arrow up

Подијелите вијест:

Више од 6.000 Срба страдалих у Старом Броду не смије бити заборављено (ВИДЕО)

У Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића.

Вишеград - Стари Брод - помен - Фото: СРНА

Вишеград – Стари Брод – поменФото: СРНА

Служен је парастос и положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, а скриван је 66 година. Слика дугих дјевојачких бијелих кошуља које се расвјетавају у набујалој Дрини непрестано се враћа у сјећање Милорада Ћебића, једног од ријетких преживјелих свједока усташког злочина у Старом Броду.

– Ко је прешао, тај је остао жив, а све што је овдје било на овом мјесту је страдало – испричао је Ћебић.

Милорад се присјећа да ко није скончао у Дрини, масакриран је.

Од краја марта до почетка маја те кобне 1942. године непрегледне колоне Срба цивила ушле су у Дрински канал, одакле се већина није никада вратила.

– Отац је већ погинуо, мајка нас је дала у дом, док ми је један брат преминуо од тешке заразе, ми смо се вратили у наше мјесто, док је мајка преминула 1945. године – додаје Ћебић.

Списак мучки убијених Срба није коначан. Истраживања и подаци о убијеној дјеци су фрапантни.

– Пописано је 126 дјеце до годину дана, од годину дана до пет година 407, и од пет до 14 година 947 дјеце – наводи Драган Вукотић, протојереј ставрофор.

Страдање у Милошевићима једно је од најболнијих сјећања али и најважнија историјска лекција за покољења, која живе у миру, у рату створеној Републици Српској.

– Више је погинуло цивила овдје на једном мјесту него за вријеме цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата – каже Бошко Томић,  изасланик Српског члана Предсједништва БиХ.

– Суштина је да смо успјели да сачувамо живаљ и наша огњишта. Створили смо Републику Српску и на нама је да је његујемо и пазимо у миру, као што смо то радили у рату – рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске.

Окамењени споменици у Дрини, мајке и дјеца раширених руку пуштају посљедњии крик – врисак какав се не чује нигдје као на Броду, не смију се заборавити.

Извор: РТРС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​