Vuka štite i njegovi protivnici

Srpska akademija nauka i umetnosti, do decembra, obeležava 175. godišnjicu osnivanja. Da podsetimo, 1841. Sterija i Atanasije Nikolić predložili su da se osnuje Srpska nauka akademija, a osnovano je Društvo srpske slovesnosti. Narednog proleća, ukazom kneza Mihaila imenovani su prvi redovni članovi. Sa osnivačima, bilo ih je ukupno osam. Ustav je knez proglasio 8. maja 1842. Zatim je Dimitrije Tirol, jedan od osmorice iz prvog sastava Društva srpske slovesnosti, darovao lepu zbirku knjiga. Zato Biblioteka SANU obeležava 8. maj kao svoj dan, a Tirola smatra osnivačem.

Dan Biblioteke SANU obeležen je predstavljanjem zbornika „Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864–2014)”. Posle uvodne reči Vladimira S. Kostića, predsednika SANU, govorili su Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, Nada Milošević Đorđević, urednik zbornika, Predrag Piper i Boško Suvajdžić.

– Iduće godine, u maju, obeležićemo 175. godina od osnivanja Biblioteke SANU. Na platnu pred sobom vidite poneki primerak iz Vukove lične biblioteke. Imao je oko 1.300 naslova, odabranih, raritetnih, rukopisnih i štampanih. Glavninu je njegov prvi naslednik prodao Rusima u Petrogradu. Ostatak je donet u Beograd i razdeljen ustanovama. Akademija u Biblioteci ima 55 knjiga, 49 naslova i „Srpski rječnik” iz 1852, u Arhivu, s Vukovim rukopisima koji su, srećom, sa bogatom prepiskom u celosti sačuvani i objavljeni. Verujem da vam je privlačan Vukov rukopis na marginama, njegova čitka ćirilica i čitka reč – kaže Vuksanović.

Nedavno, pred kraj 2014, na vek i po od Vukove smrti, dva veka posle objavljivanja njegovih prvih knjiga, Odeljenje jezika i književnosti i SANU u celini dostojno su obeležili Vukove godišnjice. Akademik Nada Milošević Đorđević, kao predsednik Organizacionog odbora, okupila je sedamdesetak učesnika naučnog skupa iz Srbije i drugih zemalja. Lingvisti, istoričari književnosti, pisci, prevodioci, istoriografi i srodni stručnjaci, dodaje Vuksanović, osmotrili su Vukovo delo i još jednom pokazali koliko smo s Vukom i danas, i kako još nije sve rečeno o Vukovom poslu. Uostalom, on je svoje knjige objavljivao pedeset godina, a nama je trebalo isto toliko godina da objavimo njegova sabrana dela. Još registar uz pisma, pa ćemo moći da na miru izučavamo celog Vuka. Njega štite i protivnici. Biće u opasnosti kada njegove reforme prihvatimo jednoglasno. Dosta će vode Moravom proteći dok se to ne dogodi.

Dan Biblioteke SANU obeležavamo, naglašava Predrag Piper, predstavljanjem knjige koja ide u red najznačajnijih publikacija objavljenih o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Sto pedeseta godišnjica njegove smrti obeležena je međunarodnim naučnim skupom u SANU, održanim od 6. do 8. decembra 2014, u organizaciji odbora na čijem je čelu bila akademik Nada Milošević Đorđević, a koji su činili predstavnici SANU, ANURS, Matice srpske i Vukove zadužbine.

Kao što je koncepcija naučnog skupa „Vuk Stefanović Karadžić (1787−1864−2014)” odrazila višestranost naučnog dela Vuka Karadžića, tako i zbornik referata s tog skupa odražava njegovu razuđenost u kojoj se ogledaju kako književnoistorijska, folkloristička, istorijska, etnografska i prevodilačka problematika, tako i lingvistička, koja u zborniku zauzima značajno mesto.

Sada, posle sto pedeset godina od Vukove smrti, ističe Nada Milošević Đorđević, nameće nam se pitanje koliko su aktuelna njegova razmišljanja o položaju srpskog naroda uopšte, o pravu srpskog naroda na sopstvenu kulturu, na političku pravdu, na istinu: „Nikad nisam zbacio s uma istine, koja je u istoriji najglavnija stvar, ni potomstva za koje se istorija piše”, naglasio je još 1828, u Budimu, u predgovoru svojoj knjizi o Milošu Obrenoviću. Ukazivao je na neophodnost upoznavanja Evrope sa Srbima i njihovom kulturom, razglašavanjem „preko novina i različni knjiga i žurnala… po svemu svijetu” onoga „što njima pomoći može”. Uviđao je potrebu sticanja stranih prijatelja, sa gorčinom konstatujući da „Srbi nemaju nigđe drugoga prijatelja osim tuđe politike”.

Autor: Z. Radisavljević

Izvor: POLITIKA