Veljko Milanković, komadant Vukova sa Vučjaka (video)

Poručnik Veljko Milanković je bio komandant jedinice „Vukovi sa Vučijaka“. Rođen je 5. januara 1955. godine u selu Kremna blizu Prnjavora (Republika Srpska), a preminuo 14. februara 1993. godine u Beogradu na VMA (Srbija). Po profesiji je saobraćajni tehničar i pre rata je bio privatni preduzetnik.

Na Vidovdan 1991. godine, odlučuje da pomogne svom narodu u ratu koji je tada zahvatio bivšu Jugoslaviju. Ide u mesto Golubić, kod Knina i tamo završava obuku kod Kapetana Dragana (Dragan Vasiljković – KEP). Milanković se isticao na obuci kao veoma disciplinovan i dobar vojnik i po završetku obuke dobija čin poručnika. U rodnom kraju formira specijalnu jedinicu „Vukovi s Vučijaka“. Ubrzo on i njegovi „Vučjaci“ postaju istaknuti borci i junaci. Bili su svuda gde su se vodile teške borbe: Modriča, Derventa, Jasenovac, Kasić, Pakrac, Okučani, Bosanska i Kninska Krajina.

Veoma značajnu, ako ne i presudnu, ulogu je imao u probijanju „Koridora Života“. Iako je imao gips na nozi, odbijao je da ode iz borbe i sa svojim vojnicima je prvi bio u probijanju „čvrstog koridora“. Isto tako, njegova jedinica je u Zapadnoj Slavoniji krajem leta 1991. imala velike uspehe u oslobađanju srpskih mesta. A onda pod veoma čudnim okolnostima Veljko Milanković biva pozvan u Komadnu JNA u Prijedor (BiH), gde je zadržan u pritvoru nekoliko dana. To je dovelo do toga da su hrvatski paravojnici uspeli da osvoje ponovo srpska područija i stvore uslove za kasnije etničko čišćenje Zapadne Slavonije u zločinačkoj operaciji „Otkos“ početkom novembra 1991. godine.

Junaštvo Veljka i njegovih boraca ostaće zapamćeno u analima Otadžbinskog rata: „Momci večitog poručnika Milankovića izveli su jedini klasičan juriš „na nož“ viđen u ratu 1991-1995. Krećući u napad na zabunkerisano brdo Jakeš razvili su se u strelce, izneli zastavu u prve redove i posle komande: NOŽ NA PUŠKE! Poleteli grudima na neprijateljske rovove… Devet ih je poginulo, dvadesetak ranjeno – Jakeš je pao!“

Nezahvalno je birati heroje rata, jer svako od njih je ugradio svoj život u temelje buduće slobode našeg naroda. No, Veljko Milanković je sa svojim „vukovima“ postao legenda još za života.

Ono što još Veljka Milankovića posebno izdvaja jeste 2 stvari. Prvo je to što se borio uvek protiv nepravde… a to znači da nije išao u rat sa ciljem, da vrši zločine i da ubija nejač neprijatelja. Već sa ciljem da srpsku nejač zaštiti od ustaškog i mudžahedinskog noža. Iako je imao troje dece, shvatio je da nema ko da čuva njegovu decu osim njega.

Druga stvar, jeste način na koji je preminuo komadant Vukova sa Vučjaka. Ali to ima svoju predstoriju. Naime, zbog svoje poštenja i borbe protiv nepravde Veljko Milanković se u Republici Srpskoj tokom rata, još odmah te ratne jeseni 1992. sukobio sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Kada je moglo doći do krvavog sukoba između dve jedinice. Arkan se sa svojim ljudima povukao, ali mu je Veljko ostao dužnik. Kada je Veljko ranjen i donet na Vojnomedicinsku Akademiju 1993. godine, to je javna tajna da se Arkan potrudio da Veljko premine u Beogradu.

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Vojska Republike Srpske kroz fotografije: Operacija „Koridor …

OPERACIJA KORIDOR – Bitka za put života, II deo | Jadovno …