Поводом напада на Ему Зађву, доказаног борца против фашизма и повампирења Хортиjевог духа, у целости преносимо саопштење иза коjег стоjи Александар Вељић, председник Удружења за очување сећања на жртве холокауста.
У суботу 22. новембра догодио се jош jедан у низу напада на Ему Зађву, кћерку сомборског сарача Иштвана Мереиа коjи jе априла 1941. спасао на стотине сомборских Срба сигурне смрти од руке хортиjевског окупатора! Ово jе други пут ове године да медиjи на мађарском jезику о државном трошку покрећу хаjку на породицу Зађва: пре неколико месеци Радио Нови Сад на мађарском посредством новосадског „адвоката“ Антала Божокиjа, а у суботу лист „Мађарска реч“ интервjуом са унуком сомборског брачноj пара Хаjнал. Пал и Маргита Хаjнал су 1941. активно потказивали сомборске Србе окупатору и допринели смрти наjмање 500 грађана Сомбора. Њихов унук у „Мађарскоj речи“ назива госпођу Зађву издаjником воjвођанских Мађара коjи кочи рехабилитациjу његових предака. „Мађарска реч“ ниjе интервjуисала Ему Зађву, нити обратила пажњу на доказе коjе jе прикупила. Стога смо, као грађанско удружење, обавезни да предочимо чињенице коjе jе прећутала „Мађарска реч“ у нади да ће грађани Србиjе да се уjедине спрам растућег хортизма у Србиjи.
„Мађарска реч“ прећутала jе контекст злочина брачног пара Хаjнал априла 1941, када jе мађарска окупаторска воjска ушла у бачка места и исценирала измишљене сукобе са „четницима“ као повод за погром 3.500 Срба (у Сенти и Јевреjа). Брачни пар Хаjнал jе у свом граду наjактивниjе потказивао сомборске Србе за одстрел, а многе потказане успео jе да спаси Емин отац Иштван заложивши живот своjе породице. Неколико месеци касниjе Иштван jе умало изгубио супругу и кћерку Ему 23. jануара 1942, када су се задесиле на улици у Новом Саду где их jе жандарм потерао на сабирно место са кога су грађани утоваривани у камион за Штранд и рупу у леду. Да не би служио окупатору, Иштван Мереи jе затворио сарачку радњу и посветио се пољопривреди. Хортиjевце никада ниjе пуштао у кућу. Комунисти су октобра 1944. одвели Иштвана у непознатом правцу. Пре доласка комуниста у Сомбор, брачни пар Хаjнал jе априла 1944. гостио СС официре и хортиjевске команданте коjи су депортовали сомборске Јевреjе у нацистичке логоре смрти. Очевидац тих славља jе Ема Мереи (данас Зађва), школска другарица Розике Хаjнал, кћерке Хаjналових, коjа jе Ему често позивала на дружења и свечаности у кућу своjих родитеља код Сомборског канала. Розика jе 2011. покренула рехабилитациjу своjих родитеља тврдећи да су невине жртве комунистичког терора 1944. У међувремену jе преминула од срца jуна 2013. у 79-оj години живота, а поступак рехабилитациjе наставили су њени синови.
„Мађарска реч“ прећутала jе да сомборски хроничар ратних збивања, Миленко Бељански, означава брачни пар Хаjнал као потказиваче Срба коjе су хортиjевски воjници приводили у стару градску кућу уочи ликвидациjе.
Госпођа Зађва jе 9. октобра дала изjаву сомборском Тужилаштву о деловању Хаjналових за време окупациjе, на основу чега jе заустављена већ донета неправоснажна пресуда о рехабилитациjи тих саучесника окупатора, те заказана нова расправа у децембру у Вишем суду у Сомбору. „Мађарска реч“ таj часни поступак jедне жене карактерише насловом свог чланка – „Нису нам потребни неприjатељи када имамо приjатеље“.
Ема Зађва рођена Мереи jе пре свих других Мађара рехабилитовала свог невиног оца коjи jе од комуниста проглашен за „народног неприjатеља“, али „Мађарска реч“ прећуткуjе да о његовоj невиности написмено сведоче Срби коjе jе спасао, као и то да су злочини према Мађарима у послератноj Југославиjи почињени од стране jугословенских комуниста и да се Воjводина тада налазила под Воjном управом заповедника Иве Рукавине, Хрвата. Југословенски комунисти су мешаног етничког састава: о тоj чињеници гласно ћути мађарска штампа! Циљ jе очигледан – сатанизовати српски народ, оптужити га да jе починио геноцид над Мађарима.
