Ватикан крије разлоге због којих неће бити канонизације Степинца?

За одуговлачење и непроглашавање Алојзија Степинца свецем нису одговорни комунисти, Југословени, Срби, Српска православна црква или Тито – праве разлоге зна само Ватикан, тврди хрватски Net.portal.

Одговорност лежи искључиво на институцијама Католичке цркве, јер Степинца свецем није прогласио не само садашњи папа Фрањо, већ ни друге папе прије њега, наводи историчар Хрвоје Класић.

Има историјских личности које, упркос свим манама, већина људи доживљава као позитивце, а има и оних које, упркос понекој врлини, већина доживљава као негативце, наводи се у тексту.

Након деценија расправа, Алојзије Степинац за већину Хрвата католика је светац, док је за већину Срба он неспорно злочинац.

Степинчева канонска улога није спорна. Као загребачки надбискуп у околностима које му често нису биле наклоњене борио се за што бољи положај католичанства у друштву, а бранећи позиције Католичке цркве долазио је у сукобе са свјетовним ауторитетима.

Католичка црква у Хрватској је још у вријеме Југославије тражила Степинчеву канонизацију, али се то није десило. Многи вјерују да Ватикан није хтио да квари односе са СФРЈ. Међутим, ни послије нестанка Југославије то се није десило.

Још 1980. Конгрегација за каузе светаца именовала је комисију састављену од судија који су истраживали бројне архивске списе и испитали више од 70 свједока како би добили што потпунију слику о лику и дјелу Алојзија Степинца.

У мају 1998. на сједници кардинала и бискупа одржаној у Ватикану Степинац је проглашен „истинским мучеником католичке вјере“. И ту се стало.

За чињеницу да Степинац није проглашен свецем ни шездесет година након смрти, а некима је то успјело за мање од десет, одговорност лежи искључиво на институцијама Католичке цркве.

Између осталог, и на папи као њеном поглавару. И то се не односи само на папу Фрању, него и на Павла Шестог, Јована Павла Другог, Бенедикта Шеснаестог.

Прави разлози одуговлачења процеса канонизације Алојзија Степинца можда се никада неће сазнати, наводи Net.portal.

Један од потеза који би сигурно помогао у расвјетљавању недоумица био би отварање ватиканских архива. У том случају сазнао би се и низ информација о оној другој улози Степинца у историји, а која у друштву изазива највише контроверзи.

То се, прије свега, односи на његове мисли и ријечи и периода Другог свјетског рата.

Нажалост, грађа ватиканског архива за догађаје од прије 80 година и даље је недоступна. Злобници би могли помислити да Црква нешто скрива. Чак и о својим /потенцијалним/ свецима, закључује се у тексту чији је аутор историчар Хрвоје Класић.

Српска историографија и СПЦ сматрају да је Алојзије Степинац отворено подржавао геноцидни усташки режим током Другог свјетског рата и да није учинио ништа да спријечи масовна покрштавања православних Срба у том периоду.

Извор: РТРС