Међу онима који су били заточени у логору на Бањици био и славни виртуоз на виолини Властимир Павловић. Mузичара привели као сарадника партизана. Робијало 1.683 људи из Браничева
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2017. године.
МЕЂУ љубитељима виолине много је оних који радо слушају маестрална извођења Властимира Павловића Царевца (1895-1965), чији је „заштитни знак“ чувена композиција „Свилен конац“, али мало ко зна да је он био један од заточеника злогласног логора на Бањици. У логор је доведен у марту 1942. уз образложење да је, боравећи у свом родном Царевцу код Великог Градишта, по којем је и добио надимак, „сарађивао с вођама комунистичко-партизанских банди“.
У логорским списима Царевац се не спомиње као виолиниста, већ као дипломирани правник и кафеџија из Београда.
– Павловић је активно учествовао и у самом комунистичко-партизанском одреду Вељка Дугошевића, под оружјем, и као такав био је у Другој чети, где је довео још око десеторо наоружаних људи, припадника сеоске полиције из Царевца – наведено је у образложењу које је потписао инспектор, шеф одељења специјалне полиције града Београда.
„Досије Царевац“ један је од многих које је прибавио Историјски архив Пожаревца, у сарадњи са Историјским архивом Београда, за потребе изложбе и израде каталога о заточеницима из Пожаревца и Браничевског округа у концентрационом логору на Бањици, у периоду од 1941. до 1944. године. Анализом логорских књига установљено је да је на Бањици било заточено 1.683 људи са овог подручја.
– Из Пожаревца је у логору завршило 356 особа, из Великог Градишта 317, из Петровца на Млави 290, из Жагубице 191, из Малог Црнића 165, из Голупца и Кучева по 135, а из Жабара 94. Међу њима је било и 136 жена и четворо деце – каже Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац. – На Бањици је стрељано 276 људи из Браничевског округа, 15 их је умрло у логорској болници, 575 их је одведено на рад, 724 пуштено на слободу, док за њих 90 нема никаквих података.
Међу логорашима је било људи свих занимања – лекара, адвоката, трговаца, опанчара, земљорадника, професора, учитеља, студената, домаћица… Неке жене задржане су и као таоци, као на пример Пожаревљанке Божана Вељковић и Костадинка Жикић, не би ли се њихови мужеви – партизани, предали властима. Као таоци, ухапшени су и родитељи двојице браће партизана Бранислава (29) и Богољуба (23) Стојановића из Брежана – Лепосава и Стојан, као и њихова снаха Роса, супруга старијег сина.
Посебно потресно изгледају изложени лични предмети заточеника, међу којима је и ђачка књижица Светислава Блажевића, гимназијалца из Пожаревца. Изложен је и списак личних ствари одузетих од матуранта Петра Арамбашића из Пожаревца – окрпљене браон панталоне, црвени шал са туфнама, пар вунених рукавица, један стари пешкир, једна књига, две четкице за зубе, по једна кашика и виљушка…
Међу експонатима је и плакат са огласом који је потписао неименовани фелдкомандант, о стрељању десеторо људи због одмазде: „Као одмазда за кукавично убиство председника општине Салаковац, стрељано је 10. јануара 1944. године 10 активних комуниста.“ Ту је и фотографија учитељице Наталије Дугошевић из Турије код Кучева, коју су ухапсили четници и предали је властима, после чега је одведена у логор на Бањици, где је стрељана 5. марта 1942. године.
ХАПШЕЊА
ЉУДЕ из Браничевског округа хапсили су и спроводили у логор на Бањици припадници Жандармерије Пожаревца, Гестапо и Управа града Београда. Они који су оквалификовани као „непослушни омладинци“ одвођени су у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци.
СПАСИЛАЦ ГОЛУБЈЕВ
ЈЕДАН од изложених докумената потписао је извесни Голубјев. Он пише да је, по наређењу из одељења Специјалне полиције Управе града Београда, спровео истрагу о хапшењу осморо људи из Великог Градишта. У том документу он наводи како је установио да су ти људи недужни и потказани из освете, па је препоручио да се пусте из логора.
Аутор: Душанка Новковић
Извор: НОВОСТИ