Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића.
Вишеград – Стари Брод – поменФото: СРНА
Служен је парастос и положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, а скриван је 66 година. Слика дугих дјевојачких бијелих кошуља које се расвјетавају у набујалој Дрини непрестано се враћа у сјећање Милорада Ћебића, једног од ријетких преживјелих свједока усташког злочина у Старом Броду.
– Ко је прешао, тај је остао жив, а све што је овдје било на овом мјесту је страдало – испричао је Ћебић.
Милорад се присјећа да ко није скончао у Дрини, масакриран је.
Од краја марта до почетка маја те кобне 1942. године непрегледне колоне Срба цивила ушле су у Дрински канал, одакле се већина није никада вратила.
– Отац је већ погинуо, мајка нас је дала у дом, док ми је један брат преминуо од тешке заразе, ми смо се вратили у наше мјесто, док је мајка преминула 1945. године – додаје Ћебић.
Списак мучки убијених Срба није коначан. Истраживања и подаци о убијеној дјеци су фрапантни.
– Пописано је 126 дјеце до годину дана, од годину дана до пет година 407, и од пет до 14 година 947 дјеце – наводи Драган Вукотић, протојереј ставрофор.
Страдање у Милошевићима једно је од најболнијих сјећања али и најважнија историјска лекција за покољења, која живе у миру, у рату створеној Републици Српској.
– Више је погинуло цивила овдје на једном мјесту него за вријеме цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата – каже Бошко Томић, изасланик Српског члана Предсједништва БиХ.
– Суштина је да смо успјели да сачувамо живаљ и наша огњишта. Створили смо Републику Српску и на нама је да је његујемо и пазимо у миру, као што смо то радили у рату – рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске.
Окамењени споменици у Дрини, мајке и дјеца раширених руку пуштају посљедњии крик – врисак какав се не чује нигдје као на Броду, не смију се заборавити.
Извор: РТРС
