хрватској који су у спортским успесима своје репрезентације видели прилику да величају усташки идеал, а испоставиће се и жеље већине Хрвата, а то је Независна Држава Хрватска. Идеал је усташка НДХ, иста она Павелићева и Лубурићева, која је Србе, Јевреје и Роме убијала у највећем систему логора смрти у Европи које нису контролисали нацисти, већ домаћи колаборационисти односно усташе. Иста та НДХ геноцидисала је поменуте групе и изван фабрика смрти, на пољима, у селима, градовима, на кућном прагу, у црквама итд… Они који су на спортске успехе накалемили НДХ са јасном алузијом да јасније не може бити, прижељкују нову НДХ, или како професор Слободан Антонић воли да каже НДХ 2.0 верзију. Друга ствар је реакција дела српске јавности на успехе хрватске репрезентације.

Наиме, након успеха хрватских фудбалера, опскурни десничарски, ревизионистички и проусташки Хрватски Тједник објавио је две насловне стране, у два различита броја, која јасно алудирају да је успех на спортском пољу неодвојим од промоције усташва. Не заборавите поздраве хрватских фудбалера „За дом спремни“.

У првом проблематичном броју на насловној страни пише „Ватрени – За дом спремни“!

За дом спремни је аутентични усташки поздрав, а то су утврдили чак и хрватски историчари!

У овом случају хрватским фудбалерима се приписује улога бораца за хрватску ствар, носиоца барјака хрватске нације, а ако су они све претходно описано, онда између њих и усташа мора постојати знак једнакости, јер у визијама проусташке јавности, усташе су идеалнотипски представници хрватске ствари, нације, вере, државе и поглавника.

Друга насловница је још злокобнија, чак и од овог поздрава За дом спремни.

Насловна страна је прошарана шаховницом, на којој у три реда пише Ногометна Држава Хрватска, тако да прва слова поменуте три речи сачињавају акроним НДХ, док изнад свега пише Живјела!

Успех хрватске репрезентације је свакако позитивна ствар, реч је о спорту, реч је о зноју и утрошеном раду, труду и вољи. Међутим, ако се једна позитивна ствар представи са јасном алузијом на НДХ, ипак се из тога извлачи јасан закључак да је овде на делу чист историјски ревизионизам и релативизација геноцида. Дакле, Хрватска је ногометна држава, као што је Србија некада била земља кошарке, онда се успоставља веза са усташком НДХ која се тако директно проглашава позитивном историјском појавом.

На овакве насловне стране часописа који је српског патријарха Порфирија прогласио за „четничког патријарха“ и којем се стално привиђају некакви србо-четници који хоће да нанесу зло Хрватима, реаговала је малобројна антиусташки настројена јавност у Хрватској. Морамо признати, антиусташка оријентација у Хрватској постоји, она је мала и слаба, она постоји и реагује, али ипак, доминатно стање духа је да је НДХ била позитивна историјска појава, па у складу са тим, данашњи Хрвати верују да су у Јасеновцу највише страдали управо Хрвати!

Реакција хрватског тренера је очекивана и управо одговара стању духа које сам претходно описао. Златко Далић, селектор репрезентације, победу је између осталог, посветио и хрватским бранитељима: „Нека уживају сви Хрвати на свету. Ми можемо пуно да урадимо. Уживајте и хрватски бранитељи, ово је било за вас“.

Далић је победу посветио онима који су извршили највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата, онима који су извршавали наређења Фрање Туђмана „да се Србима задају такви ударци да они фактички нестану“, онима који су убијали ненаоружан народ, жене и децу, онима који су успешно спровели у дело оно што чак ни њихови претходници из периода 1941/45. нису успели, да очисте Хрватску од Срба.

На конто тога се надовезује моје друго запажање. О какве су хвалоспеве неки самозвани Срби писали нашим драгим комшијама на друштвеним мрежама. „Браво комшије“, „Свака част комшије“, а неки су чак спортске успехе приписивали тобоже некаквом европском духу у Хрвата.

Па, да их исправимо. Европски дух у Хрвата је дух оне такозване Нове Европе и Новог поретка Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија, чији је Павелић био потрчко, оних који су им омогућили да у дело спроведу геноцид, европски дух Хрвата је заправо антиевропски и антицивилизацијски, и нема ништа заједничко са неким дивним европским вредностима, које заиста постоје у историји заједнице европских народа.

За браво комшије, мислим да је најбоље вратити се кроз време у 1914-1941-1991. као почетне године када су комшије почеле да прогоне Србе као дивље звери, и да проливају српску крв, а да су они који данас честитају победе комшијама, у то време заиста били физичке комшије Хрвата, данас их не би било, те исте комшије би их предале Усташкој надзорној служби, а затим би завршили у Јасеновцу, или би их најближе комшије денунцирале, као у српским селима Дракулић, Мотике, Шарговац, када су комшије Хрвати показивали усташама у којим кућама живе Срби, који су затим убијени на бруталан начин, чак и деца. Иначе то је био највећи покољ Срба у једном дану.

До нових проусташких испада.

Извор: ФРАГМЕНТИ ИСТОРИЈЕ