Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Вука штите и његови противници

Датум објаве: уторак, 10 маја, 2016
Величина слова: A- A+

Вук Ст. Караџић објављивао је своје књиге педесет година, а нама је требало исто толико година да објавимо његова сабрана дела, истакао је Миро Вуксановић на обележавању Дана Библиотеке САНУ

Вук Ст. Караџић (Фото Википедија)
Вук Ст. Караџић (Фото Википедија)

Српска академија наука и уметности, до децембра, обележава 175. годишњицу оснивања. Да подсетимо, 1841. Стерија и Атанасије Николић предложили су да се оснује Српска наука академија, а основано је Друштво српске словесности. Наредног пролећа, указом кнеза Михаила именовани су први редовни чланови. Са оснивачима, било их је укупно осам. Устав је кнез прогласио 8. маја 1842. Затим је Димитрије Тирол, један од осморице из првог састава Друштва српске словесности, даровао лепу збирку књига. Зато Библиотека САНУ обележава 8. мај као свој дан, а Тирола сматра оснивачем.

Дан Библиотеке САНУ обележен је представљањем зборника „Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014)”. После уводне речи Владимира С. Костића, председника САНУ, говорили су Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ, Нада Милошевић Ђорђевић, уредник зборника, Предраг Пипер и Бошко Сувајџић.

– Идуће године, у мају, обележићемо 175. година од оснивања Библиотеке САНУ. На платну пред собом видите понеки примерак из Вукове личне библиотеке. Имао је око 1.300 наслова, одабраних, раритетних, рукописних и штампаних. Главнину је његов први наследник продао Русима у Петрограду. Остатак је донет у Београд и раздељен установама. Академија у Библиотеци има 55 књига, 49 наслова и „Српски рјечник” из 1852, у Архиву, с Вуковим рукописима који су, срећом, са богатом преписком у целости сачувани и објављени. Верујем да вам је привлачан Вуков рукопис на маргинама, његова читка ћирилица и читка реч – каже Вуксановић.

Недавно, пред крај 2014, на век и по од Вукове смрти, два века после објављивања његових првих књига, Одељење језика и књижевности и САНУ у целини достојно су обележили Вукове годишњице. Академик Нада Милошевић Ђорђевић, као председник Организационог одбора, окупила је седамдесетак учесника научног скупа из Србије и других земаља. Лингвисти, историчари књижевности, писци, преводиоци, историографи и сродни стручњаци, додаје Вуксановић, осмотрили су Вуково дело и још једном показали колико смо с Вуком и данас, и како још није све речено о Вуковом послу. Уосталом, он је своје књиге објављивао педесет година, а нама је требало исто толико година да објавимо његова сабрана дела. Још регистар уз писма, па ћемо моћи да на миру изучавамо целог Вука. Њега штите и противници. Биће у опасности када његове реформе прихватимо једногласно. Доста ће воде Моравом протећи док се то не догоди.

Дан Библиотеке САНУ обележавамо, наглашава Предраг Пипер, представљањем књиге која иде у ред најзначајнијих публикација објављених о Вуку Стефановићу Караџићу. Сто педесета годишњица његове смрти обележена је међународним научним скупом у САНУ, одржаним од 6. до 8. децембра 2014, у организацији одбора на чијем је челу била академик Нада Милошевић Ђорђевић, а који су чинили представници САНУ, АНУРС, Матице српске и Вукове задужбине.

Као што је концепција научног скупа „Вук Стефановић Караџић (1787−1864−2014)” одразила вишестраност научног дела Вука Караџића, тако и зборник реферата с тог скупа одражава његову разуђеност у којој се огледају како књижевноисторијска, фолклористичка, историјска, етнографска и преводилачка проблематика, тако и лингвистичка, која у зборнику заузима значајно место.

Сада, после сто педесет година од Вукове смрти, истиче Нада Милошевић Ђорђевић, намеће нам се питање колико су актуелна његова размишљања о положају српског народа уопште, о праву српског народа на сопствену културу, на политичку правду, на истину: „Никад нисам збацио с ума истине, која је у историји најглавнија ствар, ни потомства за које се историја пише”, нагласио је још 1828, у Будиму, у предговору својој књизи о Милошу Обреновићу. Указивао је на неопходност упознавања Европе са Србима и њиховом културом, разглашавањем „преко новина и различни књига и журнала… по свему свијету” онога „што њима помоћи може”. Увиђао је потребу стицања страних пријатеља, са горчином констатујући да „Срби немају нигђе другога пријатеља осим туђе политике”.

Аутор: З. Радисављевић

Извор: ПОЛИТИКА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top