Владика Јован и министар Вулин на Јадовну 29. јуна 2014. у жалосној улози

Српски владика Јован Ћулибрк и министар у Влади Србиjе Александар Вулин били су на скупу, над српским гробом, практично без свога народа. Њихово учешће на овом скупу ниjе било у функциjи истинског очувања сjећања на жртве свога народа. Како jе могуће „комеморирати“ заjедно са тим „антифашистима“ коjима прибраjаjу и „хрватске бранитеље“ из последњег рата – оне коjи су убиjали и прогонили Србе из Хрватске, рушили споменике српским жртвама…

Хрватска се практично риjешила Срба тако што их jе елиминисала убиjањем, протjеривањем и католичењем као фазом асимилациjе у Хрвате. Осим тога, она се добрим диjелом риjешила и сjећања на огромне српске жртве настале у хрватском државном терору током 20. виjека, а коjи специфично функционише и данас. Хрватска jе, међутим, остала рањива на сваки продор истине о српском страдању, jер jоj он скида са лица самопрокламовану маску наводног антифашизма.

Зато jоj jе неприjатно свако оживљавање сjећања на већ заташкану истину о страхотама система логора Госпић-Јадовно-Паг, коjи jе служио само за истребљење Срба и Јевреjа, а у коме jе страдао и мањи броj Хрвата jугословенске, односно просрпске ориjентациjе. Али, када jе сjећање на Јадовно већ оживљено, хрватска држава ниjе имала куд до да учествуjе у његовим манифестациjама. Хрватске власти су вjеровале да могу дозирати откривање истине о овом стравичном мjесту, jедном годишње, природно очекуjући да ће и то временом престати.

Но, ниjе све ишло по хрватском очекивању. Удружење Јадовно 1941. и др Душан Басташић, оснивач и предсjедник удружења, су на Јадовно почели да доводе стотине Срба, нарочито младих, потомака и искрених поштовалаца велебитских и пашких мученика. Присутни на скуповима су чули, а медиjи преносили, стравичну чињеницу о губилиштима коjа су функционисала jош од априла 1941, односно мjесецима приjе него се приступило оснивању логора смрти Јасеновац . Удружење Јадовно, коjе jе добило подршку од низа сродних српских удружења и националних организациjа, открило jе jавности, у дубини шума Велебита, само мjесто сабирног логора Јадовно и на њега поставило крст. Организовало jе и посjету мjесту хрватских логора на острву Пагу, гдjе jе у два наврата обновило спомен плоче, оба пута убрзо уништене од стране починилаца коjе власт ниjе открила.

Све ово постало jе неподношљиво за хрватску власт и њене српске прирепке, људе без истинске српске националне свиjести, чиjи су неки потомци већ покатоличени. Одлучили су прошле године да удружење Јадовно 1941. избаце из званичне организациjе Дана сjећања на оваj логор, коjи jе званично 24. jун. Међутим, потциjенили су вjеру и енергиjу људи коjи на Јадовно не долазе ради личне и политичке промоциjе, већ ради искреног осjећања и поштовања страдалих предака и сународника.

Тако су, ове године, на Јадовном одржана два скупа у размаку од 7 дана, између коjих jе био званични Дан сjећања, 24. jун, радни дан. Удружење Јадовно jе, без хрватске државе и њених „антифашта“, Српског народног виjећа из Загреба и без Јевреjа, успjешно организовало обиљежавање Дана сjећања на Јадовно своjим тродневним програмом са више догађаjа. Централни jе био на Јадовном 21. jуна, три дана пред званични Дан сjећања, што jе био посве логичан термин. На Јадовном се поjавило око 200 потомака и поштовалаца Јадовинских мученика, коjи су ту пристигли организованим превозом из Београда и Бања Луке. Парастос мученицима код Шаранове jаме служила су, по благослову надлежног епископа Герасима, четворица свештеника Горњокарловачке епархиjе. Парастосу су приствовали и званични представници Републике Српске, изасланици Предсjедника Републике и Предсjедника Владе и Секретар за вjере Републике Српске. Међу поклоницима Јадовна били су званични представници броjних српских организациjа и удружења, професори универзита, новинари. Био jе то прави српски дан сjећања на жртве логора Госпић-Јадовно-Паг. Послиjе парастоса, већина учесника скупа су у маршу од преко 7 км у jедном правцу, по други пут достоjанствено изнjели Часни Крст до Чачића доца, мjеста
логора Јадовно. У повратку са Велебита, учесници поклоничког пута су посjетили Теслин Смиљан, у коме више нема Срба. Њих око 530 побиjено jе 1941. Њихове кости сада почиваjу поред обновљене цркве, у гробници на коjоj нема споменика,  jер „хрватски антифашисти“ не дозвољаваjу да се на њега стави крст и ћирилични натпис са истином о страдању. То би свакако сметало Хрватскоj, коjа у оближњу Теслину кућу доводи туристе и тако на овом српском и свjетском великану добиjа поене и новац. Ради тога, недавно су одниjете неке спомен плоче са сликама убиjене српске дjеце и уписаним годинама рођења и страдања са Смиљанског гробља. Још ваља поменути да jе Удружење Јадовно у оквиру програма поклоничког пута приредило у Плашком промоциjу књиге свештеника Драгана Шућура, посвећене страдању српског свештенства у Јадовном и предавање Душана Басташића о систему логора Госпић-Јадовно-Паг.

Ниjе изненађење што jе на Јадовном 29. jуна одржан други скуп, такође посвећен сjећању на Јадовно. Он се, међутим, не може сматрати српским, jер су Срби таj дан достоjанствено обиљежили седам дана раниjе. Српски владика Јован Ћулибрк и министар у Влади Србиjе Александар Вулин били су на скупу, над српским гробом, практично без свога народа. Њихово учешће на овом скупу ниjе било у функциjи истинског очувања сjећања на жртве свога народа. Како jе могуће „комеморирати“ заjедно са тим „антифашистима“ коjима прибраjаjу и „хрватске бранитеље“ из последњег рата – оне коjи су убиjали и прогонили Србе из Хрватске, рушили споменике српским жртвама и коjи сада, како видимо на примjеру Смиљана, не дозвољаваjу њихову
обнову? Да и не говоримо отоме како jе министар Вулин трагикомично понављао недавне Јосиповићеве тврдње да Хрвати немаjу ништа заjедничко са усташама?! Све у свему, учешће владике и министра на овом скупу морамо схватити само као jедну од несрећних и жалосних епизода какве се Србима у овом времену често догађаjу.

Миленко Јахура

СНД Пребиловци