Vitez slobode

Ipak, istina je da je mesec dana ranije Regent Aleksandar lično odlikovao narednika Blagoja Krušića ordenom Zlatne karađorđeve zvezde sa mačevima.

U knjizi „Vitezi slobode“ novinara „Politike“ Milana Šantića, objavljene davne 1938. više nego zasluženo mesto među koricama osvojio je i Blagoje Krušić.

Autor je tekst o Krušiću počeo sa Naredbom načelnika štaba Vrhovne komande od 23. aprila 1917. u kojoj se iznose sva herojstva narednika Blagoja Krušića a na kraju naredbe lično vojvoda Bojović daje zaključak: „Narednika Krušića iznosim za primer i izvor junaštva i pohvaljujem ga celoj vojsci.“

Ipak, istina je da je mesec dana ranije Regent Aleksandar lično odlikovao narednika Blagoja Krušića ordenom Zlatne karađorđeve zvezde sa mačevima.

Naime, 7. marta 1917. godine Regent Aleksandar Karađorđević posetio je rovove srpske vojske na Solunskom frontu. Tom prilikom oficiri su ga upoznali sa herojskim delima narednika Blagoja Krušića i on je poželeo da ga odmah upozna i popriča sa njim.

Oficiri su brzo pronašli narednika Krušića i doveli ispred Regenta Aleksandra.
– Naredniče, čuo sam da si bio hrabar, pa sam te zvao da mi kažeš, je l si bio zaista hrabar?
– Vaše Visočanstvo, to znaju moji pretpostavljeni i drugovi sa kojima sam učestvovao u borbama.
– Ja želim da mi ti kažeš, jesi li junak?
– Visočanstvo, ja mogu kazati da nisam kukavica, što mi ne može i ne sme reći ni stariji niti pak mlađi. Moja se dela mogu naći zapisana u mojim jedinicama.

Zatim je narednik Krušić pričao budućem kralju gde je sve učestvovao i u kojim ratovima. Kada je ovaj završio, Regent Aleksandar skide sa grudi zlatnu Karađorđevu zvezdu sa mačevima i prikači je na grudi naredniku Blagoju Krušiću.

Šta bi još želeli pored ovoga da dobijete od mene? Želite li biti oficir?
Visočanstvo, moja je želja slobodna Otadžbina, a kada dođemo u svoju Otadžbinu, svi ćemo onda biti gazde i generali.
Regent Aleksandar se na ovo nasmejao, potapšao narednika po ramenu i rekao:
– Živeli takvi ratnici! Živeli takvi Srbi! Uvek dođite meni i tražite šta vam je potrebno.

Razgovor je zapisao i kasnije objavio novinar „Pravde“ Milan Jerotijević, pa ga ne možemo svrstati u legendu.
Blagoje je svoj prvi podvig učinio još 1912. godine kada je kao četnik kod Voje Tankosića sa jednim odeljenjem od desetak četnika uspeo da osvoji Muratov grob i tom prilikom zarobi vod turskih vojnika.

Tada je odlikovan srebrnom medaljom „Miloša Obilića“ za hrabrost.

Već juna 1913. učestvuje u borbama kod Krivolaka, Demir Kapije, preko Golaka ka Carevom Selu. U ovim borbama u nekoliko mahova se istakao, naročito jednom prilikom kada je zarobio oko dvadesetak neprijateljskih vojnika.
Zasluženo je odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost.

U Prvi svetski rat stupio je kao narednik u Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo“ poznatijeg kao Gvozdeni puk.
Učestvovao je u borbama na Drini, Kosmaju, odbrani Beograda.
Povlačio se preko Albanije, pa 1916. godine vratio sa Krfa u borbe sa neprijateljem na Solunskom frontu.

U Naredbi kojom smo počeli tekst, navedena su njegova herojska dela sa Solunskog fronata:
1 – 25 septembra 1916 godine pri prelazu Crne Reke u izvršenju juriša na neprijateljske redove, u rovovima pokazao je osobitu ličnu hrabrost, bacajući bombe u rov, a potom goneći sa svojom desetinom razbijenog neprijatelja.

2 – 6 oktobra 1916 godine severozapadno od sela Slavice pri jurišu njegove čete, sa desetinom je upao u neprijateljski rov, oteo mitraljez i lično ubio bugarskog oficira kod mitraljeza.

3 – 29 oktobra 1917 godine na položaju Čarke, kada su Bugari vršili kontranapad, narednik Krušić pokazao je izvanrednu hrabrost, bacajući bombe na neprijateljske nastupajuće trupe, kada je i ranjen.

Narednika Krušića iznosim za primer i izvor junaštva i pohvaljujem ga celoj vojsci.
Vrhovni komandant Njegovo Kraljevsko Visočanstvo.

Prestolonaslednik Aleksandar blagoizvoleo je za ova dela podariti naredniku Krušiću zlatan vojnički orden Karađorđeve zvezde sa mačevima.
Po zapovesti vrhovnog komandanta Načelnik štaba – đeneral, P. Bojović, s. r.”

Blagoje Krušić je nakon ratova u svojoj ispovesti novinaru Milanu Šantiću, opisao kako je dobio i visoko francusko odlikovanje:
„Početkom aprila spremamo se da proslavimo Uskrs. Dođe naređenje da se sva moja ratna dokumenta pošalju Vrhovnoj komandi. Nekoliko dana posle toga eto ti generala Giome sa našim komandantima. Traži mene.
– Evo ti, junače, francusko ratno odlikovanje. Ovo treba večito da nosiš.
Tako sam dobio i francuski orden “Medal militer”, kako li se već zove.“

Nakon ratova Blagoje Krušić je radio kao žandarmeriski vodnik sve do 1931. godine kada je penzionisan.
„Nisam mogao više da izdržim. Često mi se javlja neka svetlost pred očima… Sve ulica igra preda mnom kad prolazim, tresu mi se zenice. Naročito kad se menja vreme.

Ali živim, hvala Bogu. Sad su došli mlađi i bolji od nas. Oni samo iz priče znaju za naše nevolje. Ali bolje je da to uvek ostane samo daleka priča za njih nego da i oni prođu onaj put koji smo mi morali da prođemo.“

Sanjao je Blagoje Krušić da starost provede u miru i slobodi za koju se godinama tako herojski borio ali sudbina mu nije dala mira.
Avgusta 1944, streljan je od pripadnika OZNE kao neprijatelj nove narodne vlasti i agent Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića.

Njegove kosti još nisu pronađene a ratna odlikovanja su mu opljačkana.

Rehabilitovan je tek 13. jula 2007. godine rešenjem Okružnog suda u Nišu.

Izvor: IN4S

Vezane vijesti:

Kralj Aleksandar I Karađorđević – zablude i činjenice

Ratnik koga je ubila jugoslovenska zabluda

Godišnjica ubistva kralja Aleksandara: Slava kralju mučeniku