Vatikan u Hrvatskoj izgubio 250.000 potencijalnih katolika

Papa Franjo nije agresivan čovjek koliko je to bio Jovan Pavle Drugi… Moguće da je interesovanje za opstanak malog broja katolika na Kosovu i njihovu budućnost nešto što papu sprečava da donese odluku o priznavanju Kosova, navodi akademik Dragoljub Živojinović.

Razgovarala: Jovanka NIKOLIĆ

Vatikan je u Hrvatskoj, zbog Tuđmanove politike „čišćenja“ pravoslavnih Srba, izgubio 250.000 potencijalnih katolika, pa je papa Franjo mnogo oprezniji kada je posrijedi odnos prema pravoslavlju, smatra član Srpske akademije nauka i umetnosti Dragoljub Živojinović.

„Vatikan je veliki gubitnik poslednjih ratova na Balkanu. Tokom rata i Tuđmanovom politikom `čišćenja` Srbi su otišli iz Hrvatske. To znači da su oni izgubili potencijalne katolike, koji bi za deset ili 20 godina bili pounijaćeni i postepeno prevedeni u katoličku veru“, navodi Živojinović.

Profesor Živojinović, koji je tokom višedecenijskog istraživačkog rata napisao nekoliko knjiga o Vatikanu, ističe u intervjuu Srni da je taj „veliki gubitak“ za Vatikan prouzrokovao papa Jovan Pavle Drugi, „pa je ovaj papa mnogo oprezniji u toj stvari“.

Ocjenjujući da se Vatikan nikada neće odreći prozelitskog posla /prevođenja u rimokatoličanstvo/ i misionarske aktivnosti, Živojinović ističe da, ipak, nikada neće biti tako agresivan kao krajem 19. ili početkom 20. vijeka.

Papa Franjo nije agresivan čovek koliko je to bio Jovan Pavle Drugi. On je hteo da menja sistem i poredak – to je bilo revolucionarno doba. Ovo su sad druga vremena i sada se više tako ne radi, ocjenjuje Živojinović.

Komentarišući pitanje može li Srbija da računa da će Vatikan ostati pri stavu o nepriznavanju samoproglašenog Kosova, Živojinović ističe da je suviše rano za procjenjivanje namjera sadašnjeg pape.

„Kada je reč o Balkanu, on je pokazao da je miroljubiv čovek i pridržava se te miroljubivosti za koju smatra da sve pape treba da imaju na umu. Kao prvu stvar – da ne treba da podržavaju nešto što je nasilno i prinuda.

Mislim da se time može objasniti delimično, ako ne i u potpunosti, njegov odnos prema Kosovu i kosovskom pitanju“, navodi Živojinović.

Međutim, procjenjuje on, moguće je da je papino interesovanje za opstanak malog broja katolika na Kosovu i njihovu budućnost nešto što ga sprečava da donese odluku o priznavanju Kosova.

„Priznavanje bi se, verovatno, završilo katastrofom za to malo katolika koji žive po gradovima, a već ih je veliki broj sa Kosova otišao u Hrvatsku“, navodi Živojinović.

On napominje da papa Franjo trenutno ima neke svoje planove kojih se pridržava, ali i neke vrlo hitne stvari koje mora da rješava u Crkvi, a to su finansijski skandali, pedofilija, odsustvo interesovanja za školovanje katoličkih sveštenika i tako dalje.

Živojinović napominje da je na „kalendaru“ pape Franje Afrika postala vrlo značajna teritorija s obzirom na „munjevito rastući“ broj katolika na tom kontinentu.

„Odnos prema Balkanu povremeno se menja. U Vatikanu nema stvari koje su potpuno nepromenjive i oni, kad su prinuđeni, menjaju navike, ali ne na brzinu, jer na Balkanu je kompleksna i složena situacija da bi oni postupali riskantno. Nije osobina Vatikana da rizikuje“, navodi Živojinović.

On napominje da ne postoji „papski dokumenat koji bi bio jasan i na osnovu kojeg bi moglo da se kaže da se papa jasno izjasnio o odnosu prema pravoslavlju ili Kosovu“.

„Vidimo samo da on neće da prizna nezavisnost Kosova, a zašto – niko ne zna. I mi možemo da nagađamo“, ističe Živojinović za Srnu.

Dragoljub Živojinović završio je Filozofski fakultet u Beogradu, doktorat na Univerzitetu Pensilvanije, a postdoktorski rad na Univerzitetu Harvard 1972. godine.

Izvor:

Vezane vijesti:

Vatikan je rat protiv Srbije smatrao neophodnim