Veliko delo ruske heroine

Delo i plemenito ime Darje Korobkine, milosrdne sestre iz Sankt Peterburga, po mnogo čemu ravni su antičkom mitu

Skloni smo zaboravu, zaboravljamo heroje, prepuštamo matici vremena i vredne umetnike. Zatajeno je mnogo toga dragocenog, nemarom, ali i surovim životnim okolnostima. Borhes je jednim stihom davno zabeležio: „Odvažni mramor vređa svemoć zaborava.” Veliki pisac zaista je bio u pravu. Međutim, moć zaborava, pokazaće se, nije i svemoć iz Borhesove pesme. Posle više od sto godina, ovde kod nas u Srbiji, javlja se jedna blagotvorna iskra duha da osvetli veliko, plemenito ime Darje Korobkine, milosrdne sestre čije je humano delo po mnogo čemu ravno antičkom mitu.

Ovog avgusta u Bačevcima otkrivena je spomen-ploča mladoj milosrdnoj sestri iz Sankt Peterburga, koja je u Srbiju došla na samom početku Prvog svetskog rata da pomaže ranjenicima u teškim bitkama na Drini. Darja Korobkina zauvek je ostala na bojištu na Gučevu pogođena neprijateljskom granatom.

Svečanog 12. avgusta, kada je otkrivena osveštena spomen-ploča, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, kako je objavila „Politika”, o mitskoj heroini Darji pored ostalog je rekao: „još pre nego što je Rusija ušla u rat sa Nemačkom, Darja je došla ovde, lepa, mlada, iz dobro situirane porodice, iz jedne od najpoznatijih prestonica sveta, carskog Sankt Peterburga, da spasava ranjene sa bojišta”. A srpski ministar Aleksandar Vulin: „Zato ćemo Darju pamtiti dok je ovog naroda, jer je bila tu kad više niko nije bio sa Srbima…”

Svetao lik Darje Korobkine zaslužuje svaku našu pažnju i poštovanje, ne samo zbog njenog milosrđa i odluke da je iz valjevske bolnice prebace na front među ranjenike kojima je bila neophodna pomoć na mestima gde padaju granate.

Vratimo se 99 godina do dragocenog zapisa neposrednog svedoka, pesnika Milosava Jelića: „Prvi put je videsmo u streljačkom stroju na Kurjačici 31. avgusta 1914. g. Bila je u čizmama, koporanu i sa šajkačom. U najstrašnijoj vatri je previjala ranjenike, ne hoteći da se ukloni. I gledajući očajnički napor da se zadrži nadmoćniji neprijatelj, ona je neprestano govorila vojnicima: ’Kad bi samo znali Rusi za ove muke, požurili bi preko Karpata, ali, eto, ne znaju…’”

Poginula je posle nepunih mesec dana na Gučevu, na Eminovim Vodama, pošto je i tamo pratila V puk II poziva; pogođena je 50 metara iza streljačkog stroja granatom prve haubice, koju su Austrijanci ispalili na Gučevo. Sahranjena je uz ostale vojnike na Eminovim Vodama.

Ostao je ovaj zapis Milosava Jelića, ali i njegova nadahnuta pesma iz zbirke Srbijanski venac, objavljena u Zabavniku Srpskih novina sa Krfa, u broju pet od 17. septembra 1917. godine.

Podsetimo se prve strofe male pesme o ruskoj milosrdnoj sestri Darji:

„Boj se bije, srca gore živa,

Dršće iskra u blistavu oku

Na Gučevu crnu i visoku

Drinom iznad zazlatelih njiva;

Bol vrhuni i bol se preliva

Teškom mukom i teškim jaukom,

A Darja nas pomiluje rukom,

Rane veže i teši i žali:

„Kad bi znali Rusi, kad bi znali…”

Ostala je, međutim, jedna zagonetka. Da li je pesnik Jelić, neposredni svedok bitke na Gučevu, pogrešio? Njegova pesma je naslovljena Darja Aleksandrovna. A na spomen-ploči je ime Darja Korobkina. Bilo bi dragoceno da se, tragom heroine mitske snage, krene do Sankt Peterburga i još po nekim detaljem osvetli njen plemeniti lik i okrilje iz kog je potekla.

Profesor, književnik

Autor: Dimitrije Milenković

Izvor: POLTIKA

Vezane vijesti:

Da ga ne zaboravimo !!! Kostur sa Vida – Solunac Čedomir Popović

Neustrašivi berberin Panta Jakovljević

Jedna zabeleška iz ruskog zarobljeništva

Plemeniti Holanđanin u Valjevskoj bolnici