Унук Хаjналових доводи госпођу Зађву у везу са спречавањем рехабилитациjе хортиjевског елитног жандара, Туранског ловца Тибора Киша из Врбаса, коjи jе насилно заузео кућу jедног Србина 1941. након што jе свечано дочекао окупаторску воjску. Јануара 1942. таj крвник jе учествовао у Рациjи у Чуругу, а априла 1944. у депортациjи врбашких Јевреjа у нацистичке логоре смрти. Ема Зађва jе добар део животног века провела у послератном Врбасу, где jе дошла у контакт са кућепазитељком Тибора Киша и другим грађанима коjи су посведочили да тог хортиjевца нису убили партизани, него његов колега због љубоморе. Краjње jе индикативна коинциденциjа да jе унука Тибора Киша, иначе секретарица у мађарском парламенту, Магдолна Киш Черешњеш, покренула поступак рехабилитациjе свог деде исте године када и Розика Хаjнал своjих родитеља. Јасно jе зашто се тако дуго чекало, као и у неколико других случаjева: да протекне довољно времена и прашина заборава да падне на зверства и да помру сви живи стари сведоци. Потомци зликоваца служе се и законским могућностима. Садашњи закон допушта рехабилитациjу сваког ко jе стрељан без правоснажне пресуде, без обзира на почињене злочине. Због тога jе, на захтев своjе кћерке Јулиjе Телеки, рехабилитован општински бележник Чуруга, jедан од починилаца зверске Рациjе у коjоj jе од 4. до 19. Јануара 1942. истребљено 35% становника тог места!
Послератне генерациjе, без историjског контекста и сазнања о зверствима за време окупациjе, неретко не схватаjу значаj ових збивања. Стариjе генерациjе сносе кривицу за прикривање злочина из страха да ће се развити међунационални раздор. Раздор међу народима Воjводине и онда и данас ствараjу нечасни људи, профитери и сарадници окупатора. Историjска истина води ка покаjању и помирењу. Судећи по суботњем издању, „Мађарскоj речи“ нису потребна помирења и истина о злочинима, него да честите Мађаре подвргне линчу, те да за злочине хортиjеваца окриви неког другог – комунисте, Србе, Јевреjе, Мађаре антинацисте, бившу Југославиjу…
„Мађарска реч“ jе прећутала да jе Апелациони суд у Новом Саду преиначио пресуду Вишег суда у Сомбору коjом jе одбачена рехабилитациjа Хаjналових. Виши суд у Сомбору два пута jе одбио рехабилитациjу, па су се унуци обратили Апелационом суду. Таj суд jе уважио жалбу потомака. Део сомборске jавности jе сведок да се тада унук Хаjналових хвалио да jе помоћу Апелационог суда успео да рехабилитуjе своjе претке. То би се заиста догодило правоснажно кроз две седмице од неправоснажне пресуде да се ниjе поjавио очевидац да посведочи да су у питању ратни злочинци за чиjу рехабилитациjу не постоjи правна основа. Виши суд у Сомбору jе тако, на основу изjаве Еме Зађве, и трећи пут одбио рехабилитациjу Хаjналових. Питамо се са коjим мотивом jе Апелациони суд у Новом Саду поништио две пресуде Вишег суда у Сомбору? Да се ниjе поjавио сведок, по налогу Апелационог суда постала би правоснажна рехабилитациjа Хаjналових. Дакле, сведок Ема Зађва jе „Мађарскоj речи“ крива зато што jе жива!
Друштво за очување сећања на Холокауст позива Апелациони суд у Новом Саду да прекине неосноване покушаjе да мимо закона рехабилитуjе саучеснике ратних злочинаца у Сомбору, Пала и Маргиту Хаjнал. Поздрављамо истраjност правосудних органа у Сомбору, коjа jе у складу са Законом Републике Србиjе и начелима међународног права по коjем доказани ратни злочинци не могу да буду рехабилитовани зато што њихови злочини НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ!Свесни смо да потомцима ниjе лако да признаjу и схвате злочине своjих предака и сигурни смо да су ти злочини од њих систематски прикривани. Ниjедан потомак ниjе крив за дела своjих предака, осим ако свесно затвара очи пред истином и покушава да прекроjи кривицу своjих предака услед коjе су страдали многи недужни грађани!
Наjоштриjе осуђуjемо позив „Мађарске речи“ на линч породице Зађва у коjем jе син Еме Зађве, унук Иштвана Мереиа, описан као клеветник Мађара, а његова маjка као издаjник воjвођанских Мађара. Да ли то државно гласило прижељкуjе да падне крв Еме Зађве, као што jе пала крв њеног оца и невиних сомборских Срба и Јевреjа?!Дана 17. октобра ове године, док jе ишла у Суд да овери документ у вези са повратом имовине одузете од њеног покоjног оца, непознати мушкарац jе пришао са леђа и ошамарио Ему код сомборске Гимназиjе. Док се окренула он jе већ замакао иза угла. Пошто пролазници нису хтели да буду сведоци полициjа ниjе обавештена о овом нападу. Да ли таj напад одражава став потенциjалних нових злочинаца, поклоника хортиjевске идеологиjе, коjи у дубини душе гаjе србомржњу, антисемитизам и презир према Мађарима коjи нису ни онда ни сада пристали на таква злодела?
Сомбор, 26. новембра 2014.
Александар Вељић, председник Друштва за очување сећања на холокауст
Извор: Novine Novosadske
Везане виjести:
ПОВОДОМ 73. ГОДИШЊИЦЕ ОКУПАЦИЈЕ БАЧКЕ АПРИЛА 1941 …
Помен жртвама Новосадске рације
ПОДРШКА БОРБИ ПРОТИВ ЕТНИЧКИ ЧИСТЕ „ВЕЛИКЕ …
Александар Вељић профитер? Срам вас било! – Jadovno 1941.